„Mi kao narod ne idemo masovno da posetimo ljude na Kosovu, pa makar Visoke Dečane za početak, da se upoznamo sa svojom srednjevekovnom kulturnom baštinom, duhovnom. Pa da pogledamo Veliku Hoču, divne vinograde, da odemo do Prizrena“, kazao je sinoć Ognjen Janković.
Reditelj i član grupe Beogradski sindikat, sinoć je u emisiji 360 stepeni sa Branislavom Šovljanskim, govorio o aktuelnoj situaciji u Srbiji.
Upitan je u jednom delu emisije o njegovoj pesmi „Dogodine u Prizrenu„. Janković ne smatra da ona podiže ikakve tenzije.
On, kao i članovi grupe Beogradski sindikat – ne kriju da smatraju Kosovo delom svoje teritorije, kaže.
Značaj poštovanja Ustava, u kom Kosovo i jeste deo teritorije Republike Srbije, kako je istakao, tek još jače shvata nakon studentskih protesta.
„Mi kao tu izraelsku metaforu, staru jevrejsku ‘Dogodine u Jerusalimu’ iskoristili smo ‘Dogodine u Prizrenu’. Mnogi su to komentarisali kako su hteli. Ta pesma nikoga ne poziva na sukob, ta pesma zapavo nosi u sebi gorčinu, neku vrstu tuge. Pesmu može da tumači svako, ali ja znam nas, znam našu brigu prema tim ljudima“.
Sa ljudima sa Kosova, ističe, proveo je neizmerno puno vremena, pomagao im, bio tu.
„Naša veza sa ljudima sa Kosova je duboka i neraskidiva. U tom smislu to je bila neka naša potreba da se izrazimo“, poručuje.
Član grupe Beogradski sindikat je govorio o svedočenjima mladih ljudi koji žive na Kosovu:
„Oni žive kao u getu. Kada ih čujete, vi dobijete neki poriv, koji je mnogo teži od reči pesme ‘Dogodine u Prizrenu'“.
Ful zaboravljeni ljudi
Janković smatra da su ljudi na Kosovu zaboravljeni ljudi.
„Nakon pesme oni su nama bili iskreno zahvalni, dobili su neki vetar u leđa. Ljudi sa Kosova su ful zaboravljeni ljudi. To ne možemo da se pretvaramo da nije“.
„Mi kao narod ne idemo masovno da posetimo ljude na Kosovu, pa makar Visoke Dečane za početak, da se upoznamo sa svojom srednjevekovnom kulturnom baštinom, duhovnom. Pa da pogledamo Veliku Hoču, divne vinograde, da odemo do Prizrena“.
A u potonjem, ističe, Srbi bi se iznenadili gostoprimljivošću Srba i Albanaca – pogotovo Albanaca.
Shodno tome, mišljenja je da postoji opšte nepoznavanje Kosova od strane Beograda, koji je – nadmen.
„Beograd misli da sve zna, da je samodovoljan. Ali nije tako“.
Nastup Beogradskog sindikata u Novom Pazaru ulio mu je nadu da je početak rušenja predrasuda blizu, a satisfakcija je, kaže, da je ruše mladi.
„To je dovelo do ujedinjenja dva entiteta, koja nikada verovatno nisu ni znala da su razjedinjeni. To je dovelo do takve fuzije kroz ljubav, poštovanje i razumevanje da te stvari i nas menjaju. Menjaju na bolje kao ljude koji su opterećeni gomilom problema, agresijom. Ja mislim da je to početak perioda koji će srušiti predrasude u svakom pogledu i učiniti nas sve boljim ljudima“.
Važno je shvatiti da SPC nije jedan čovek, od ovog patrijarha nema očekivanja
Govoreći o patrijarhu Porfiriju i njegovom stavu po pitanju studentskih protesta, Janković kaže da se oseća tužno i iznevereno što je poglavar Srpske pravoslavne crkve otišao u Rusiju „da nas ogovara“.
„Ja sam to tako doživeo. Ona Putinova ćutnja…mislim au. Mislim da su Srbi masovno doživeli jedno razočaranje posle te posete Rusiji. Iskreno i lično smo se nadali da će doći do neke veće podrške patrijarha i crkve“.
Priznaje sa druge strane, da nije i nema „neka očekivanja od našeg patrijarha“.
Za njega je crkva nešto drugo:
„Crkva je aktivna i itekako podržava studente. Sveštenici širom Srbije otvaraju vrata crkve, zvone kad studenti prolaze. Nude se da pomognu, aktivirali su se. Deca su im studenti“, ističe.
Janković smatra da je važno shvatiti da SPC ne počiva na jednom čoveku.
„SPC je ozbiljno bitna i velika organizacija. Važno je da shvatimo da ona ne počiva na jednom, dva, tri čoveka. To smo svi mi koji želimo da budemo deo toga. Učitavamo sopstvenu ljubav i stvaramo jednu energiju koja treba da se razliva“.
Studentski pokret ga podseća na litije u Crnoj Gori koji je prethodio padu tada Mila Đukanoviću.
„To je najsličnije hristovom putu. Ovo su prepreke na putu“, istakao je član grupe Beogradski sindikat.
Drago mu da je ipak došlo do oglašavanjea šest vladika. Posebno mu je, poručuje, drago što se oglasio mitropolit Joanikije:
Ima nade. Ovo je proces kroz koji svi prolazimo. On očigledno melje ljude, neko će izaći kao bolji čovek, a neko otići u istoriju
Grupa koja je nastala uoči bombardovanja Srbije svojim pesmama, odnosno stihovima beleži ključne sentimente u narodu već treću deceniju. Najnoviji album „El Salvador“ nastajao je uz poslednju tragediju koja je pogodila Novi Sad i celu zemlju, ali pre svega uz početak studentskih protesta. Čitav album, uz „Mojne da si ćaci“ već je himna istih.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
