Novi poredak procesa proširenja
Izvor: Koha Tekst je izvorno preveden sa albanskog
Piše: Demuš Šaša (Demush Shasha)
Nalazimo se u rađanju novog poretka u procesu proširenja. Do 2030. godine mapa procesa proširenja može izgledati radikalno drugačije, sa novim članicama Evropske unije kao što su Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija. Pitanje koje treba da postavimo sebi glasi: gde želimo da budemo 2030. godine?
Ove nedelje Evropska komisija objavila je najnovije procene za deset zemalja koje teže članstvu u EU. Objavljeni izveštaji predstavljaju svojevrsni „rendgen“ političkog stanja unutar ovih deset zemalja.
Crna Gora pravi izvanredan napredak ka članstvu u EU. Podgorica je otvorila svih 33 pregovaračkih poglavlja i privremeno zatvorila sedam. Sada, nakon poslednje dve međuvladine konferencije, na kojima je Crna Gora ispunila neophodne uslove za zatvaranje pregovora, još četiri poglavlja su privremeno zatvorena. To Crnu Goru čini najnaprednijom zemljom u procesu pristupanja.
Brzina procesa pristupanja Albanije je bez presedana. Tokom jedne godine Tirana je otvorila gotovo sva pregovaračka poglavlja. Tokom ove godine ostvaren je značajan napredak u ključnim oblastima kao što su pravosuđe, vetting (provera integriteta), kao i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Da bi zadržala ovaj tempo, Albanija mora da ubrza reforme u ključnim oblastima kao što su sloboda medija, vladavina prava i osnovna prava.
Uprkos ruskoj invaziji, Ukrajina nastavlja da pokazuje izuzetnu posvećenost sprovođenju unutrašnjih reformi. Intenziviranje borbe protiv korupcije, kao i reforme u oblasti javne administracije, direktno se bave osnovama pristupnog procesa. Ako se ovakav tempo reformi održi, Ukrajina će, zajedno sa Moldavijom, biti najozbiljniji kandidat za ubrzano članstvo u EU.
Uprkos stalnim hibridnim ruskim pretnjama i pokušajima destabilizacije, Moldavija je dramatično ubrzala svoj put ka članstvu u EU. Volja građana Moldavije za članstvo u EU potvrđena je pre dva meseca impresivnom pobedom prozapadnog bloka. Tokom ove godine Moldavija je ostvarila najveći napredak u sprovođenju evropskih reformi od svih deset zemalja kandidata.
Ovogodišnji izveštaj potvrdio je da integracioni put Srbije nastavlja da stagnira. Kao nikada do sada, EU je zaključila da je proces pristupanja Srbije zastao, kao posledica velikog jaza između onoga što rukovodstvo u Beogradu obećava na konferencijama za medije i onoga što čini u praksi. Kao i svi ostali, i EU sada čeka epilog suočavanja između Vučića i studentskih protesta.
Integracioni put Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine ostaje u mestu zbog unutrašnjih političkih dešavanja. Turska i Gruzija, s druge strane, nastavljaju da se ponašaju kao da članstvo u EU više nije realna opcija ni za Ankaru ni za Tbilisi.
Što se nas tiče, Kosovo je dobilo možda i bolji izveštaj nego što je zaslužilo. Iako smo tokom cele godine sami sebe kažnjavali političkom i institucionalnom paralizom, izveštaj je prepoznao suštinski napredak u nekoliko važnih oblasti. U četiri poglavlja Evropska komisija je unapredila ocenu spremnosti Kosova za članstvo u EU: poglavlje 12 – bezbednost hrane i politike veterinarstva i fitosanitarne politike, poglavlje 14 – transportne politike, poglavlje 19 – socijalne politike i zapošljavanje, kao i poglavlje 30 – spoljne odnose. To Kosovo čini trećom zemljom u regionu po ostvarenju napretka, posle Crne Gore i Albanije. Takođe, dobra vest je da će Evropska komisija od sledeće godine početi da u redovne procene za Kosovo uključuje i poglavlje 31 – Zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika. Ovaj potez Evropske komisije dolazi kao priznanje za dosledno usklađivanje spoljne i bezbednosne politike Kosova sa politikom EU.
Ali sve to ne bi trebalo da nas navede na preveliku radost. Najnoviji paket proširenja EU ne daje previše ohrabrujuću sliku za Kosovo. Nalazimo se u situaciji u kojoj druge zemlje velikom brzinom grabe ka članstvu u EU, ostavljajući nas iza sebe u grupi „problematičnih zemalja“. Moglo bi se reći da najnoviji paket proširenja deli deset zemalja kandidata za članstvo u EU u tri grupe.
U prvu grupu spadaju Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija – zemlje koje imaju realne šanse da postanu članice EU do kraja ove decenije. U drugoj grupi smo mi, zajedno sa Srbijom, Severnom Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom. Sa svakom novom godinom ovaj se krug sve više udaljava i izoluje od prve grupe. Treću grupu čine zemlje koje su praktično odustale od članstva u EU, kao što su Turska i Gruzija.
Drugim rečima, nalazimo se u rađanju novog poretka u procesu proširenja. Do 2030. godine mapa procesa proširenja može izgledati radikalno drugačije, sa novim članicama EU kao što su Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija. I pitanje koje moramo postaviti sebi glasi: gde želimo da budemo 2030. godine?
Brisel u izveštaju: Sever Kosova i dijalog sa Srbijom ostaju ključni test za evropski put
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
