26 godina od prvih NATO bombi na SRJ: Studenti brane Generalštab, u PR: „NATO okončao poslednji genocid 20. veka“

Izvor
KoSSev
-
FOTO: KoSSev

Danas je tačno 26 godina od početka bombardovanja NATO-a na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju. I to bi bila možda i jedina činjenica oko koje se mogu složiti Srbi i Albanci, uz to da oba naroda oplakuju svoje žrtve. Za jedne agresija na suverenu evropsku zemlju, bez odobrenja Saveta bezbednosti, za druge humanitarna intervencija koja je imala za cilj da zaustavi „aparthejd i genocid“. Predstavnici zemalja NATO-a opravdali su bombardovanje porukama da su „sprečavali zločine Miloševićevog režima“, a to su pojačano poručili u ovo vreme prošle godine. U Prištini zahvalnost, kod Srba većinski gorčina i ljutnja, ali i centralni protest protiv srpskih vlasti koje pokušavaju da sruše zgradu Generalštaba.

Obeležavanje ovog značajnog datuma, što se tiče državnog programa, započelo je u 10 časova kod Spomenika deci stradaloj u NATO agresiji u Tašmajdanskom parku gde je venac položio ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu, Marko Đurić.

I stranka Slobode i pravde će na ovom spomeniku položiti vence tačno u podne.

U 11 časova na brdu Straževica u opštini Rakovica venac će na spomen-obeležje „Glasnik sa Straževice“ položiti predsednik Skupštine grada Beograda, Nikola Nikodijević.

I u Prokuplju je obeležavanje počelo jutros, u kasarni „Ratko Pavlović Ćićko“ gde su, prema najavi, položeni venci na spomen-ploči prvoj žrtvi NATO bombardovanja, vojniku Bobanu Nedeljkoviću. Upravo su u ovom gradu, na kasarnu i bačeni prvi projektili NATO-a.

U 11 sati ispred spomenika Borcima stradalim u ratovima 1990. do 1999. godine, vence će položiti članovi porodica palih rodoljuba, predstavnici Grada Prokuplja, Vojske Srbije, Topličkog upravnog okruga, Policijske uprave Prokuplje, kao i predstavnici udruženja i organizacija.

I grad Niš u kojem je, pored vojnih, bilo i civilnih žrtava, i koji je takođe teško stradao u bombradovanju, obeležiće Dan sećanja na početak NATO agresije 1999. godine nizom komemorativnih događaja, uključujući parastose, polaganje venaca i prijeme za porodice stradalih.

Program je tamo započeo u 9:30 na Univerzitetskom trgu, uz parastos, nakon čega su položeni venci na Spomen kapeli i Spomeniku žrtvama NATO agresije. U 12:00 sati, Dom Vojske Srbije će ugostiti prijem za porodice poginulih, a u 15:00 sati biće održan pomen stradalima u Hramu Svetog Vasilija Ostroškog.

24. mart danas se obeležava gotovo u svim gradovima Srbije, a ovo je samo deo gradova čiji je program poznat. 

Centralno obeležavanje u Beogradu, kako je najavilo predsedništvo Srbije, održaće se u 19.30 časova na aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici.

Što se tiče Kosovske Mitrovice, na spomeniku braći Milić podignutom u čast stradaloj braći – Srđanu, Bobanu i Goranu tokom i neposredno nakon bombardovanja, vence su položili jutros čelnici stranke Srpska lista.

Studenti u blokadi sa svojim programom za danas

Posebno će godišnjicu od NATO bombardovanja Srbije ove godine obeležiti studenti u blokadi, a oni beogradski će održati „Protest za Generalštab“, zgradu koja je teško razrušena za vreme bombardovanja, koja je sve do novembra prošle godine bila nepokretno kulturno dobro Srbije.

U novembru ju je Vlada Srbije izbacila iz tog registra, a plan je da se na mestu te zgrade, prema dosadašnjim najavama, izgradi hotel i apartmansko naselje. Protiv ove ideje su stručne organizacije i udruženja.

