Najveći državni problem Srbije je Kosovo. Nova američka administracija neće da odustane od priznanja, ali se pitanje postavlja – da li će imati fleksibilniji odnos? Pitanje je i to da li postoji mogućnost da se problem Kosova reši na način da se ne slomi sistem u Srbiji. Ova pitanja zanimaju Nebojšu Krstića, medijskog stručnjaka i čestog komentatora u pro-režimskim televizijskim studijima.
Ovog puta govorio je za jednu drugu televiziju – KTV Zrenjanin. Aljbina Kurtija opisao je „fašisoidom“ i „klovnom“, ali priznaje da trenutno nema ozbiljnu političku alternativu u Prištini. Kod svih drugih, naročito kod haškog zatvorenika Hašima Tačija, vidi više ljudskosti prema Srbima, a ne bi ga iznenadilo da je baš zbog toga zaglavio u zatvoru. Žali zbog toga što Srbija nikada nije odgovorila na zahtev koji je baš Krstiću Tači kazao: „Daj, napravite mi 10 tačaka šta mogu da uradim za Srbe na Kosovu, 10 najurgentnijih tačaka“.
Ko je zaustavio dijalog
Dijalog Beograda i Prištine zaustavili su Berlin, London i Vašington, tvrdi Krstić. Sa izuzetkom Londona, koji se Srbijom „najmanje bavi“, osim u „podzemnim aktivnostima“, druge zapadne prestonice nisu „monolitni centri“.
„Vi imate i u Vašingtonu i u Berlinu – kancelarija na trećem spratu kaže A, a kancelarija na drugom kaže – ‘nikako A’, a ista zgrada, ista administracija. To su interesi unutar njihovih sistema koji nisu uvek u saglasju“, kazao je.
I dok je aktuelni premijer u ostavci za Krstića „klovn“, u Briselu sedi grupa „potpunih budala“, a umesto diplomatije, na delu je prevara.
„Gledam na Tviteru, nemački ambasador u Prištini, u trenutku kada se ukida dinar na Severu, kaže – ‘oštro protestujemo, to je gest protiv građana srpske nacionalnosti koji imaju otežan život’. Ja kažem, ‘divni čoveče, najzad si uspeo da izbaciš nešto što liči na ljudskost. U sledećem tvitu, tri sata kasnije, svečana večera u ambasadi, specijalni gost Aljbin Kurti. Pa kog si ga đavola kritikovao, kad ga uveče dovedeš na svečanu večeru?! Jesi ti bre normalan?! Nije to diplomatija, to je prevara“.
Objašnjava Krstić da javno pozivanje na večeru u takvim okolnostima označava podršku u diplomatiji.
„Ne možeš ti danas da ga kritikuješ, možeš da se diviš nevidljivo, pa da ga šamaraš koliko hoćeš, ali ako ga javno pozoveš na svečanu večeru, to je u diplomatiji podrška. To znači to što sam rekao – ‘da ću da te kaznim’ – mački za rep zaveži. Ti si naš čovek i samo udri i etnički očisti to malo Srba što je ostalo. To je poruka diplomatska, to vam kažem kao neko ko nešto zna o tome“.
Briselski sporazum ozbiljna državnička inicijativa, kako su se srpski zvaničnici odnosili prema tome?
Više puta hvaleći Briselski sporazum, priseća se da je rešavanje Kosova započeo još Vojislav Koštunica, ali da po ovom pitanju nije bio „šalabajzer“, pokazao je i Boris Tadić, koji je Krstića, inače njegovog nekadašnjeg savetnika, „kupio“ upravo podrškom briselskom dijalogu. Video je Krstić da je bivši predsednik Srbije upravo time želeo da se ozbiljno pozabavi pitanjem Kosova.
A Kosovo je najveći državni problem Srbije i kao takav opterećuje sve građane.
„Meni je bitno kakav će on (Vučić) odnos da ima prema najvećem državnom problemu Srbije a to je problem Kosova. To mene zanima. Taj problem opterećuje čitavu državu, sve građane – i one na Kosovu i ove u užoj centralnoj Srbiji i privredu, ekonomiju i sve to. Da li postoji mogućnost da se to reši na način da se ne slomi sistem u Srbiji? To mene zanima a to ne mogu da znam, zahvaljujući tome što ne znam kakav odnos će ova nova (SAD) administracija da ima. Ona neće da odustane od priznanja, a da li će da ima neki fleksibilniji odnos?“
Prisećajući se vremena vladavine Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, prisetio se i detalja tadašnjih razgovora o Kosovu, pa i široj javnosti relativno nepoznatih detalja.
Tako je posvedočio da je Hašim Tači, tadašnji premijer iz Prištine, bio sklon dogovoru sa Beogradom.
„Ja lično znam da je bio, jer sam ga sretao na tim bečkim pregovorima i voleo da ga nešto zapitkujem u hodniku… Pa je prvo bio nepoverljiv, pa posle smo ćaskali… I onda je on u nekom trenutku kazao – ‘Daj, napravite mi 10 tačaka šta mogu da uradim za Srbe na Kosovu… 10 stvari koje su najurgentnije, hoću to da uradim“.
