Svečanom akademijom u Prizrenu obeležena je 147. godišnjica Prizrenske lige. „U Prizrenskoj ligi nalazimo i duh pobune kroz peticije i proteste, ali i borbeni i vojni dobrovoljački duh za odbranu albanskih teritorija od susednih vojski“, poručio je Aljbin Kurti.
Prizren je danas središte okupljanja najviših kosovskih zvaničnika. I ove godine specijalni gost je albanski predsednik, Bajram Begaj.
Ispred kompleksa predstavnici albanskog naroda šalju poruku da je Prizrenska liga bila „temelj za formiranje albanske države“, kao i „nacionalni preporod u političkom činu“.
Gost iz Albanije smatra da je ona bila „životna potreba za odbranu albanskih teritorija“, dok njegov domaćin poručuje da ona odražava „sposobnost i kapacitet Albanaca za samoupravu i samoopredeljenje“, kao i političku sposobnost da se Albanci pozicioniraju prema međunarodnoj politici.
Gradonačelnik Prizrena: Buđenje našeg identiteta
Da je Prizrenska liga svetu prenela poruku „protiv podele albanskih teritorija“, istakao je najpre predsednik Opštine Prizren Šaćir Totaj. Prema njegovim rečima, ova liga bila je „strateški projekat koji je ujedinio Albance i time podstakao dalju borbu za slobodu i nezavisnost“.
„Dana 10. juna 1878. godine, očevi nacije okupili su se u ovom gradu da svetu kažu: mi smo Albanci, imamo svoju zemlju, svoj jezik, svoju kulturu i ne prihvatamo da budemo podeljeni. Prizrenska liga nije bila samo politička organizacija, već buđenje našeg identiteta“.
Liga je bila prvi strateški projekat za ujedinjenje Albanaca, kazao je dalje, prenose mediji koji su obeležavanje pratili.
„To je događaj koji je prethodio i inspirisao nezavisnost, slobodu i samo postojanje našeg naroda u ovom delu Evrope. Danas nas Prizrenska liga poziva da budemo ponosni na prošlost, ali da budemo odgovorni prema sadašnjosti i vizionari za budućnost“, kazao je Totaj.
Kurti: Nacionalno-politički preporod i afirmativni mirovni projekat
Za kosovskog premijera u ostavci Aljbina Kurtija, Prizrenska liga bila je i ostala „nacionalni preporod u političkom činu“, a danas je posebno naglasio i da je ona „afirmativni mirovni projekat“.
„Organizacija Prizrenske lige je najvažnija tačka Nacionalnog pokreta albanskog preporoda. To je nacionalni preporod u političkom činu. Uprkos gušenju Lige kao organizacije, ona je ostala živa kao primer stava i misije u istoriji napora Albanaca da ostvare svoju legitimnu političku volju, kao afirmativni projekat i za mir.
Kurti je posebno istakao to da se nikada nije promenio slogan godišnjeg obeležavanja lige – „Liga je živa“.
„Prizrenskom ligom Albanci su se na jedinstven način izražavali o tome šta su sami i kakva je međunarodna politička stvarnost. Uprkos potiskivanju albanske Prizrenske lige kao organizacije, ona je ostala živa kao primer stava i misije u istoriji napora Albanaca da ostvare svoju legitimnu političku volju, kao afirmativni projekat i za mir“.
Jedinstveni albanski vilajet
Liga se, kaže dalje, ujedinjavala oko nacionalnog političkog projekta izvan verskih, regionalnih i plemenskih razlika, a to je maksimalan broj Albanaca u četiri vilajeta sa albanskom većinom.
„Cilj je bio nezavisni albanski vilajet kao jedinstvena jedinica na prostoru Rumelije, kako su se u to vreme nazivale evropske teritorije Osmanskog carstva. Liga je dala jasan politički stav Albancima u vezi sa sada široko evropskom premisom ishoda svake prave nacije sa sopstvenom državom“.
Liga i mislioci preporoda, navodi Kurti, jasno su rekli da je miran Balkan, budućnošću koja obećava – Balkan gde se Albanci poštuju po svom jeziku, broju i teritoriji.
„Tražili su ono što je njihovo i nezavisnost nisu želeli da bi dominirali drugima, već da budu ravnopravni sa drugima. Stoga, iskonska počast za sve one ljude nkoji su Ligu osmislili i osnovali u prelepom gradu Prizrenu“, zaključio je Kurti.
Osmani iz Japana: Odbrana naših zemalja i prava
Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, nije danas u Prizrenu zbog posete Japanu na čijem se EXPO-u ove godine predstavlja i Kosovo. No i iz dalekog Japana naglasila je da je albanska Prizrenska liga „temelj nacionalne svesti“, kao i „preteča nezavisnosti“.
„Dana 10. juna 1878. godine, u najtežim vremenima za našu naciju, u Prizrenu, gradu istorije i dostojanstva, okupili su se najmudriji i najodlučniji predstavnici četiri vilajeta da podignu glas Albanaca u odbranu naših zemalja i prava. Albanska Prizrenska liga postala je temelj naše nacionalne svesti, svedočanstvo volje za slobodom i preteča nezavisnosti“, poručila je Osmani, te čestitala godišnjicu, prenose kosovski mediji.
