„Minuće godine, vekovi će proći, al’ tebi česmice neće niko doći. Al’ doći će seni palih drugova, da svojim žuborom, urlikom vukova, treskom gromova, odjekom lugova, pevaju slavu srpskih pukova“ – natpis je na spomen česmi koju je Radoljub Knežević iz Leposavića pronašao nakon 17 godina potrage na planini Nidže.
Radoljub Knežević, osnivač Planinarskog kluba „Kopaonik“ iz Leposavića, aktivista Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920, istraživač, pisac, aktivista i entuzijasta, godinama je obilazio i istraživao planinu Nidže u potrazi za srpskim vojničkim grobljima i spomen obeležjima iz Prvog svetskog rata. Jedna od njegovih najvećih vodilja za kojom je tragao bila je spomen česma sa stihovima srpskih junaka sa Kajmakčalana.
Na ovu temu je, otkriva za KoSSev, upravo završio pisanje knjige, koju će, nada se, uskoro i objaviti.
Knjiga je posvećena zaboravljenim junacima sa Kajmakčalana, Gorničeva, Sive stene, Crne reke, Čuka, Kote 1212, Gruniškog visa, Kote 1050, Vetrenika, Sokola, Dobrog polja… Zaboravljenih, kako nam je Knežević kazao i od „svoga roda i od otadžbine Srbije“.
On je knjigu još ranije napisao, ali bez sada pronađene česme i podataka o njoj, „jednostavno nije bila potpuna“ i spremna za objavljivanje.
Nakon 17 godina truda, Knežević je 9. novembra 2024. godine uspeo da pronađe traženi spomenik u oblasti ratnog položaja Miletina kosa.
Ovaj spomenik nosi zavetne stihove o slavi srpskih vojnika i pripadnika Drinske divizije, koji su se borili na jednom od najtežih položaja tokom Proboja Solunskog fronta.
Pored spomen česme, Knežević i njegov tim nastavili su potragu za vojnim grobljima. U septembru su pronašli 13 grobnih mesta, kao i jedno vojničko groblje u blizini još jedne česme koju su prethodno pronašli u maju mesecu. Na ovom lokalitetu sahranjeni su vojnici iz 4., 5. i 6. puka Drinske divizije, otkriva Knežević.
Izvod iz izveštaja radne akcije u septembru
Radna akcija i ekspedicija pretrage terena na delovima jednih od najisturenijih položaja u toku Velikog rata gde je bila raspoređena Drinska divizija održana je u periodu od 10. do 15. septembra.
Organizatori ovog tradicionalnog poduhvata povodom 110 godina od početka Velikog rata i 106 godina Proboja Solunskog fronta bili su Savez potomaka ratnika Srbije 1912-1920 i Planinarski klub „Kopaonik“ iz Leposavića.
„Prvog dana obišli smo nove delove terena u podnožiju planinskog masiva Nidže, u podnožiju Belog grotla i Sokola, u dolini Bele reke. Ovog puta cilj je bio obilazak iz ratnih dana položaj Ljubin vis, da bi se spustili Kamenitom kosom u samom podnožiju grebena Soko. Na sve strane, rovovi, bunkeri, razni dokazi o ratnim položajima…“, priča ovaj planinar.
Cilj radne akcije bio je, kaže, obnova druge spomen česme koja je potpuno bila zarušena, ali i dalje istraživanje na novootkrivenom groblju u blizini česme.
„Podelili smo se u dve grupe. Izvorište Spomen česme pronašli smo u maju ove godine i po karti locirali. U raskopavanju i pripremi pronašli smo autentičnu ploču sa natpisom koji je bio isklesan u kamenu na kojoj je zapisano: ‘Za spomen palim drugovima izradiše drugovi 2. čete 2. batalj. 17. puka. 25.III.1917.g. Lj.T.'“, navodi.
Kaže da je to za njega bio dirljiv momenat.
„Bio je to dirljiv momenat kada smo je pronašli. Zamislite, ispod panja od stabla koje smo posekli, žile su kao kandže obuhvatile stenu na kojoj je u zemlji bio okrenut natpis. Pronalaskom zapisa dobili smo i dokaz da je ovo tačna lokacija“, kazao je Knežević.