Protiv te ideje su i studenti, koji su se javnosti juče obratili pismom u kom je istaknuto:

„24. marta obeležavamo godišnjicu NATO bombardovanja 1999. godine, a Generalštab stoji kao svedok, kao dokaz teških trenutaka naše istorije. Kao jedna od najupečatljivijih zgrada oštećenih u tom periodu. Generalštab nosi snažnu istorijsku i emocionalnu vrednosti. Već 26 godina stoji kao podsetnik i opomena na ono što smo preživeli…“.

Predviđeno je da u 13 časova, jedna grupa studenata i građana krene od Ministarstva kulture do Ustavnog suda gde će biti predate inicijative za ocenu ustavnosti odluka donetih 14.11.2024. koje zgradama Generalštaba ukidaju status kulturnog dobra. U isto vreme druga grupa studenata i građana kreće od Starog Sajma i Inženjerske komore, a te dve grupe će se oko 15 časova sastati ispred zgrada Generalštaba, gde će otpočeti sakupljanje kontakata za pokretanje narodne inicijative. U 18 sati su planirani govori, sat kasnije nastup hora Fakulteta muzičke umetnosti, a u 19.55 časova biće održan minut ćutanja za žrtve NATO bombardovanja 1999. godine.

Video prilog Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu posvećenog godišnjici NATO bombardovanja i najavi okupljanja ispred Generalštaba danas, pogledajte u nastavku:

24. mart obeležiće i Novosađani. Osim okupljanjem večeras u 19.30, organizovali su i komemorativnu biciklističku turu u znak pošte žrtvama NATO agresije.

Ciljano na godšinjicu NATO bombardovanja, i studenti Univerziteta u Prištini večeras će se okupiti u 19 časova na samom trgu Kosovske Mitrovice.

Vučević: Srbija tuguje i pamti

A povodom 26.godišnjice od početka bombardovanja NATO-a, oglasio se i predsednik Srpske napredne stranke (SNS) i premijer u ostavci, Miloš Vučević.

„Na ovaj dan, 24. marta 1999. godine, 19 najjačih zemalja napalo Srbiju, pogazivši međunarodno pravo i odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Oni su narednih 78 dana uništavali našu otadžbinu, ubijali našu decu, rušili mostove, fabrike, škole, bolnice, medijske kuće“.

Zločin NATO-a, kaže dalje, do danas je ostao bez kazne.

„Srbija je slobodna i ponosna. NATO zločin ćemo zaboraviti samo ako nas ne bude bilo. Neka je večna slava svim žrtvama. Srbija tuguje i pamti“, naveo je, između ostalog, Vučević.

Petković: Srbija pamti i pominje svoja stradanja kako se ne bi ponovila

Do popodnevnih sati nije bilo oglašavanja predsendika Aleksandra Vučića.

Priština se NATO-u i danas zahvaljuje, Osmani: Dan kada demokratski svet nije ćutao!

Prištinska strana se i ove godine zahvaljuje saveznicima koji su, kako je danas poručila kosovska predsednica Vjosa Osmani, pomogli da Kosovo bude „slobodna, nezavisna i suverena država“.

„Iz požrtvovanog plamena i oslobodilačkog rata rođeno je slobodno Kosovo! 26 godina kasnije, Kosovo korača ponosno, suvereno i nepokolebljivo ka svetlijoj budućnosti“.

NATO saveznici su, navela je dalje, ustali protiv zla da zaštite narod koji se bori za egzistenciju.

„Bio je to dan kada demokratski svet nije ćutao! Dan kada su NATO saveznici ustali protiv zla, da zaštite narod koji se bori za egzistenciju, ugrožen genocidnim režimom Srbije. Bio je to dan kada je svetlost nade pobedila tamu“, navela je ova predsednica danas.

NATO alijansi na njihovoj intervenciji koja je okončala „etničko čišćenje Kosova, da zaustavi ubistvo dece, žena, muškaraca i staraca, sistematska silovanja, progone, paljenja i proterivanja silom“ zahvalio se i Ejup Maćedonci, kosovski ministar odbrane, ali ne samo njima već i OVK.

