Usaglasili smo izmene Zakona o visokom obrazovanju – studentima 50 odsto manje školarine, profesorima veće plate za 16 odsto. Svi su državni univerziteti eksplicitno potvrdili da je ovim ispunjen četvrti studentski zahtev i sada molim da se odblokira nastava – ovo je suština najnovije poruke Ane Brnabić.
Predsednica Narodne skupštine Srbije je u nedelju ujutru sazvala vanrednu konferenciju za medije kako bi saopštila da su završeni razgovori između predstavnika svih državnih univerziteta u Srbiji i članova ekspertske radne grupe koju je formirao prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu, kako bi pomogli studentima u blokadi u vezi sa njihovim 4. zahtevom.
Epilog: Postignut je konačni dogovor u vezi sa Izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju – povećanja budžeta za visoko obrazovanje od 20 odsto, što je oko 12 milijardi dinara. Tvrdi i da su svi univerziteti u Srbiji eksplicitno potvrdili da je ovim ispunjen četvrti studentski zahtev.
„Svi državni univerziteti su se izjasnili da je to to što su oni želeli i da je to to što je ispunjene četvrtog zahteva“, rekla je Brnabić.
Očekuje da će vlada sutra ili prekosutra na sednici vlade da usvoji predlog o izmenama i dopunama ovog zakona, i da odmah uputi skupštini na dalje razmatranje, odnosno odborima pri skupštini, a da potom početkom marta na prvoj sednici skupštine, tačnije 3. marta, uputi na izglasavanje, odnosno 4. marta.
Prema njenim rečima, predloženim izmenama studentima se trošak školarine umanjuje za 50 odsto, „onako kao što su i tražili“.
Ipak, ima razlike, ali „samo u tome kako se to ispunjava“ – uslediće direktna refundacija iz budžeta.
„Studenti će platiti punu školarinu svojim fakultetima, fakulteti će onda Ministarstvu prosvete komunicirati koji studenti su platili školarinu i koliko, a onda će se direktno iz budžeta pojedinačno studentima refundirati 50 odsto od te školarine“, kazala je.
Druga izmena se tiče izdvajanja dodatnih sredstava za visoko školstvo, čime će se visokoškolskim ustanovama u celosti pokrivati stalni troškovi, kao i primanja zaposlenih definisana kolektivnim ugovorom, takođe u celosti.
„I treća, najvažnija, odredba za javnost Republike Srbije, a to je da će doći do usklađivanja osnovica za plate u visokom obrazovanju sa osnovicama plata u osnovnom i srednjem obrazovanju, što će značiti da će se obezbediti iz budžeta Republike Srbije dodatna sredstva za povećanje plata u visokom obrazovanju, za čak 16 odsto, da budem precizna 15,97 odsto. Dakle, pored toga što će država direktno refundirati studentima 50 odsto njihove školarine, iznosa školarine, takođe će država obezbediti dodatna sredstva da se povećaju plate zaposlenima u visokom obrazovanju za 16 odsto“, kazala je.
Istakla je da je „sve ovo znatno više izdvajanje od 12 milijardi dinara“.
Dakle, ovaj zahtev je ne samo ispunjen, već je država mnogo više dala i obavezala se na dodatno finansiranje visokog obrazovanja
Potom je iščitala dopise sa univerziteta koji su poslati. Tvrdi da je Univerzitet u Beogradu poslao dopis vladi u kojem „prošireni rektorski kolegijum konstatuje da je pristigli tekst predloga izmena i dopuna zakona o visokom obrazovanju suštinski u skladu sa principima definisanim pomenutim zaključkom i našim nacrtom izmena i dopuna zakona“.
„Ovakvim rešenjem, koje se, i ovo je možda i najvažniji deo, koje se, pored ispunjenja zahteva studenata u blokadi, tiče i višegodišnjih zahteva Univerziteta u Beogradu, načinjen je važan iskorak u pogledu unapređenja institucionalnog okvira za funkcionisanje i razvoj visokog obrazovanja u Srbiji. Ovo je iz saopštenja Univerziteta u Beogradu. Univerzitet umetnosti u Beogradu, između ostalog, i u svom dopisu, naveo je, uvažavajući činjenicu da se već dosta dugo i kroz rad radne grupe različitog sastava razmatraju ključna pitanja za unapređenje visokog obrazovanja u Republici Srbiji, posebno u delu koji se odnosi na finansijske aspekte, članovi oba kolegijuma Univerziteta umetnosti u Beogradu su saglasni sa predloženim izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju“.
