Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Piše: Enver Robeli (Robelli)
Jul na Kosovu ne obeležavaju samo ekstremne temperature – ovo je krvav mesec na gradilištima širom zemlje. Koliko još smrti je potrebno da se zaustavi ova masakrirajuća statistika?
Dok je pažnja javnosti i dalje usmerena na nekonstituisanu skupštinu i političku klasu čija se odgovornost svodi na otimanje dnevnica, privilegija i besmislenih govora, u Uroševcu je juče poginuo još jedan radnik – četvrti u svega nekoliko dana. Pre toga, dvoje radnika je poginulo u Đakovici, jedan u Istoku, a sada je jedan izgubio život i u Uroševcu, nakon pada krana. Još jedan radnik je teško povređen.
Povodom tragedije u Đakovici, tužilaštvo je saopštilo da su na mestu nesreće otkrivene ozbiljne povrede bezbednosnih mera na radu. Prema Centralnoj inspekciji rada, kompanija u kojoj su radnici bili zaposleni ranije je već dvaput kažnjavana. Međutim, kazne očigledno nisu imale efekta. U stvarnosti, ponovljeno kršenje bezbednosnih mera moralo je da dovede do privremenog zatvaranja firme. Dok god institucije – od lokalnog do centralnog nivoa – ne rade svoj posao, građevinska mafija će nastaviti po starom: nemilosrdno eksploatisanje radnika, izlaganje opasnostima, bez ikakvih osnovnih uslova rada.
Još 24. juna, u Suvoj Reci je preminuo radnik koji je prethodno pao na svom radnom mestu. Dana 5. aprila, jedan radnik je stradao u Veterniku kod Prištine u odronu zemlje. Samo nekoliko dana ranije, 28. marta, takođe u Veterniku, jedan građevinski radnik je poginuo nakon što je pao sa objekta. Dana 25. februara, radnik je pao sa zgrade u Lipljanu, a nakon nekoliko dana preminuo u bolnici.
U poslednjih 15 godina, na Kosovu je usled nesreća na radu poginulo oko 200 radnika. Masovna grobnica pred očima kosovskog društva. Masakr pred očima države.
Radi se o kolosalnom sistemskom neuspehu – od inspektora koji ne rade svoj posao, do neefikasnih sudova i poslodavaca koji svakodnevno „piju krv“ radnicima ne poštujući ni osnovne mere zaštite. U građevinskom sektoru, profit na račun eksploatacije postao je pravilo. Samim tim, i gubici života se sve više prihvataju kao „normalni“, uz opštu tišinu koja je obuzela društvo.
Nakon poslednjih tragedija, kosovske vlasti su izdale nekoliko bledih saopštenja u kojima preporučuju mere zaštite zbog visokih temperatura. Ali – preporuke ne spašavaju živote. Ako se radnik izloži direktnom suncu pri temperaturama do 50 stepeni Celzijusa, rizik od nesreće je ogroman.
Pogledajmo primer iz regiona – Grčka. Tamošnje vlasti su zabranile rad na otvorenom između 12 i 17 časova, i to na gradilištima i u poljoprivredi. Dostavljači moraju da imaju vozila sa klimom. Čak i Akropolj zatvara vrata za turiste u najtoplijem delu dana.
Nije potrebno biti lekar da bi se znalo koliko je visoka temperatura opasna po život. Kada telo više ne može da reguliše sopstvenu temperaturu, dolazi do toplotnog udara. U turskom Marmarisu, divlje svinje su se, u potrazi za osveženjem, spustile do plaže i iznenadile turiste.
U Francuskoj je zdravstvena agencija izvestila o 480 smrti povezanih sa toplotnim talasom početkom leta. Ističu da 70% tih smrti ne nastaje u najtoplijim danima, već zbog produženih perioda vrućina i nedostatka osveženja.
Ove temperature su povezane i sa klimatskim promenama – ali o tome na Kosovu skoro niko ne govori. Klima? Šta je to? Do 8. avgusta, 120 poslanika Skupštine Kosova mogu da odmaraju, rashlađuju se na moru, u planinama ili pored neke (ako postoji) nezagađene reke. Plate i dnevnice su im već uplaćene. Bojim se da ćemo do tada sa kosovskih gradilišta dobijati još tragičnijih vesti. A prljava politička igra će se, naravno, nastaviti.
Prvi korak ka iskrenom dijalogu je priznanje da možda i onaj drugi – čak i najžešći politički protivnik – može biti u pravu. Ta sposobnost je na Kosovu odavno umrla. Ovde se živi uz polarizaciju, retoričko eliminisanje neistomišljenika, digitalni banditizam, udarce, iskrivljavanje činjenica, cinizam. Taj koktel mržnje, netolerancije i zlobe unizio je društvene vrednosti, kompromitovao javne autoritete i dehumanizovao sve koji ne pripadaju agresivnom političko-propagandnom taboru.
U ovom močvarnom vulgarnom ambijentu, dok svakodnevno stižu vesti o mrtvim radnicima, neki žive dobro – na račun cele zajednice. Ali, kosovska demokratija i javna debata su ozbiljno kontaminirane. Mržnja, bes, verbalno nasilje – prete da dodatno zaguše političku scenu. Empatije gotovo da više nema. Država i društvo ulaze u mutnu zonu – ne samo pravnu. U toj tami, mudrost i razboritost se doživljavaju kao slabost. Ovo je vreme biznismena mržnje.
Četvrti radnik smrtno stradao ove nedelje na Kosovu: Srušio se autokran na gradilištu u Uroševcu
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