„Stoga je 24. mart usklađivanje sa zapadnjačkim vrednostima ne samo u građanskoj istoriji Kosova cija, mir, sloboda i demokratija. Ovom intervencijom NATO je ispunio svrhu svog postojanja kao alijanse“, smatra ovaj zvaničnik.

Kosovsko ministarstvo spoljnih poslova: Dan nade

Oglasilo se i kosovsko ministarstvo spoljnih poslova, takođe stavivši u fokus to da je NATO intervenisao zbog „genocidnog srpskog režima“.

„Nikada ne zaboravi – zauvek zahvalni! Na današnji dan, pre 26 godina, Kosovo obeležava Dan nade 24. marta 1999. kada NATO saveznici su se ujedinili i intervenisali vazdušnim napadima na genocidni srpski režim, označivši prekretnicu u zaustavljanju etničkog čišćenja na Kosovu“, naveli su iz ovog ministarstva.

Kurti: Vojni intervencionizam koji je okončao poslednji genocid 20. veka

A u popodnevnim satima oglasio se i kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti. Porukom na engleskom poručio je:

„Dana 24. marta 1999. godine, NATO je zvanično pokrenuo Operaciju ‘Saveznički udar’, započinjući 78 dana vazdušnih udara, naporan vojni intervencionizam koji je okončao poslednji genocid 20. veka i pomogao da se stvori put za slobodnu, suverenu i nezavisnu kosovsku državu.

Dve decenije i po kasnije, operacija ostaje jedna od najuspešnijih kampanja u istoriji NATO-a; Saveza Kosova — sada kao pridruženi član Parlamentarne skupštine NATO-a — stoji snažnije nego ikad kao svetionik ljudskih prava i demokratije.

Kako se stalno približavamo punopravnom članstvu u ovaj Savez, podsećamo se na ovaj istorijski dan da će prošlost, sadašnjost i budućnost uspeha Republike Kosovo i NATO-a zauvek i nerazdvojivo biti povezani“.

Haradinaj: NATO na nebu i OVK na zemlji

Na svom Fejsbuk nalogu, oglasio se i predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj.

On je kazao da se na današnji dan obeležavaju dva važna događaja, Epopeja Dukađini i početak NATO bombardovanja na tadašnju SRJ.

„Dana 24. marta 1998. godine, pali su trojica mladića – Hima, Gazmend i Agron, ali se nismo slomili! Njihovu zastavu držali smo visoko, jer za OVK, svaki pali borac bio je rana obavijena nadahnućem da ne stanemo sve do ključnog trenutka – onog dana kada je NATO, predvođen SAD-om, dao signal da se Kosovo oslobađa, da je naša borba bila pravedna“, kazao je.

Dodao je da se danas odaje poštovanje SAD-u, navodeći da je zajedno sa OVK zaustavio, kako je kazao „balkanskog kasapina“.

Danas odajemo počast Kosovu odajući počast palima toga dana, odajemo poštovanje SAD-u i partnerima, nikada ne zaboravljajući da su NATO na nebu i OVK na zemlji konačno zaustavili balkanskog kasapina i krunisali Kosovo onim što mu pripada – slobodom i nezavisnošću.

Šta je prethodilo bombardovanju?

Bombardovanju SR Jugoslavije prethodila je veoma prisutna negativna medijska slika u zapadnoj javnosti o Srbiji i SRJ, prvenstveno o tadašnjem njenom predsedniku, Slobodanu Miloševiću, koja se u drugoj polovini devedesetih nastavila izveštajima sa Kosova – o ukidanju autonomije i ugrožavanja prava Albanaca, sve do vesti o diskriminaciji i humanitarnoj katastrofi. Milošević je opisivan kao „diktator“, „balkanski kasapin“ i „novi Hitler 20-og veka“, a uslovi u kojima živi civilno albansko stanovništvo kao „aparthejd“.

Najviši zapadni politički i vojni zvaničnici i analitičari pred bombardovanje spominjali su da se na Kosovu događa „genocid“ koji sprovode srpske snage, „masovne grobnice“, da se događa masovno ubijanje „preko 100.000 kosovskih Albanaca“.

