Gogić: Prekid strateškog dijaloga pokazuje da je Kosovo dovelo sebe u izolaciju i rizik od „avganistanskog scenarija“

Politikolog iz Beograda, Ognjen Gogić, ocenjuje da se odluka Sjedinjenih Američkih Država da obustave strateški dijalog sa Kosovom ne može posmatrati izolovano, već kao rezultat kumulativnih postupaka i izjava prištinskih zvaničnika.

Prema njegovom mišljenju, ponašanje vrha vlasti – od odluka vršioca dužnosti premijera Aljbina Kurtija, preko izjava predsednice Vjose Osmani, do stavova potpredsednice Skupštine Aljbuljene Hadžiju – pokazuje trend relativizacije ustavnog poretka i ignorisanja odluka Ustavnog suda.

„To bi konkretno značilo da se formira nova vlada koja ne bi obuhvatala Kurtija, a koja bi potom više koordinisala akcije sa Amerikancima. Ili je reč o dugoročnom strateškom, dalekosežnom menjanju pristupa Amerikanaca prema Kosovu, eventualnom odustajanju od ideje da se sa Kosovom razvijaju bliski strateški odnosi, pa čak i mogućem povlačenju SAD u nekom trenutku. Nisam siguran šta je od ta dva. Meni ovo deluje previše radikalno da bi u pitanju bio samo dnevno-politički pritisak“, ocenjuje Gogić za Kontakt plus radio.

On objašnjava da je strateški dijalog bio zamišljen kao sveobuhvatni okvir saradnje sa SAD u oblastima poput energetike, ekonomije i odbrane, ali da nikada nije u potpunosti zaživeo.

„Kosovo je izgubilo obećanu dobit. Neke povlastice koje bi došle u budućnosti – njih neće biti. Izgubljeno je nešto što je u budućnosti moglo da bude pozitivno za Kosovo“, kaže Gogić.

On upozorava da poruka Amerike predstavlja „ozbiljan udarac“ i bez presedana u odnosima sa Kosovom:

„Egzistencija Kosova je usko vezana za američku podršku. Ne bi Kosovo postojalo danas ovakvo kako postoji da nije bilo američke vojne i ekonomske pomoći, i mešanja u sukob. Kada Amerikanci pošalju poruku da prekidaju saradnju, to znači mnogo.“

Gogić ukazuje na moguće destabilizujuće posledice:

„Sada se Kosovo s razlogom plaši, ono što bih ja nazvao ‘avganistanski scenario’. To znači da Amerikanci kažu: ‘Mi se sada povlačimo, a vama šta Bog da’. Kao u Avganistanu – znali su da može doći do nasilja i prevrata, a povukli su se. I to sada Kosovu visi nad glavom.“

On dodaje da je neizvesna i budućnost vojne saradnje:

„Postavlja se pitanje da li je Amerika nameravala da sve te bilateralne stvari sa Kosovom, pre svega vojnu saradnju, stavi u okvir tog dijaloga. I onda kada je odustala od dijaloga, kao da odustaje od svega toga. Da li će Amerika biti angažovana na osposobljavanju KBS-a? Mnogo toga sada visi. To je najgore za Kosovo i kosovske Albance, jer mu stvara strašnu anksioznost.“

Govoreći o unutrašnjoj politici, Gogić smatra da je Kurti pred ozbiljnim izazovom:

„Kurti je sada doveden u situaciju da, u susret lokalnim izborima, objašnjava albanskoj javnosti šta je on to radio što je Amerikance navelo da povuku ovakav potez. Menjao on politiku ili ne, ovo će dovesti do dramatičnog pada podrške koju uživa kod Albanaca. To će se videti već na lokalnim izborima, a kasnije vrlo verovatno i na ponovljenim parlamentarnim izborima.“

Prema njegovim rečima, Kurti politički ne može preživeti ovakav udar:

„Za Kurtija je ovo potpuni gubitak, gde će uz njega ostati samo deo tvrdokornih nacionalista. Svi znaju šta Amerika znači u svakodnevnom životu. Madlen Olbrajt je govorila da nigde u svetu nije videla, kao na Kosovu, toliku zahvalnost prema onome što je Amerika uradila. Tako da Kurti politički ne može preživeti takvu štetu.“

Gogić naglašava da su posledice međunarodne izolacije već vidljive:

„On je doveo do toga da su Evropljani uveli sankcije… Dosta se pisalo i o toj parlamentarnoj krizi, postavljalo se pitanje da li je Kosovo ‘governable’. On se tu vidi kao krivac, tako da je zapravo doveo Kosovo u jednu veoma duboku izolaciju.“

