Na Ekonomskom i Fakultetu organizacionih nauka počinje nastava u „asinhronoj“ formi. Studenti oba fakulteta se tome protive, dok Vlada formira „radnu grupu“ za analizu trenutnog stanja, finansiranje i reformisanje visokog obrazovanja i za izradu nacrta Zakona o visokom obrazovanju.
Profesor FON-a Vladimir Obradović kaže da asinhrona nastava nije ni kraj blokada, niti znak da nastava počinje.
„Asinhroni model, to i nije nastava. Predviđeno je da mi okačimo materijale, pa nek ih čita ko želi, a mi da budemo dostupni za konsultaciju. Tako je bilo i do sada, nema tu izmena, pa se pitam čemu ova odluka? Sve to smo mogli da sprovodimo i bez te odluke, tako da je očigledno bilo potrebno da se pošalje poruka kako se, tobož, kreće sa nastavom“, rekao je Obradović.
On ističe da asinhrona nastava ne može biti nastava, jer tu nema diskusije, razmene, rešavanja problema…
Obradović ističe da veliki broj profesora na FON-u nije bio za ovaj tip nastave, a da prvi put na sednici na kojoj se odlučivalo o studentskom programu – nije bilo studenata.
„To dovodi u pitanje legitimitet ove odluke. Ona je donela razdor među zaposlenima i između profesora i studenata. Verovatno će doneti razdor i među samim studentima. I ono što je veoma loše jeste što je donela nejedinstvo na Beogradskom univerzitetu. Od prvog dana blokada Beogradski univerzitet je nastupao jedinstveno. Prvi put se dešava da dva fakulteta samostalno, praktično iza leđa drugima, izlaze sa nekim ishitrenim odlukama“, naveo je profesor FON-a.
„Kuća gori, a vi perete sudove“
Profesorka Filozofskog fakulteta Marija Babović kaže da su oni doneli jasan stav da ne dolazi u obzir nikakva onlajn, niti asinhrona nastava.
„To bi značilo fingiranje neke nastave i pokazivanje da je deo Univerziteta spreman da se pokori agresivnom nastupu vlasti prema visokom obrazovanju i prema instituciji državnog univerziteta. Ne možemo da se bavimo pitanjem fingiranja nastave, jer je to kao da vam kuća gori, a vi uzmete da perete sudove. U sistemu koji je potpuno urušio visoko obrazovanje, nema nikakvih uslova da se vratimo na bilo kakvu nastavu“, rekla je ona.
Profesorka ističe da većina fakulteta nije akreditovana za onlajn nastavu, a da bi „brzinsko akreditovanje“ bilo samo još jedan dokaz nelegitimnosti ove vlasti.
„Onlajn nastava nije premerena za pojedine fakultete – šta ćete raditi sa studentima koji treba da budu u laboratorijama, sa likovnim ili muzičkim umetnostima? Smatram i da je asinhrona nastava kršenje etičkog kodeksa. Zamislite da okačite PowerPoint prezentaciju i pustite studente da sami uče?“, rekla je ona.
Dodala je da u pojedine fakultete godinama nije ulagano i da, sve i da im studenti traže, oni ne bi imali infrastrukturu da im obezbede onlajn nastavu.
„Ovo je jako dug period uništavanja, razaranja visokog obrazovanja i institucija državnog univerziteta. Pristajanje na neke ustupke, da bi se zadovoljili zahtevi vlasti, apsolutno ne dolaze u obzir. I ako to uradimo, mi smo onda zaista razorili visoko obrazovanje. Univerzitet u Srbiji je stariji i od ove Vlade, i od predsednika, i od svih nas zaposlenih na njemu.Mi nemamo pravo da Univerzitet dalje urušavamo. Neka ga razore jednostrano, ali bez našeg saučešća. Meni je jako žao što su Ekonomski i FON doneli takve odluke. To nije pokazatelj profesionalne etike ili svesti o spoznaji značaja visokog obrazovanja, koje kreira generacije budućih ekonomista, informatičara, rukovodilaca… Njihova odgovornost je ogromna. I to je velika šteta za njihove fakultete, studente, za visoko obrazovanje, pa i za celokupno stanovništvo u Srbiji“, smatra profesorka.
„Vratiti jedinstvo Univerziteta“
Na pitanje šta sada čuva Univerzitet, profesor Obradović smatra da je to jedinstvo.
„Samo Beogradski univerzitet ima oko 100.000 studenata, plus desetine hiljada zaposlenih – mi smo zajedno ogromna snaga. Ako se držimo zajedno, oni nam ništa ne mogu. Ako tu dodamo sve studente u Srbiji i druge univerzitete, ako bismo se zajedno suprotstavili tiranima, vlast ne bi imala šanse. Vučić to zna, zato i udara na jedinstvo, i mi moramo da se odupremo, da pokušamo da vratimo jedinstvo i da zajedno nastupamo. Sve i da se sada sve vrati na normalnu, zar bilo ko misli da će ova vlast odustati od reformi univerziteta? Da neće uništiti državne fakultete, prebaciti novac na privatne, njima bliske, u zemlji i inostranstvu? Oni su to hteli i pre pada nadstrešnice. Macut je u svom ekspozeu rekao da ćemo forsirati strane i privatne univerzitete. Naša je obaveza da budemo složni i jedinstveni i pružimo otpor tom teroru“, naveo je on.
„Stručni ljudi za spas Univerziteta“
Na isto pitanje – šta čuva Univerzitet – profesorka Babović smatra da Univerzitet nije čuvan već, naprotiv, veoma razoren.
„Radna grupa koju je vlast formirala je potpuno nelegitimna, uglavnom sastavljena od osoba kojima je politički interes iznad profesionalnog. Ne može se očekivati da će biti prihvaćen zakon jedne nelegitimne skupštine i Vlade. Ono što će sačuvati Univerzitet jeste smena ovog režima, dovođenje stručnih ljudi, iz akademske zajednice koji treba da pripreme reformu visokog obrazovanja, tako da ona odgovara vrlo različitim oblastima visokog obrazovanja i sprečiti njihovu komercijalizaciju i instrumentalizaciju“, istakla je ona.
Predsednik i Vlada su zamislili da visoko obrazovanje radi po istom sistemu kao obdaništa, kazala je.
„U ovom trenutku univerzitet se čuva sam. Čuvaju ga nastavnici i studenti koji su spremni da stanu u borbu da on ostane kvalitetan i autonoman. Čuvaju ga eventualno i druge grupe prosvetara, radnika i građana, koje pokazuju solidarnost. Drugog puta, osim promene sadašnjeg sastava zakonodavne i izvršne vlasti, ne vidim. Žao mi je što studenti nisu tražili smenu predsednika, jer on u jednoj visoko koncentrisanoj i autokratskoj vlasti najodgovorniji za ovu društvenu krizu u kojoj se nalazimo“, zaključila je ona.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
