Nastavak 38. konstitutivne sednice Skupštine Kosova je prekinut, nakon što su se političke partije saglasile da će sednicu nastaviti nakon sastanka koji je za subotu sazvao lider Pokreta Samoopredeljenje, Aljbin Kurti.
Predsedavajući sednice, Avni Dehari, saopštio je da je ovaj dogovor postignut na konsultativnom sastanku koji je sazvao pre početka sednice.
„Danas smo se okupili sa predstavnicima političkih subjekata radi konsultacija. Svi su bili mišljenja da se današnja sednica prekine. Nakon što se sutra održi sastanak, nastavljamo sa sednicom“, izjavio je Dehari za prištinske medije.
Premijer u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti, izjavio je da „jučerašnja presuda Ustavnog suda jasno ističe da je obaveza konstituisanja Skupštine odgovornost svih poslanika, a ne samo prvoplasiranog subjekta“.
Kurti je dodao da je upravo zbog toga za subotu u 16 časova pozvao na sastanak lidere političkih partija koje imaju predstavnike u Skupštini.
Konferencija za medije pre sednice
Uoči nastavka 38. sednice Skupštine Kosova, danas je održana konferencija za medije, na kojoj je ministarka pravde u ostavci Aljbuljena Hadžiju najavila povlačenje kandidature ukoliko ne dobije dovoljan broj glasova.
„Pozivam opoziciju da se osvrne na presudu Ustavnog suda, koji nije zabranio tajno glasanje. Da jeste – to bi jasno pisalo. Ako ne dobijem 61 glas, povlačim se“.
Na istoj konferenciji, Konjufca je dodao da predlog Samoopredeljenja nije naišao na razumevanje, te da je opozicija izabrala da blokira izbor Hadžiju, zbog čega su preduzeli druge korake.
„Nismo automatski imali 61 glas, pa smo pokušali različite inicijative, uključujući i dva poziva Aljbina Kurtija liderima stranaka da se postigne politički dogovor. Smatramo da ako opozicija blokira izbor predsednika Skupštine, može se primeniti reciprocitet i na izbor potpredsednika. Predložili smo zajednički paket imena za predsednika i potpredsednike“, kazao je.
Dodao je da je sud dao upozorenje, a ne instrukciju, i naglasio da je obaveza konstituisanja Skupštine odgovornost svih poslanika, a ne samo pobednika izbora.
Haradinaj: Stvoreni su uslovi za konsultacije i dogovor oko kandidata
Predsednik Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš Haradinaj, govorio je uoči nastavka konstitutivne sednice Skupštine o, kako je naveo, dva ključna zaključka iz presude Ustavnog suda u vezi sa konstituisanjem parlamenta.
„Smatramo da su dva glavna nalaza presude prethodna praksa glasanja, koja je predviđena, i takođe – istaknuta kao važna – potreba za saradnjom, posebno u situaciji kada ne postoji većinska podrška. To su zaključci presude, a u odluci se pominje i vremenski rok od 30 dana“, kazao je Haradinaj.
Dodao je da je posebno značajna novina to što je došlo do insistiranja na glasanju bez dogovora i kompromisa.
„Smatramo da su sada sazreli uslovi za povratak na praksu otvorenog glasanja. Istovremeno, stvoreni su i uslovi za konsultacije i dogovor oko kandidata“, poručio je Haradinaj.
Odluka Ustavnog suda
Kosovski Ustavni sud juče je doneo odluku da konstitutivna sednica devetog saziva Skupštine Kosova mora da se završi najkasnije u roku od 30 dana.
Odluka je doneta dan nakon 37. neuspešnog nastavka konstitutivne sednice s ciljem formiranja Skupštine Kosova.
Presuda dolazi nakon što je još 12. maja Alijansa za budućnost Kosova (AAK) Ustavnom sudu podnela zahtev u vezi sa formiranjem komisije za tajno glasanje tokom konstitutivne sednice Skupštine.
Haradinaj je tada naveo neformiranje Skupštine Kosova postalo „sramna igra“, navodeći da su sednice koje se ponavljaju svakih 48 sati „postale model naše državne nezrelosti“.
