U Centru za interno raseljena lica na Banjici mesec dana nema struje. Obraćali su se institucijama, ali i dalje bez odgovora. U Centru žive stariji ljudi, deca koja nemaju svetlo da napišu domaći, niti tople vode za kupanje. Meštani kažu da je dvoje starijih preminulo od hladnoće, a jedno dete ide na dijalizu tri puta nedeljno, piše N1.
Tačno je mesec dana od kada meštani nemaju struju. Trideset porodica – oko 50 ljudi, nema toplu vodu. Struja im, kako kažu, najviše treba zbog grejanja, ali i frižider – jer bi neki od njih trebalo da piju lekove koji se moraju držati u njemu.
„Pod svećom smo stalno, što je opasno jer može nešto da se zapali. Ovde živimo ja, žena i dvoje male dece. Deca ne mogu da se okupaju, nemaju struju da napišu domaći“, kaže Nebojša, jedan od žitelja koji tu živi već 24 godine, a dolazi iz Kosovske Kamenice.
On navodi da su se mnogima obraćali za pomoć, ali da još uvek ništa nije rešeno.
„Okupljamo se oko vatre, do 12 sati uveče smo tu svi. Evo, pogledajte kako izgleda ovaj naš sirotinjski život“, rekao je Nebojša.
Jedan od korisnika je naveo i da žive sa teško bolesnim detetom. „Ovo dete ide tri puta nedeljno na dijalizu. Spavati u hladnoj sobi, za njega je smrt. Dvoje ljudi su umrli od hladnoće ovde“, rekao je.
Korisnica centra Dušanka Petrović je navela da im niko nije odgovorio na upite, osim zaštitnika građana – i to samo da su prosledili mejl dalje distribuciji.
„Obraćali smo se Komesarijatu za izbeglice i Kancelariji za Kosovo i Metohiju. U petak smo direktno išli u Komesarijat za izbeglice i nisu nas primili tamo. Išla sam i na razgovor kod predsednika opštine. Tražila sam listing iz distribucije od 1992. godine da vidimo kada je struja plaćena. Ne nosimo samo mi taj teret duga, ima još porodica koje su tu ranije živele, firma koja je bila tu“, rekla je ona.
Korisnica kaže da „ne beže od plaćanja“.
„Mi ćemo da plaćamo onoliko koliko potrošimo, a taj dug je najmanje naš. Ova jedna ulična svetiljka potroši više nego jedna naša porodica za 24 sata“, kazala je.
Najstarija žiteljka objašnjava da im je u ovom trenutku „teže nego 1999. godine“.
„Dole kad smo živeli, mi po 30 dana nismo imali struje, ali smo imali neko dostojanstvo i znali smo da će država iza nas da stane. A evo, sada niko ne staje iza nas. Baš niko. Mi se još uvek nadamo. Neka se neko seti nas. Kada idemo da glasamo, onda smo veliki ljudi, dali smo glas – a kome sada da damo glas? Ko će za nas da pusti glas?“, pita se jedna od korisnica.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
