Navršava se 26 godina od kada je u NATO bombardovanju zgrade Radio-televizije Srbije 16 medijskih radnika izgubilo život. NUNS, UNS, Sindikat RTS i SINOS zatražili su da se istraga obnovi, te da počinioci odgovaraju.
U noći između 22. i 23. aprila 1999. godine, tokom NATO bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, pogođena je zgrada Radio-televizije Srbije (RTS) u Aberdarevoj ulici. U napadu koji se dogodio u 2 sata i 6 minuta, tokom emitovanja redovnog informativnog programa, život je izgubilo 16 zaposlenih ove medijske kuće.
Među poginulima su bili: Jelica Munitlak, Ksenija Banković, Darko Stoimenovski, Nebojša Stojanović, Dragorad Dragojević, Dragan Tasić, Aleksandar Deletić, Slaviša Stevanović, Siniša Medić, Ivan Stukalo, Dejan Marković, Milan Joksimović, Branislav Jovanović, Slobodan Jontić, Milovan Janković i Tomislav Mitrović.
Ovaj napad ostao je zabeležen kao jedan od najozloglašenijih primera vojnog udara na civilnu medijsku infrastrukturu, a 26 godina kasnije, brojna pitanja i dalje ostaju bez odgovora.
NATO: RTS kao „propagandna mašina“
Lideri NATO-a tada su pokušali da opravdaju napad, označivši RTS kao „propagandnu mašinu“ režima Slobodana Miloševića i deo njegove ratne infrastrukture. Međutim, međunarodne novinarske organizacije oštro su osudile ovaj čin.
Međunarodna federacija novinara (IFJ) odmah je upozorila da bi bombardovanje medijske kuće moglo imati dalekosežne posledice, uključujući rizik od odmazde nad nezavisnim novinarima koji su se borili protiv cenzure.
Reporteri bez granica su se 2002. godine sastali sa predstavnicima NATO-a zahtevajući objašnjenje zbog izbora RTS-a kao vojnog cilja. Iz NATO-a je tada saopšteno da žale zbog ljudskih žrtava, ali da je zgrada gađana „iz vojnih razloga“. Reporteri su nakon sastanka upozorili da ovaj napad predstavlja opasan presedan, što se, kako su naveli, u kasnijim sukobima i potvrdilo.
Samo jedan osuđeni
Za smrt 16 civila odgovarao je samo tadašnji generalni direktor RTS-a, Dragoljub Milanović, koji je osuđen na 10 godina zatvora zbog teškog krivičnog dela ugrožavanja bezbednosti. Sud je utvrdio da nije preduzeo mere zaštite zaposlenih i opreme, uprkos prethodnim upozorenjima o mogućem napadu.
Iako postoje indicije da Milanović nije bio jedini koji je znao za potencijalni rizik, on je ostao jedini procesuiran. Danas je na slobodi, a na pitanje ko je i zašto žrtvovao radnike RTS-a – i dalje nema odgovora.
Tribunal bez istrage
Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju je razmatrao ovaj slučaj, ali je zaključio da nema osnova za pokretanje sveobuhvatne istrage o NATO kampanji, niti pojedinačnih incidenata poput napada na RTS.
Time je, po oceni brojnih pravnika i novinarskih organizacija, međunarodna pravda ostala nema pred žrtvama koje su stradale dok su obavljale svoj posao – informisanje javnosti.
Danas, dvadeset šest godina kasnije, porodice stradalih, njihove kolege i društvo u celini i dalje čekaju odgovore. Sećanje na ovaj tragični događaj ostaje živo, ali i kao podsetnik da istina i pravda ne zastarevaju – i da borba za njih ne sme prestati.
NUNS: Hitno obnoviti istragu
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ponovo je apelovalo da se nastavi istraga o ovom zločinu, koja je prekinuta pre 13 godina. NUNS podseća da pored Milanovića, ni Ministarstvo odbrane, ni tadašnji Vrhovni savet odbrane nisu preduzeli mere za evakuaciju ljudstva i tehnike RTS-a, iako je postojala otvorena pretnja napadom.
„Zahtevamo da se do kraja ispitaju sve okolnosti i svi nivoi odgovornosti, kako unutar zemlje, tako i u okviru međunarodne zajednice. Niko ne sme ostati izvan domašaja pravde kada su u pitanju životi naših kolega“, saopštili su iz NUNS-a.
UNS, Sindikat RTS, SINOS: Da se obezbedi međunarodna pravda za stradale medijske radnike
Udruženje novinara Srbije (UNS), Strukovni sindikat Radio-televizije Srbije i Sindikat novinara Srbije (SINOS) povodom 26. godišnjice bombardovanja zgrade RTS-a još jednom su zatražili da NATO snosi odgovornost za, kako navode, ratni zločin u kojem je poginulo 16 medijskih radnika.
„Ovim napadom NATO je uveo opasnu praksu napada na medije u oružanim sukobima, a za ovaj zločin niko iz Alijanse nije odgovarao“, poručuju iz tri novinarske organizacije.
U izveštaju Amnesti internešenela iz 2000. godine navodi se da su NATO snage počinile ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava, među kojima i ubistvo 16 civila u zgradi RTS-a, što je tada označeno kao ratni zločin. Organizacija je podsetila da je u trenutku napada u zgradi bilo oko 120 civilnih radnika, bez prethodnog upozorenja na neposredni udar.
U istom izveštaju citira se i tadašnji britanski premijer Toni Bler, koji je izjavio da je RTS bombardovan i zato što je emitovao snimke civilnih žrtava, što je, prema njegovim rečima, umanjivalo podršku javnosti NATO kampanji.
„Zvaničnici NATO-a priznali su da nisu izdali konkretno upozorenje pred napad, uz obrazloženje da bi to ugrozilo njihove pilote“, stoji u izveštaju.
UNS, Strukovni sindikat RTS-a i SINOS poručuju da je krajnje vreme da nalogodavci i izvršioci ovog zločina budu procesuirani i da se obezbedi međunarodna pravda za stradale medijske radnike.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