Kosovski ustavni sud: Konstitutivna sednica Skuštine mora biti završena u roku od 30 dana
Saga
Više od pet meseci prošlo je od održaavanja parlamentarnih izbora na Kosovu. U martu su potvrđeni i konačni izborni rezultati, ali je kosovska skupština i dalje bez predsednika i potpredsednika, a Kosovo bez nove vlade.
Razlog – opozicija odbija da za predsednika Skupštine izglasa kandidata na kom insistira Samoopredeljenje, Aljbuljenu Hadžiju.
LDK predlaže formiranje prelazne jedinstvene vlade, PDK zahteva promenu kandidata za predsednika Skupštine, dok AAK saopštava da će glasati za osobu koja će da ujedini sve stranke.
Sa sednicama se započelo 15. aprila, a od tada su, sa današnjom, 38 puta prekidane i odlagane u većini na po 48 sati. Od treće sednice zastoj je zbog Hadžiju, koja ne dobija dovoljan broj glasova (čak šest puta nije bila izabrana), a na svim ostalim sednicama uključujući i današnju Samoopredeljenje je zahtevalo da se pređe na taktiku tajnog glasanja – za šta takođe ne dobijaju većinu.
U rešavanje političke krize se uključila i kosovska predsednica, Vjosa Osmani. Ona se nakon šesnaestog neuspelog pokušaja konstituisanja kosovske skupštine sastala sa liderima najvećih albanskih stranaka na Kosovu, a potom i predstavnicima manjinskih zajednica, u pokušaju rešavanja institucionalne krize u Prištini. Međutim, za sada izostaju konkretni rezultati.
Kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti kazao je da će obezbediti 61 glas za vladu, ali da je prethodno potrebno da se konstituiše Skupština. Sa druge strane, ostao je pri tome da je Hadžiju dobar kandidat, te da izlaz iz krize ne vodi kroz „nametanje predloga“.
Međunarodni zvaničnici za to vreme pozivaju političke lidere da prevaziđu partijske podele i omoguće funkcionalnost institucija.
Uz političku bokadu i ustavna praznina
Ustav Kosova predviđa da rad skupštine započinje izborom predsednika skupštine. Konstitutivna sednica skupštine ne može da se završi dok se ne izaberu predsednik i potpredsednici iste, i ukoliko se prekine, nastavak mora da usledi u roku od 48 sati.
Za izbor predsednika potrebna je većina od 61 poslanika, što Samoopredeljenje nema.
Osvojili su 48 od 120 poslaničkih mesta, dok opozicioni blok – PDK, LDK i AAK – zajedno broji 53 poslanika, i to bez preostalih 20 zagarantovanih mesta za nevećinske zajednice. Samoopredeljenje je uspevalo da obezbedi najviše 57 glasa, da bi onda prešao na taktiku tajnog glasanja, ne bi li uspeo (i dalje bezuspešno) da dobije još četiri glasa za prostu većinu.
Trenutnu krizu komplikuje i to što se novi vanredni izbori ne mogu raspisati dok se ne iscrpe sve mogućnosti za formiranje vlasti u postojećem sazivu, a to podrazumeva upravo izbor predsednika Skupštine i formiranje vlade.
Na sve to, zakazani su i lokalni izbori za 12. oktobar, uz pripreme i za izbor predsednika Kosova, za koga se glasa u skupštini i to većinom u prvom krugu od 80 poslanika, a najkasnije do početka marta naredne 2026.
Osim očigledne političke blokade, postoji i ustavna praznina jer Ustavni sud nije jasno definisao šta se dešava ako pobednik izbora ne uspe da izabere predsednika Skupštine. Još uvek se nije suštinski zatražila pomoć Ustavnog suda za dodatnim tumačenjem, kao što se dogodilo 2014. godine, kada je nakon prvih izbora od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova u junu, Kosovo dobilo vladu tek u decembru zahvaljujući upravo ustavnom tumačenju, uz krajnji kompromis dve najveće stranke tada (PDK-LDK), i međunarodni pritisak.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
