Velika Britanija planira da od Kosova zatraži da prihvati migrante

Izvor: Klan Kosova (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Velika Britanija planira da od Kosova zatraži da prihvati migrante koji dolaze malim čamcima, kao deo planova za otvaranje serije „centara za povratak“ van zemlje, otkriva britanski list The Times, piše Klan Kosova.

Kosovo se nalazi na užem spisku od devet zemalja koji su sastavili ministri i zvaničnici kao potencijalne destinacije za centre u inostranstvu, gde bi se slali odbijeni azilanti nakon što iscrpe sve mogućnosti žalbe u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, izjavila je da bi Kosovo bilo „otvoreno“ za razgovore o mogućem sporazumu za prihvatanje odbijenih tražilaca azila iz Britanije. Kosovo se time pridružuje Srbiji, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i nekim zemljama van Evrope koje su uključene u listu sa kojima britanski ministri žele da otvore pregovore.

Još nisu započeti zvanični razgovori ni sa jednom zemljom, ali se veruje da ministri žele da postignu napredak do samita lidera Zapadnog Balkana koji će se održati u Londonu ove jeseni, a gde će ilegalna migracija biti među glavnim temama.

Ministri su se nadali da će Albanija prihvatiti da ugosti jedan od britanskih centara za povratak, ali je albanski premijer Edi Rama to isključio prošle nedelje.

Visoki vladini izvori navode da je Kosovo „potencijalna“ lokacija za uspostavljanje centra, s obzirom na to da se nalazi na jednoj od glavnih ruta koje ilegalni migranti koriste za ulazak u Evropsku uniju. Prema podacima britanskog Forin ofisa, oko 22.000 ilegalnih migranata prošle godine je koristilo balkansku rutu da bi ušlo u EU.

Raste broj migranata

Dokaz da migranti prolaze kroz zemlju domaćina centara za povratak smatra se ključnim korakom za olakšanje pravne procedure deportacije. Velika Britanija bi na taj način mogla da tvrdi da su imali priliku da zatraže azil u „sigurnoj“ zemlji, ali to nisu učinili.

Više od 3.000 migranata ušlo je u EU preko Zapadnog Balkana u prva četiri meseca ove godine, uključujući 804 samo u aprilu, prema podacima Frontexa, agencije EU za graničnu bezbednost. Najveći broj njih su Avganistanci, Turci i Sirijci.

Kir Starmer se suočava sa sve većim pritiskom zbog neuspeha da obuzda rastući broj migranata koji pristižu malim čamcima. Rekordnih 13.573 migranta do sada je stiglo tim putem, što je porast od 37% u odnosu na isti period prošle godine.

Osmani: Otvoreni smo za razgovor

Osmani je prošle nedelje izjavila da bi Kosovo bilo otvoreno za razmatranje ideje o uspostavljanju jednog od britanskih centara za povratak.

„Nije bilo zvaničnih razgovora sa Britanijom o ovom pitanju. Do sada to nije pokrenuto. Bili bismo otvoreni za razgovor, ali ne mogu da kažem više jer ne znam detalje. Ne mogu da odgovorim na zahtev koji još nije upućen.“, kazala je.

Neke druge evropske zemlje takođe razmatraju mogućnost uspostavljanja centara u inostranstvu za ilegalne migrante, uključujući Italiju, Dansku, Nemačku, Holandiju i Švajcarsku.

Svaki sporazum bi zahtevao da Britanija plati za svakog premeštenog odbijenog azilanta.

Kosovo je ranije pokazalo spremnost da zaključi međunarodne sporazume za prihvatanje nepoželjnih migranata iz Evrope. Godine 2021. sklopilo je dogovor vredan 200 miliona evra sa Danskom za prihvatanje 300 stranih zatvorenika, koji bi ostatak kazne izdržavali na Kosovu pre deportacije u svoje zemlje — iako ovaj sporazum još uvek nije sproveden.

Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami posetio je prošlog meseca Kosovo, gde je postignut dogovor o isporuci britanske tehnologije za sprečavanje korišćenja teritorije Kosova od strane kriminalnih grupa za krijumčarenje ilegalne robe i migranata ka Britaniji.

Pregovori sa više zemalja

Evropska unija je u martu saopštila da podržava ideju država članica da osnuju centre za povratak, a navodi se da je Starmer zainteresovan za saradnju sa drugim evropskim zemljama. Holandija je u pregovorima sa Ugandom o otvaranju takvog centra.

Tokom posete Albaniji početkom ovog meseca, albanski premijer potvrdio je da britanska vlada sprovodi ideju centara za povratak, dodavši: „Vidim to kao veoma važnu novinu.“

Prošlog meseca, The Times je otkrio da je koncept centara za povratak dobio odobrenje od UNHCR-a, agencije UN za izbeglice — što su vladini izvori opisali kao „promenu igre“.

Ministarka unutrašnjih poslova Ivet Kuper razgovarala je sa visokim komesarom UN za izbeglice Filipom Grandijem o mogućnosti da se zemljama Balkana isplati da prihvate odbijene tražioce azila iz Britanije. Podrška UNHCR-a ovim centrima smatra se ključnom za njihovo ostvarenje, budući da je intervencija agencije u Vrhovnom sudu protiv ranijeg plana konzervativne vlade za deportaciju u Ruandu dovela do njegovog proglašenja nelegalnim.

Laburistički planovi se razlikuju od prethodne šeme deportacije konzervativaca ka Ruandi, koja je predviđala da se ilegalni migranti po dolasku odmah deportuju u tu afričku zemlju, bez razmatranja zahteva za azil. Taj plan je ukinut kao jedna od prvih odluka Starmera kao premijera.

Vladini izvori su isključili mogućnost da se centar za povratak uspostavi u Ruandi, jer Laburistička partija tu zemlju ne smatra bezbednom. Prema tim izvorima, svaki centar mora da ispunjava tri uslova koje je postavio Starmer: da bude „izvodljiv, zakonit i isplativ“.

MUP: Migranti pucali na policiju kod Šida, jedan stradao