Samom bombardovanju prethodili su – od 6. februara do 19. marta – pregovori u francuskom gradu Rambujeu. Dvadeset trećeg februara predložen je mirovni sporazum.

Albanci su ga potpisali. Jugoslovensko-srpska delegacija odbila je da to učini, ocenjujući ga kao ultimatum.

O bombardovanju

Neposredan povod za bombardovanje bio je za Srbe i 25 godina kasnije kontraverzan slučaj Račak, koji su Albanci i zapadna javnost, kao i sam Savet bezbednosti UN-a – kvalifikovali kao „masakr u Račku“.

Bez dozvole Saveta bezbednosti UN-a, naletom 464 aviona iz 19 zemalja NATO-a i sedam zemalja koje su pružile podršku, 24. marta 1999. započelo je bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, koja u to vreme više nije bila članica UN.

Broj letelica i intenzitet napada se tokom dva i po meseca pojačavao – na 1.150 aviona, koliko ih je bilo do 10. juna – neposrednog okončanja rata. Lansirano je 420.000 projektila, ukupne mase oko 22.000 tona u 2.300 vazdušnih udara sa svih strana otvorenog vazdušnog prostora. Na Srbiju je palo više hiljada kasetnih bombi, statistika je srpskih vojnih izvora.

Sa suprotne strane – drugačija slika: svega nekoliko ispravnih aviona. Piloti su leteli na neremontovanim migovima u kojima su i najosnovniji instrumenti bili neispravni. Prema svedočanstvima vojnih pilota 127. lovačke avijacijske eskadrile 204. lovačkog puka, koja je u sastavu imala „migove 29“, nisu imali „sa čim da lete“ i da dejstvuju, a posle rata su doživeli, kako su više puta opisali, ponižavajući odnos tadašnjih državnih vlasti prema njima.

Uprkos ovakvoj slici i brojnim problemima na terenu, najveći deo vojnih potencijala tadašnje jugoslovenske države je bio i dalje spreman za borbu, kao i većina mobilisanog ljudstva. Strategija tadašnjeg srpskog vojnog rukovodstva bila je da se sačuva što više vojnih materijalnih i ljudskih resursa na kopnu. To se postizalo pražnjenjem vojnih i policijskih objekata, dislociranjem ljudstva i pokretne imovine, kao i njihovim kamufliranjem.

Kako su vojne snage odolevale napadima, uz vazdušne udare, vremenom se počelo pretiti i kopnenim udarima, iz pravca južne granice Kosova i Metohije sa Albanijom.

Najžešće kopnene borbe su se vodile upravo u pojasu prema, i na granici sa Albanijom, preko Košara. Jugoslovenska vojska je ove borbe vodila sa pripadnicima OVK koje je NATO tada snažno podržavao neprestanim bombardovanjem jugoslovenskih vojnih jedinica, ali i drugim vidovima pomoći.

Iako su promoteri bombardovanja naglašavali da su time nameravali da spreče zločine represivnog aparata tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića nad Albancima, početkom bombdardovanja je zapravo došlo do etničkog čišćenja nad Albancima, njihovim proterivanjem van Kosova, a paramilitarne snage pre svega, počinile su teške zločine nad civilima, poput zločina u Meji, Pokleku, Bistražinu, Kruši, zatvor u Dubravi, ulici Miladina Popovića u Južnoj Mitrovici…

Žrtve

Nijedna vlada Srbije do sada nije napravila tačan spisak žrtava u bombardovanju, a sami državni izvori godinama iznose različite podatke. Inače je u regionu tendencija istorijskog revizionizma i povećanja broja ‘svojih’ žrtava na šta redovno upozorava regionalna inicijativa za pomirenje Rekom.

Smatra se da je nakompletnija i najpreciznija dokumentacija kod jedne od njenih članica.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP) u NATO bombardovanju život je izgubilo najmanje 756 ljudi, od kojih su 454 civila i 301 pripadnik oružanih snaga. Među civilima je 205 Srba i Crnogoraca, 221 Albanac i 28 Roma, kod vojnih žrtava 271 je pripadnik Vojske i policije i 30 „OVK“.