„Danas, 147 godina kasnije, ponizno poštujemo delo Abdila Frašerija, Imera Prizrenija, Sulejmana Vokšija i svih ostalih patriota koji su održavali ideal slobodne i ravnopravne nacije među narodima Evrope. Čestitamo vam 147. godišnjicu Prizrenske lige!“.
Haradinaj: Dug put ka slobodi
I Ramuš Haradinaj, koji je danas prisustvovao svečanosti takođe smatra da Prizrenska Liga jeste „prekretnica na drugom putu ka slobodi“.
„10. juna 1878. godine, Albanci su se ujedinili da brane svoje zemlje, osnivajući prvu političku organizaciju albanskih vilajeta, Albansku Prizrensku ligu. Istorijski događaj koji je označio prekretnicu, nakon Leške lige, na dugom putu ka slobodi“, naveo je on.
Poručio je da je večno zahvalan „patriotama koji su predvodili ovaj ideal, onima koji su sačuvali kontinuitet naših predaka, sve do Oslobodilačke vojske Kosova koja je nastavila put ka oslobođenju Kosova u junu 1999. godine“.
Šta je Prizrenska liga?
Prema albanskom tumačenju istorije, 10. juna 1878. počela je sa radom Generalna skupština albanske Prizrenske lige, na kojoj se „podigao glas protiv podele albanskih zemalja“, sve dok na glavnom sastanku nije odlučeno da se stvori „organizacija političkog i vojnog karaktera, sa sedištem u Prizrenu i relevantnim filijalama u različitim albanskim pokrajinama“.
Tako je, prema albanskim istoričarima, nastao „Zavet“ (itifak), koji je kasnije nazvan „Albanska liga“ ili „Prizrenska liga“.
„Političko-vojna organizacija Prizrenske lige u ratu koji je trajao postala je državni organ sa svojom upravom, vojskom, resorima i teritorijom, te stoga uživa status značajnog događaja u istoriji borbe albanskog naroda za nacionalnu slobodu i nezavisnost“, pisala je Koha pre dve godine.
U širem istorijskom tumačenju, pre svega na srpskoj strani, uvreženo je tumačenje da se Prizrenska liga smatra začetkom ideja o Velikoj, ili kako je Albanci nazivaju, etničkoj Albaniji čiju su nezavisnost proglasili u Valoni 1912.
Osnovana je neposredno nakon završetka Rusko-turskog rata (1877—1878) između Rusije, Srbije i Crne Gore protiv Osmanskog Carstva, sa ciljem da spreči pripajanje oblasti na kojima je bilo nastanjeno muslimansko ili albansko stanovništvo da pripadnu ovim državama.
Na primer, Prizrenska liga se tada suprotstavila odlukama Berlinskog kongresa da preda Gusinje i Plav Kneževini Crnoj Gori, nakon čega je i došlo do oružanih sukoba sa Crnogorcima, dok su Srbiji predata četiri okruga (Niš, Pirot, Leskovac i Vranje) u kojima je do tada živeo veći broj Albanaca.
Međutim, izvorno Prizrenska liga nije osnovana kao organizacija koja se borila za nezavisnost albanskih teritorija, ukazuje istoričar Petar Ristanović.
„Oni su na početku bili osmanski lojalisti. Želeli su stvaranje velikog albanskog vilajeta, kojim bi Albancima bila garantovana neka prava koja su u praksi imali. Na primer – oko odlaska/ne odlaska u vojsku, poreza, itd. Iz Istanbula su u početku podržavali Prizrensku Ligu kao ‘oruđe’, jer su imali zajedničkog protivnika – Srbe i njihovo širenje. Odnos se tek kasnije menja, i kvari. A stavovi vođa lige postepeno evoluiraju i kreću se ka zahtevu za nezavisnost 1912“, objasnio je za KoSSev u jednom od razgovora.
Kako je Turska kapitulirala na Berlinskom kongresu, Prizrenska liga na Kosovu započinje oružane akcije i protiv Turske, koja sada pokušava da baš na Kosovu uspostavi, odnosno povrati, svoj poredak. Oružani ustanak Albanaca Turska privremeno guši prvo 1884, potom novi oko 1910, pre nego što Turska i na Kosovu bude kapitulirala u Balkanskim ratovima 1912.
Albanci kao godinu svoje nezavisnosti upravo uzimaju 1912. kada je grupa albanskih prvaka u Valoni 28. decembra proglasila nezavisnost teritorija pod tadašnjom osmanskom vlašću, obuhvativši četiri osmanska vilajeta (Skadarski, Kosovski, Bitoljski i Janjinski), a uoči Londonske mirovne konferencije, od koje su zatražili međunarodno priznanje, pozivajući se na pravo na samoopredeljenje.
To nije, međutim, bilo priznato Londonskim ugovorom o miru (potpisan 30. maja 1913). Znatan deo teritorije na koju su albanski prvaci imali pretenzije, Londonskim ugovorom podeljen je između država pobednica u ratu – Srbije, Grčke i Crne Gore.
Ugovorom je potvrđeno postojanje Kneževine Albanije kao međunarodnog protektorata, sa nemačkim plemićem Vilhelmom Vladom kao vladarom, u granicama sličnim današnjim. Potom, 29. jula iste godine na snažno insistiranje Italije i Austrougarske, u suštinski istim granicama današnje Republike Albanije stvorena je autonomna Albanija.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