Ocenjuje da se kosovski zvaničnici „precenili“ i da su svojim postupcima izvršili svojevrsni puč:

„To je bila baš planska akcija – redom su se izjašnjavali Kurti, Osmani, Hadžiju, Konjufca, Krasnići… Oni su bukvalno najavili, koliko god to zvučalo paradoksalno, napad, urušavanje kosovskog ustavnog poretka. Oni su maltene najavili ‘državni udar’. Kada pošalješ poruku da uništavaš sopstveni ustavni sistem, kako očekuješ podršku bilo koga sa strane?“

Za obnovu odnosa sa SAD, prema njegovoj oceni, potrebna je promena političkog establišmenta u Prištini:

„Sa ovim ljudima neće hteti da razgovaraju uopšte. Ako kosovski Albanci prvenstveno žele da s Amerikom povrate odnose, moraće prvo da promene establišment. Liderstvo će morati da promene, pa onda dalje da se dokazuju. Kosovo će morati da zasluži neku drugu šansu.“

O strateškom dijalogu

Govoreći o samom strateškom dijalogu, Gogić podseća da je on zamišljen kao najviši institucionalni okvir saradnje sa SAD, u okviru kojeg bi se razgovaralo i donosile odluke u ključnim oblastima – ekonomiji, energetici, vladavini prava i bezbednosti.

„To je trebalo da bude okvir kroz koji se razvija sveukupna bilateralna saradnja – da postoji telo koje se redovno sastaje i gde se otvaraju i rešavaju sva pitanja od strateškog interesa. Ali on zapravo nikada nije u potpunosti profunkcionisao. Bilo je više obećanja nego realnih rezultata. I sada je to definitivno ugašeno“, objašnjava Gogić.

On ističe da je time Kosovo izgubilo buduće benefite:

„Kosovo je izgubilo obećanu dobit. Neke povlastice koje bi došle u budućnosti – njih neće biti. Izgubljeno je nešto što je u budućnosti moglo da bude pozitivno za Kosovo.“

Nižu se negativne reakcije, najpre opozicije u Prištini, na odluku Sjedinjenih Američkih Država da sa Kosovom prekinu Strateški dijalog, i to u istoj godini kada je finalizovan. Ovaj, kako ga smatraju, do sada najtežim debaklom i dalje aktuelne, ali privremene vlasti, opozicija naziva „crnim danom za Kosovo“ i čak „danom žalosti“.

Štaviše, ovom odlukom, uz višemesečnu institucionalnu krizu, smatra opozicija u većini – Kosovo prolazi kroz najmračnije i nekada nezamislive dane u istoriji. Iako kritikuju, deo je ovih reakcija, kažu da su aktuelnu vlast odnosno Kurtija odavno upozoravali da se „destruktivno i neodgovorno ponaša“, a jedni druge pozivaju na hitne korake kako bi situaciju izbavili iz „ovog političkog ludila“.

Samo par sati nakon što je otpravnica poslova u Ambasadi SAD u Prištini, Anu Pratipati, izrazila razočaranje povodom dela Kurtijevog govora prošle nedelje na sednici glavnog odbora Pokreta Samoopredeljenje, ambasada SAD saopštila je ranije ove nedelje da sa Kosovom prekida Strateški dijalog na neodređeno vreme.

Razlog su, a što je prethodno i Pratipati poručila, nedavne akcije i izjave privremenog premijera Kurtija, koje su predstavljale izazov za napredak koji je građen godinama.

Planirani Strateški dijalog, prema američkoj ambasadi, trebalo je da „ojača ekonomske i diplomatske veze na dobrobit američkog i kosovskog naroda“.

„Nadamo se da ćemo takve napore nastaviti u budućnosti, kada za to budu postojali odgovarajući uslovi. Znamo da je to cilj kojem narod Kosova pridaje prioritet“, navela je još u saopštenju ova ambasada.

Strateški dijalog sa Kosovom, kako u svom tekstu podseća Kontakt plus, pokrenut je 2021. godine putem predloga upućenog predsedniku Sjedinjenih Američkih Država, da bi potom bio ponovo potvrđen u junu 2022. godine, kroz verbalnu notu i sastanak Osmanijeve sa državnim sekretarom SAD u julu iste godine. Finalizacija dijaloga planirana je za ovu godinu, nakon što je Vjosa Osmani u januaru saopštila da je postignut dogovor između dve strane o pokretanju strateškog dijaloga.

SAD suspendovale strateški dijalog sa Kosovom zbog poteza privremene vlade