Česmicu su ozidali, te i uzidali autentičnu ploču sa natpisom.
Druga grupa radila je na novootkrivenom srpskom vojničkom groblju u blizini, na kojem su sahranjeni vojnici, pripadnici 4., 5. i 6. puka Drinske divizije.
U maju ove godine pronašli su 6 grobnih mesta, ali, navodi Knežević, sa sumnjom da je ovo veći lokalitet.
„Tako je i bilo. Pronađeno je 14 grobnih mesta, ali i još jedan lokalitet u blizini, što se nije moglo sada sve odraditi. To je razlog da dođemo uskoro na još jednu radnu akciju, pa ko želi neka izvoli da se javi“, kaže.
Poslednjeg dana akcije u povratku su obišli Gruniški i Staravinski vis, gde su postavili spomen ploču sa likom Vojvode Vuka, na mesto gde je, kako nam je kazao Knežević „pao od prokletog kuršuma“.
Poručio je da je zahvalan svima koji su uzeli učešće na ovoj radnoj akciji na kojoj je učestvovalo 12 dobrovoljaca, a koji su se okupili od Kosova, Kraljeva, Gornjeg Milanovca, Kragujevca, Petrovca na Mlavi do Zaječara.
Zahvalnost duguje i „braći“ Makedoncima na gostoprimstvu i pomoći u logistici, bez kojih, kako tvrdi, ne bi uspeli po planu.
I posle 17 godina – uspeh
Iako je bilo velikih otkrića tokom ove akcije, Knežević nije pronašao ono za čim 17 godina traga, te se početkom novembra, ovaj planinar, a ujedno i vodič, sa svoja dva prijatelja uputio na planinu Nidže, da još jednom okuša sreću.
Tog dana je, kako je kazao, napokon pronašao ono za čim traga.
„U subotu 9. novembra 2024. godine oko 12 časova, na obroncima planine Nidže i ratnih položaja Miletina kosa, otkrivena je spomen česma sa zavetnim stihovima srpskih junaka sa Kajmakčalana i mnogih drugih ratnih kota koji su tokom Proboja Solunskog fronta na ovim jednim od najtežih ratnih položaja držali pripadnici Drinske divizije – front dve godine od 1916. do 1918. godine“.
Priznaje da je, nakon toliko godina bio skeptičan povodom toga da li će ovaj spomenik i pronaći.
„Pronašli smo ostatke tri lokaliteta groblja i locirali još četiri lokaliteta na kojima nije ostalo nekog obeležja. Ali, dopunskom pretragom jednog terena pronašli smo na levoj obali Bele reke, dugo traženu spomen česmu, već na ivici sumnje da je nikad nećemo pronaći“, ističe Knežević.
Minuće godine, vekovi će proći, al’ tebi česmice neće niko doći. Al’ doći će seni palih drugova, da svojim žuborom, urlikom vukova, treskom gromova, odjekom lugova, pevaju slavu srpskih pukova
Pored stihova ispisanih na spomen ploči česme, u potpisu je jedinica u sastavu Drinske divizije: 1.Četa, 2. Bataljon, 4. Puk.
Uz emotivnu težinu ovog otkrića, Knežević je napomenuo da je za njega najveći uspeh to što je, nakon toliko godina, uspeo da pronađe ono što je tražio: spomen česmu sa zavetnim stihovima i potpisom jedinice Drinske divizije.
„Emocije prilikom otkrića bile su neopisive, da ni sam nisam mogao verovati da smo je pronašli, posle toliko godina traganja. Autentičnost zapisa kada sam video, a sanjao je danima i noćima, razmatrajući gde je sve mogla biti ta jedinica u potpisu. Čekalo se i napokon dočekalo. Blagodarim svima koji su do sada učestvovali u potrazi koje sam godinama organizovao. Posebno blagodarim Bogu i svim Svetima, kojima smo se molili da nas prate u potrazi. Eto, dočekasmo“, zaključuje Knežević.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