Fond za humanitarno pravo je ujedno 2014. godine objavio poimenični popis žrtava koji možete pogledati ovde.

Danas je YIHR Kosova izrazio poštovanje prema svim žrtvama NATO bombardovanja.

A Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitrano pravo Srbije, danas je pozvala na tišinu u znak 756 žrtava NATO bombardovanja.

„U znak sećanja na stradale u vazdušnim napadima NATO snaga: 451 civil (217 Albanaca, 204 Srba i 30 Roma, Crnogoraca, Bošnjaka), 276 pripadnika VJ/MUP RS, 29 pripadnika OVK. Stanite, bez obzira gde ste. Podelite sećanje“, navela je ona.

Podaci Ministarstva odbrane Srbije se razlikuju. Prema njihovim podacima, poginuo je 1.031 pripadnik Vojske Jugoslavije i policije i oko 2.500 civila, uključujući i 89 dece. Ranjeno je više od 6.000 civila, 5.173 vojnika i policajaca, 25 civila se vodi još uvek kao nestalo. Preko 1.000 civilnih objekata je uništeno, uključujući škole, bolnice i zgrade državne administracije. Teško su oštećeni i uništeni objekti putne infrastrukture, od čega 45 mostova. Oštećeno je skoro 200 spomenika kulture, uključujući i 23 srednjevekovna manastira.

Civilne mete

Iako je NATO na svojim dnevnim brifinzima naglašavao da gađa isključivo vojne mete, a kada dođe do civilnih žrtava da se radilo o „kolateralnoj šteti“ ostaće upamćeni napadi na civilnu infrastrukturu.

Tako su tokom 78 dana bombardovanja razrušeni mostovi, uključujuči oni najveći, bolnice, porodilišta, dečji vrtići, škole, spomenici kulture, aerodromi, repetitori, elektro infrastruktura, zgrade SUP-a, Generalštab i Ministarstvo odbrane u centru Beograda, Avalski toranj, zgrada Radio Televizije Srbije, kineska ambasada, stambeno naselje u Aleksincu, pojedinačne kuće, pijaca u Nišu, voz u Grdeličkoj klisuri i ostalo.

Povlačenje

Posle 78 dana bombardovanja, delegacije NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije potpisale su Vojno-tehnički sporazum (Kumanovski sporazum).

Ovim sporazumom se predviđalo povlačenje vojnih i policijskih trupa tadašnje SRJ sa teritorije Kosova, uz istovremeno raspoređivanje NATO trupa.

Slobodan Milošević je građanima „čestitao mir“, dok je na Kosovu započelo etničko čišćenje nad srpskim narodom na Kosovu, kada su Srbi napustili sve kosovske gradove sa izuzetkom sada Severne Mitrovice, uz istovremena kidnapovanja i civilne žrtve nad nealbanskim stanovništvom.

Prema podacima UNHCR-a tih godina, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo 230.000 Srba i Roma, a vratilo se 800.000 izbeglih Albanaca.

Neposredno nakon Kumanovskog sporazuma, usledila je Rezolucija SB UN 1244, prema kojoj je upravljanje nad Kosovom preuzeo UNMIK, a koja će u kasnijim godinama obema stranama poslužiti za različita tumačenja. Ova rezolucija je pravno još uvek na snazi, iako je uloga UNMIK-a danas marginalizovana, a određeni delovi ove rezolucije nisu ispunjeni.

Slobodan Milošević smenjen je 2000. godine, naredne je poslat u Hag. Preminuo je u Međunarodnom tribunalu za zločine u bivšoj Jugoslaviji 2006. godine, ne dočekavši presudu.

Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost koju je, prema Prištini, priznalo 117 država, među njima vodeće zapadne sile, a prema Beogradu, ispod 100 zemalja.

Nekadašnja Jugoslavija raspala se nešto ranije na dve države – Srbiju i Crnu Goru. Potonja je članica NATO-a. Srbija je pristupila programu NATO-a „Partnerstva za mir“ 2006, parlamentarnoj skupštini NATO-a, a Kosovo je to postalo prošle godine.


Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.