Kosovo nema plan B za članstvo u Evropskoj uniji, ali je proces proširenja spor, mora da se ubrza i funkcioniše na osnovu zasluga, tvrdi kosovski premijer, Aljbin Kurti. Ove navode je izneo na diskusiji koju je organizovao Centar za evropske političke studije (CEPS) u Briselu, na temu „Put Kosova ka EU: unapređenje demokratije, bezbednost i ekonomski rast“.
Tokom obraćanja na samitu, Kurti je naglasio posvećenost Kosova evropskim integracijama i istakao ono što vidi kao „konkretne napretke u procesu pristupanja EU“, navodi se u saopštenju njegovog kabineta.
„Nakon deset godina stagnacije i malog napretka, EU izgleda da je postavila temelje za bliži odnos, dublju saradnju i strukturisan pristup članstvu“, naveo je dodajući, da „u poslednje vreme, situacija izgleda ohrabrujuće“.
Kao primer napretka, predstavio je podnošenje zahteva Kosova za članstvo u EU 15. decembra 2022. i odobrenje liberalizacije viza za građane Kosova od 1. januara 2024.
Iako je, kako je kazao „ohrabren“, Kurti upozorava na potrebu za ubrzanjem procesa proširenja EU za Zapadni Balkan.
„Posvećenost naše zemlje pristupanju EU, kao i njenim vrednostima, politikama i standardima, jača je nego ikada. Strateški ciljevi Kosova uključuju članstvo u EU i NATO. Kao takvo, naše potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (CFSP) je neupitno, s obzirom na to da naši građani snažno podržavaju integraciju Kosova u EU. Rat u Ukrajini je istakao imperativ jačanja jedinstva i solidarnosti širom Evrope. CFSP se izdvaja kao ključni instrument za očuvanje mira i bezbednosti kako u našem regionu, tako i na celom kontinentu“, navodi Kurti.
On konstatuje da više od dve decenije, Evropska unija dosledno ponavlja da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji“, ali i da je reč o dugotrajnom putu koji, „uprkos obećanjima, još nije u potpunosti realizovan“.
On je istakao da je EU poslednjih godina postavila temelje za dublju saradnju, ali je i naglasio da je proces proširenja postao previše spor i birokratizovan, što stvara, kako ističe razočaranje među građanima.
„Rastući osećaj razočaranja, naročito među mlađim generacijama, ugrožava samu legitimnost evropskog obećanja,“ rekao je Kurti, ukazujući na opasnost od gubitka poverenja u proširenje EU. On je dodao da proširenje, koje je nekada bilo tehnički instrument, sada postaje „geostrateški i bezbednosni imperativ“ zbog ratnih okolnosti u Ukrajini.
„Kosovo najrazvijenija demokratija na Zapadnom Balkanu“
Kurti je i jučerašnji događaj u Briselu iskoristio da se pohvali onim što vidi kao ključne političke i ekonomske pomake koje je Kosovo postiglo u poslednjim godinama.
Čak kaže da je Kosovo „najrazvijenija demokratija na Zapadnom Balkanu“ i da je postiglo značajan napredak u implementaciji reformi, uključujući ljudska prava, razvoj tržišta i ekonomske pokazatelje.
„Kosovo je najmlađa država u Evropi, ali jedna od najbrže rastućih ekonomija na Zapadnom Balkanu,“ dodao je.
Pohvalio se Kurti i time što je Kosovo jednostrano ukinulo vizni režim za građane Bosne i Hercegovine počevši od januara 2025. godine, pozivajući na reciprocitet.
„Ova odluka odražava posvećenost Kosova da Berlinski proces donese direktne koristi građanima, istovremeno jačajući regionalnu stabilnost i saradnju,“ istakao je.
Kurti je dalje izložio planove za ubrzanje integracije u EU, uključujući pripremu upitnika za procenu institucionalnih kapaciteta i mišljenje o kandidatskom statusu.
„Kosovo je pokazalo da je pouzdan partner Evropske unije i snažno veruje u svoju evropsku budućnost,“ naglasio je on.
U zaključku je pozvao EU da postupi odlučno i ubrza proces pristupanja za sve zemlje Zapadnog Balkana, ističući da je „vreme da se proces osveži i učini strateškijim i zasnovanim na zaslugama.“
„Napredujmo zajedno — korak po korak, reformu po reformu — dok Kosovo i ostatak Zapadnog Balkana ne zauzmu svoje zasluženo mesto u Evropskoj uniji,“ zaključio je Kurti.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