Srpska strana to nije uradila zbog čega Krstić veoma žali i dan danas.
U evociranju sećanja, imao je po koju lepu reč i za ostale kosovske političare, ne i za Aljbina Kurtija.
„Kakvu god da je imao prošlost iza OVK – pokazivao je neko ljudsko lice. Čak i Haradinaj. Čak i Čeku. To su bili ljudi sa kojima, kada se sretnete slučajno, oni kažu – ‘Dobar dan, kako ste?’. To nisu bili fašisoidi kakav je bio Kurti. Možda su zato zaglavili u zatvoru. Ne bi me iznenadilo. Sada je ovaj Grenel oštru paljbu osuo na sudiju koji drži ovog Tačija u zatvoru. Možda će da ga oslobodi jer bi bio alternativa. Kurti sad trenutno nema političku alternativu“.
U odnosu na kritike prema drugim političarima, objašnjavao je u pozitivnom svetlu tokom dvosatne emisije postupke aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića. Što se Kosova tiče, složio se sa ocenom voditelja da je upravo Kosovo bilo politički Rubikon za Vučića u prelasku iz radikalnog u novog proevropskog političara.
Bio je to upravo razlog da u njegovim postupcima prepozna ozbiljnu državničku inicijativu – kakav je bio briselski sporazum 2014. godine.
Nadao se široj koaliciji srpskih stranaka u to vreme koja bi mogla da reši ozbiljne državne probleme kakvo jeste Kosovo, no umesto da se to dogodi, desila se „idiotizacija“, a sva je kritika bila usmerena na nekadašnju vladajuću Demokratsku stranku koju je i sam Krstić svojevremeno podržavao.
Imun na teške reči i bez čaja sa Stare planine
Teškim se rečima posebno obrušio na rad dela medija, koje ovaj marketinški stručnjak kategoriše – „Šolakovi mediji“, a koje je okrivio za težinu situacije u kojoj se Srbija našla.
„Vi ovde danas imate posledice malignog dejstva Šolakovih medija u Srbiji koje traje 11 godina. Maligno dejstvo u kojem se 24 sata poslednjih 10, 11 godina, emituje toksični otpad, radijacija koja uništava moždane ćelije društva, u kojem se promoviše govor mržnje. Te lažne vesti, nasilje, etiketiranje, targetiranje, hitlerizacija vlasti, kriminalizacija, dehumanizacija, šta god hoćete. Mržnja koju oni emaniraju, nožem može da se seče koliko je gusta i odvratna. I sad’ vi mi kažete ovde se nešto složilo! Složilo se što se taj toksični otpad, ta Hirošima i Nagasaki koji se dešava iz tih medija – oni se u jednom trenutku sabiraju, nekako kondenzuju i naprave neki efekat u društvu, naravno. Da se 24 sata nešto dešava sa programa koji vam je na 1. i 2. mestu daljinskog, a da to posle 10 godina nema veze…“
Priznaje da ni on „nije neki čistunac“ kada čuje da je neko kazao tešku reč, jer se „navikao“.
„Danas je takav svet. Svet je prepun teških reči. Društvene mreže su me učinile imunim na sve to. Nije meni to kada neko kaže pretešku reč – da me u srce pogodi, ma jok, nego je meni problem u tome što ovi Šolakovi mediji destruiraju namerno, sistematski i hronično državu i društvo na svaku moguću temu, naročito kada je ovaj crni labud, kada je tragedija. Lešinarenje nad tragedijama – to im je specijalitet. Režimski mediji imaju hiljadu mana, a ovi Šolakovi imaju samo jednu – oni su ‘toxic way’.“
A na pitanje kako izaći iz krize, Krstić kaže da je pristalica „radikalne medicinske terapije“, a ona je:
„Nema sad tu nekog čaja sa Stare planine koji će to da izleči. Ja mislim da je uzrok ove krize, to su maligni uticaji Šolakovih medija, da ponovim. Dok se oni ne vrate u Luksemburg matični i dok ne nastave – da ovo što rade, ovu destrukciju države i društva – da rade u Luksemburgu, ovde će biti ovako. Ovde će biti proizvodnja ovog haosa, bezumlja, ludila, ove histerije ove mržnje će biti nastavljene, ako ne sad na ovu temu, naći će se sledeća“.
„Ovde osnovna stvar za ozdravljenje Srbije jeste da se luksemburški mediji vrate u Luksemburg, jer oni ionako rade ovde bez dozvole, bez da su registrovani kao i svi ostali mediji srpski koji rade u Srbiji, proizvode program u Srbiji. Oni su u nekim rupama u zakonu ovde uspeli da prevare i da se navodno proizvode program u Luksemburgu što nije tačno, već ovde u Beogradu, ili ko zna gde. Dakle bez eliminacije te radijacije, tog černobilja medijskog, nema ozdravljenja javne scene u Srbiji“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
