Nakon eksplozije u Zubinom Potoku, kosovske vlasti zatražile su od KFOR-a da odobri pristup Kosovskim bezbednosnim snagama (KBS) na Sever Kosova. Iako taj zahtev nije prihvaćen, ministar odbrane Kosova, Ejup Maćedonci, rekao je da nije u pitanju zabrana pripadnicima KBS-a da uđu na Sever, već procena da za tim trenutno nema potrebe, piše Danas.
Na mesto eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac u Zubinom Potoku, koja se dogodila 29. novembra, stigli su pripadnici KFOR-a.
Kako su dan nakon eksplozije saopštili iz te misije, “važno je da se utvrde činjenice i da odgovorni budu pozvani na odgovornost i dovedeni pred pravdu”.
Oni su takođe kosovskim institucijama ponudili logističku i inženjersku pomoć u uklanjanju eksploziva.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na vanrednom obraćanju medijima dan nakon eksplozije prvi u javnost izneo informaciju da je kosovski premijer, Aljbin Kurti, već zatražio od KFOR-a odobrenje da KBS uđu na sever Kosova.
Tri dana nakon eksplozije, u ponedeljak, iz KFOR-a su potvrdili da im je od prištinskih vlasti stigao takav zahtev, ali da su ga odbili.
„U skladu sa obavezom iz 2013. potpisanom između institucija na Kosovu i NATO-a, institucije na Kosovu su zatražile ovlašćenje od komandanta KFOR-a za potencijalno raspoređivanje jedinica KBS-a u pogođenom području na Severu Kosova“, navodi se u saopštenju KFOR-a.
Kako su naglasili, komandant KFOR-a nije dao takvo ovlašćenje, na osnovu njegove bezbednosne procene i akcija koje je KFOR već preduzeo.
Istakli su da KFOR ostaje u kontaktu sa kolegama, uključujući i predstavnike kosovskih institucija i KBS-a.
Ipak, ministar odbrane Kosova, Ejup Maćedonci rekao je da KBS mogu ući na Sever Kosova u koordinaciji sa KFOR-om, onog trenutka kada se oseti potreba, te da sada jednostavno to nije bio slučaj.
„Kada se proceni da postoji potreba za učešćem, KBS će biti na severu i to će biti urađeno u koordinaciji sa KFOR-om. Procenjujem da KBS ima mandat da deluje na celoj teritoriji. Zahtev za koordinacijom je operativno pitanje, a ne mandat. Nije upitno da li mandat treba da bude KBS na severu, pitanje je operativni aspekt i potreba za koordinacijom”, dodao je on.
„Tačijev sporazum“
On je prokomentarisao i sporazum na koji se KFOR poziva, a koji su potpisali bivši premijer Kosova Hašim Tači i tadašnji generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmunsen.
“U ime Vlade Republike Kosovo, ovim garantujem da će Kosovske bezbednosne snage preduzeti misiju na severu Kosova samo uz prethodnu saglasnost KFOR-a. Ovo je u potpunosti u skladu sa stalnom obavezom Kosova prema NATO, sa kojom se Vlada Republike Kosovo pridržava i poštuje sa najvećom ozbiljnošću”, navodi se u tom dokumentu.
U njemu je naglašeno da Vlada Republike Kosovo razume da “KFOR, u skladu sa svojim mandatom, može da se angažuje sa legitimnim predstavnicima lokalne samouprave na severu Kosova kao deo ovog procesa dogovora“.
Prema rečima kosovskog ministra odbrane, Tači se 2013. godine posvetio ovom pitanju „ne svojom voljom”.
„Nijedan premijer se ne bi jednostrano obavezao, procenjujem da je postojao sporazum kojim je od njega traženo da se zalaže da neće angažovati KBS na Severu sa KFOR-om. Cenim da zemlja treba da poštuje obećanje”, dodao je on.
KFOR donosi samostalnu odluku
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose pojašnava za Danas da se status KFOR-a definiše Kumanovskim sporazumom i kasnije Rezolucijom 1244, dok je kasnije bilo i pojedinačnih dogovora, poput pomenutog sporazuma koji je Tači potpisao sa generalnim sekretarom NATO.
“Svi se pozivaju na taj dogovor o tome da KBS, a ne Kosovska specijalna policija (ROSU), kao što su svojevremeno tvrdili iz Beograda, ne mogu da dođu na sever bez procene i saglasnosti KFOR-a”, kaže Janjić i ističe da taj sporazum, iako nije jedini, često citira i Vučić.
Janjić naglašava da je procedura unutar NATO, i pravna i faktička, vrlo jasna i da je poštovana.
“Čim je kosovska vlada poslala zahtev da KFOR dozvoli dolazak KBS da štiti kanal, u jedan sat su izašle ekipe KFOR-a, ozbiljno naoružane i bile su na terenu negde do 12 sati. Proverene su sve okolnosti, konsultovano je sve što su dobili iz svoje baze podataka, satelitski snimci i ostalo, i zaključilo se da je to ‘pojedinačni teroristički akt’, ali se tretira kao incident koji je izazavao havariju”, pojašnjava Janjić.
On ističe da je ovaj incident za KFOR pojedinačni akt, te da oni nemaju ovlašćenja da pomažu policijske snage u istragama, ali da nisu dozvolili prisustvo kosovskom bezbednosnom korpusu.
“Naravno da se takva konsultacija ne radi sa diplomatama, odlučuje se po liniji KFOR-a, ali se obaveštava i Beograd”, kaže Janjić i dodaje da se Beograd zato i “bahati sa minutima i ostalim podacima”.
On naglašava da je obaveštavanje svih strana standardna procedura koja proizilazi iz gorespomenutog sporazuma.
“Oni (KFOR) donose samostalnu odluku na osnovu prikupljenih podataka, ali o toj odluci obaveštavaju i kosovsku vladu i Vladu Srbije”, kaže sagovornik Danasa.
Govoreći o nadležnosti svih strana kada se radi o istrazi, Janjić kaže da je jasno da postoji dogovor da se trenutno ne spekuliše o tome ko je izazvao ekploziju, jer je još uvek rano.
“I zaista je rano, i to je dobra odluka, da se barem drugi iz Kvinte ne izjašnjavaju dok se sve ne utvrdi jednom ozbljnom istragom. U toj istrazi će svako imati svoj posao, kao i NATO, odnosno KFOR, sa svojim podacima koje je skupio jer je prvi izašao na teren. Naravno da ta uloga KFOR-a ne prestaje tu, ali sama istraga je ključni momenat i zato se ide na tu odluku da se ne spekuliše”, tvrdi Janjić.
Pročitajte još:
KFOR potvrdio: Priština tražila ovlašćenje za „potencijalno“ slanje KBS na Sever, nismo dozvolili
Kurti: „Poštujem Tačijevo obećanje, ali bilo bi najbolje da je Vojska Kosova na Severu“
Vučić: Kurti nakon eksplozije hteo KBS na Sever, KFOR nije dao
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
