Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Severna Makedonija i Albanija su prve zemlje regiona Balkana za koje je Evropska unija izvršila prve uplate finansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Izvori iz EU navode da će uskoro biti izvršena uplata i za Srbiju. To znači da je, prema EU, Srbija ispunila i poseban preduslov koji se odnosi na konstruktivno ponašanje u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom.
Kosovo nije ratifikovalo u Skupštini „sporazum o kreditu“ sa EU i dok to ne učini, ne može da primi uplate. U međuvremenu, EU i dalje drži na snazi kaznene mere uvedene Kosovu u junu 2023. godine.
Evropska unija je saopštila da je izvršila prve uplate Republici Albaniji iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Reč je o „preduplati“ u iznosu od 7 odsto ukupnih sredstava koja su u okviru ovog plana dodeljena Albaniji. Albaniji je već isplaćeno 64,5 miliona evra, od čega je 34 miliona kredita za budžet države, dok je ostatak namenjen infrastrukturi.
Dan ranije, EU je saopštila da je realizovala i prve uplate za Severnu Makedoniju.
Severna Makedonija i Albanija su prve zemlje regiona Balkana za koje je EU izvršila prve uplate finansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
Izvori iz EU, piše dalje Koha, navode da će uskoro biti izvršena uplata i za Srbiju. To znači da je, prema EU, Srbija ispunila i poseban preduslov koji se odnosi na konstruktivno ponašanje u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom.
Kosovo nije ratifikovalo u Skupštini „sporazum o kreditu“ sa EU i dok to ne učini, ne može da primi uplate. Ujedno, EU i dalje drži na snazi kaznene mere uvedene Kosovu u junu 2023. godine.
Za Kosovo i Srbiju, osim opštih uslova koji važe za sve u regionu, preduslov je i konstruktivno angažovanje u procesu normalizacije odnosa.
Ako je EU odlučila da izvrši prve uplate za Srbiju, to znači da su Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) i Evropska komisija ocenili da je ponašanje Srbije u procesu normalizacije odnosa konstruktivno. Ovo, međutim, prema nekim evropskim diplomatama deluje „sporno“, imajući u vidu da je bilo nekoliko poteza Srbije koje je sama EU okarakterisala kao kršenje obaveza iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa sa Kosovom.
U EU navode da su spremni da izvrše uplate i Kosovu, ali da je upravo Kosovo to koje nije sprovelo svoje unutrašnje procedure. Ipak, Kosovo u ovom trenutku ne može ni da sprovede te procedure, s obzirom na to da nema konstituisanu Skupštinu koja bi mogla da ratifikuje Sporazum. Dakle, dok se Skupština ne konstituiše, Kosovo nema šanse da primi prve uplate iz ovog plana.
Ovi sporazumi imaju karakter međunarodnih sporazuma, zbog čega ih mora ratifikovati Skupština Kosova sa dvotrećinskom većinom glasova.
EU je odlučila da se svima za koje su odobrene agende reformi i rasta isplati „preduplata“ u iznosu od 7 odsto sredstava dodeljenih.. Svi u regionu, osim Bosne i Hercegovine, ispunili su uslov odobravanja reformskih agenda.
Ukupni paket iznosi 6 milijardi evra za sve u regionu za period od 2024. do 2027. godine. Od te sume, 2 milijarde su bespovratna sredstva EU, dok je ostatak u vidu povoljnih kredita. Prema nezvaničnim procenama, Kosovo bi moglo da dobije više od 880 miliona evra iz ovog plana rasta.
Više od 250 miliona evra Kosovu bi bilo dodeljeno kao bespovratna sredstva, dok bi ostatak bio u formi povoljnih kredita.
Prema tome, Kosovu bi na početku bilo isplaćeno 7 odsto kao „preduplata“, što iznosi oko 61 milion evra. Po glavi stanovnika, Kosovo će dobiti najviše sredstava u regionu iz ovog paketa.
Albanija će ukupno dobiti 922 miliona evra, Severna Makedonija 750 miliona evra, Srbija 1,58 milijardi evra, Bosna i Hercegovina 1,085 milijardi evra, dok će Crna Gora dobiti 383 miliona evra.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