Čitajući poruke sa univerziteta za Prištinski univerzitet, sa kojeg je, kao poslednjeg pročitala podršku, navela je:
„Na kolegijumu je jednoglasno zaključeno da su predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju u skladu sa predlozima dobijenih od državnih univerziteta oko kojih je postignut konsenzus za analizu radne grupe oko trenutnog stanja finansiranja visokog obrazovanja i za izradu Nacrta zakona o visokom obrazovanju članovima kolegijuma univerziteta u Prištini izražavaju nadu da će se situacija sa univerzitetima na kojima je obustavljen nastavni proces normalizovati u što kraćem roku“.
Ponavljajući da je javnost sada upoznati sa saglasjem svih državnih univerziteta u vezi sa ispunjenjem četvrtog zahteva, ali i svi ostali zahtevi koje su univerziteti dodatno postavljali, kazala je da konačno očekuje da nakon ovoga, svi daju sve do sebe da se nastavi i sa nastavom i sa polaganjem ispita.
„Zato što je, s obzirom na to da već ulazimo u mart mesec, akademska godina ozbiljno dovedena u pitanje, s obzirom na to da se približavamo roku kada čak ni fizički više nije moguće nadoknaditi nastavu i ispite, iako bi se radilo i svake subote, i svake nedelje, i tokom čitavog leta, sve do 30. septembra, kada akademska godina mora da se završi, da bi naredna akademska godina počela“, rekla je Brnabić.
„Dakle, molim sve univerzitete, sve fakultete, sve studente u blokadi, da dobro razmisle o tome da nakon usvajanja ovih i ovakvih izmena i dopuna zakona o visokom obrazovanju, a koji i višestruko prevazilaze sve ono što su bili zahtevi studenata u blokadi, ali bogami i zahtevi akademske zajednice, da se vratimo nastavi i da spasimo ovu akademsku godinu, da ne bi doveli u pitanje preko 230.000 porodica koje imaju svoje studente na državnim univerzitetima u Beogradu, bez obzira na to da li su to budžetski studenti ili samofinansirajući studenti. Neki od njih će, ukoliko se blokade nastave, propustiti jedinstvene životne šanse da nastave sa svojim obrazovanjem i da nastave dalje da se usavršavaju u najboljem interesu sebe svojih porodica i svoje zemlje“.
Ova je vest usledila u toku priprema za nastavak velikih skupova studenata i građana 1. marta u Nišu, uz marševe, koji se posle Novog Sada, Beograda, Kragujevca, najavljuje kao najveći skup u ovom gradu. Pojačani su pozivi i napori provladinih delova društva – pojedinaca i sa adresa da se obustave protesti i blokade fakulteta.
Zahtevi
U pitanju je zapravo 5. zahtev studenata: Povećanje izdvajanja sredstava za državne fakultete za 20 odsto, premda su 3. i 4. povezani.
Vlast već mesecima ponavlja da su svi zahtevi studenata ispunjeni, što studenti negiraju.
Ostali zahtevi studenata su:
1. Objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu koja je trenutno protivpravno skrivena, imajući na umu da se radi o rekonstrukciji javnog objekta i da ta dokumenta moraju biti javna.
2. Odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima.
3. Podnošenje krivične prijave od strane MUP-a nadležnom javnom tužilaštvu u Beogradu protiv lica koja su fizički napala studente i profesore, a koja su javnosti poznata po navodima medija kao: Milija Koldžić, Aleksandar Jokić, Dušan Kostić, Milena Aleksić i Ivan Stanišić i drugi koji nisu poznati javnosti.
4. Momentalna potvrda identiteta gorenavedenih lica i njihovo dalje krivično pravno procesuiranje od strane nadležnih institucija. Ukoliko se utvrdi da se neka od ovih lica nalaze na javnim funkcijama, studenti zahtevaju njihovo razrešenje.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
