Višenedeljni protesti i blokade širom Srbije intenzivirali su se prethodnih dana. U Beogradu je održan veliki skup građana zbog dvoipomesečne okupacije prostora u Pionirskom parku i na Trgu Nikole Pašića, poznate kao „Ćacilend“. U Novom Sadu i Nišu nastavljene su studentske blokade pravosudnih i obrazovnih institucija, dok je u Kragujevcu organizovan svečani doček za studente koji su trčali do Brisela u znak podrške protestima.
Zahtev za otvaranje Pionirskog parka svim građanima
Nekoliko stotina građana, udruženih u beogradske zborove, roditeljske i aktivističke organizacije, protestovalo je u centru Beograda protiv zatvaranja Pionirskog parka i uspostavljanja tzv. „Ćacilenda“, privremenog naselja koje su postavili studenti koji se protive blokadama fakulteta.
Kolona je krenula sa Trga Republike i stigla do policijske stanice u ulici Majke Jevrosime, gde je organizatorka skupa pročitala zahteve okupljenih. Između ostalog, zahtevano je da policija omogući svim građanima slobodan pristup Pionirskom parku, proglašenom za prirodno dobro.
„Ovim činom je Pionirski park otet od građana i privatizovan“, poručila je organizatorka protesta, uz kritiku na račun policije koja čuva ogradu i privatno obezbeđenje oko parka.
Građani su nosili transparente sa porukama: „Zatvoren park – otvoren bezobrazluk“, „Koliko nas koštaju tvoji taoci u SNS ZOO vrtu“ i „Policijo čuvaj građane, ne ograde“.
Protest, koji je trajao do 19 časova, završen je bez incidenata. Pripadnici policije, prisutni u većem broju sa opremom, razišli su se po njegovom završetku. Organizatori su dali rok od pet dana policijskoj upravi Stari grad da ih obaveste o postupcima po njihovim zahtevima.
Prema podacima Arhiva javnih skupova, protest održan u Beogradu zbog višenedeljne okupacije Pionirskog parka i prostora oko Trga Nikole Pašića, poznate kao „Ćacilend“, bio je najveći do sada u organizaciji zborova građana, uz procenu da je prisustvovalo oko 3.500 ljudi.
Na protestu protiv kampa u Pionirskom parku, koji su organizovali beogradski zborovi, roditeljske i aktivističke organizacije, ispred Policijske stanice Stari grad okupilo se oko 3.500 građana. Bio je to najveći skup u organizaciji zborova građana do sada. pic.twitter.com/v46p3SnpM0
— Arhiv javnih skupova (@javniskupovi) May 27, 2025
O fenomenu „Ćacilenda“ oglasili su se i brojni analitičari i novinari, ukazujući na političke i društvene posledice njegovog postojanja:
Dušan Pavlović, profesor Fakulteta političkih nauka, izjavio je da je Pionirski park i prostor oko Skupštine pretvoren u „bedem“ koji ima za cilj da fizički onemogući kretanje ljudi. Istakao je da je takva struktura postavljena pred miting 15. marta iz straha da bi narod mogao da krene ka Skupštini, te da taj strah, prema njegovom mišljenju, i dalje postoji.
Vuk Cvijić, novinar nedeljnika Radar, ocenjuje da je Ćacilend autogol vlasti, u koji su, kako navodi, „duboko zabrazdili“ i iz kojeg „ne znaju kako da se izvuku“.
Milan Radonjić, takođe novinar Radara, rekao je da Beograđani koji prolaze pored Ćacilenda osećaju stid. Opisao je ceo postav kao „ruglo“ i izraz nemoći režima, dodajući da će vlast držati taj prostor onoliko dugo koliko procene da im je potrebno.
Kragujevac: Doček za studente trkače iz Brisela
View this post on Instagram
U Kragujevcu je organizovan svečani doček za studente koji su trčali do Brisela u znak podrške protestima. Okupljeni građani ispred opštine, uz crveni tepih, dočekali su trkače iz Kragujevca, Beograda i Niša.
„Osećaj je divan, doček je neverovatan“, rekao je student Darko za program N1. Njegova koleginica dodala je da je ovaj događaj ostavio „poseban trag u srcu“.
Grupa srpskih studenata istrčala je ultramaraton dug gotovo 2.000 kilometara od Novog Sada do Brisela, gde su stigli 13. maja 2025. godine nakon 16 dana trčanja, sa ciljem da skrenu pažnju evropskih institucija na autoritarizam, korupciju i urušavanje demokratije u Srbiji, ali i da odaju počast 16 žrtava tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, zbog koje su i započeti višemesečni studentski protesti i blokade u Srbiji.
U Briselu su ih dočekali brojni pripadnici srpske dijaspore i evropski zvaničnici, među kojima i potpredsednik Evropskog parlamenta Martin Hojsik, koji ih je nazvao „pravom budućnošću Srbije“, dok su studenti pred zgradom Evropskog parlamenta izuli patike u kojima su pretrčali maraton i položili cveće u znak sećanja na žrtve, nastavljajući time svoju diplomatsku misiju i razgovore sa evropskim parlamentarcima i komesarima o stanju demokratije u Srbiji
Novi Sad: 13. dan blokade pravosudnih organa, 3. akcija „30 za 30“
U Novom Sadu traje trinaesti dan blokade suda i tužilaštva. Studenti i građani okupljeni ispred zgrade pravosudnih institucija zahtevaju puštanje trojice pritvorenih aktivista.
Danas su delimično omogućili zaposlenima ulazak u zgradu, ali blokada rada i dalje traje.
Zborovi građana organizovali su treću po redu akciju „30 za 30“. Ovog puta blokirano je 30 raskrsnica u gradu, ali na 45 minuta, umesto dosadašnjih 30. Građani zahtevaju raspisivanje izbora za savete mesnih zajednica, što prema zakonu nije učinjeno do 13. maja.
Poručuju da će trajanje blokade postepeno produžavati dok se izbori ne raspišu.
Niš: 7. dan blokade Rektorata, prelazak na onlajn nastavu na Filozofskom fakultetu
Blokada Rektorata Univerziteta u Nišu traje sedmi dan, iako je prvobitno bilo najavljeno da će trajati tri. Studenti su sada počeli i fizičku blokadu Bogoslovskog fakulteta.
Većina nastavnika i saradnika sa Filozofskog fakulteta odlučila je da pređe na onlajn nastavu.
Akademici: Borba za univerzitete postaje borba za društvo
Akademici Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Dušan Teodorović i Nenad Kostić, ističu da je borba za univerzitete ujedno i borba za budućnost Srbije.
Teodorović je ocenio da se akademska zajednica suprotstavlja „uzurpaciji“ i pozvao SANU da zauzme jasan stav. Ukazao je i na štetnost nove uredbe Ministarstva, kojom se profesorski naučni rad ograničava na 60 minuta dnevno.
Kostić je upozorio da je Uredba „nesprovodiva“ i naglasio da se napadima na univerzitete režim „bruka“.
Ko je sprečio đaka koji želi da uči ispred Doma Narodne skupštine da nauči o Konjima vranima?
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
