Klark u nenajavljenoj poseti Prištini: Domaćini mu se zahvalili na ulozi 1999. godine

Bivši američki general i komandant NATO-a Vesli Klark, bez ikakve prethodne najave, boravi danas u poseti Prištini. Tokom dana on se sastao sa kosovskim premijerom, Aljbinom Kurtijem, predsednicom Vjosom Osmani, te kosovskim ministrom odbrane.

Zapravo, po dolasku u Prištinu Klark se najpre sastao sa tamošnjim američkim ambasadorom, Džefrijem Hovenijerom.

O tome je američki ambasador izvestio na mreži X, rekavši da je penzionisani general – učinio mnogo u produbljivanju čvrstih veza između Kosova i SAD.

„Uvek je zadovoljstvo sresti se sa penzionisanim generalom Veslijem Klarkom, koji je učinio mnogo na produbljivanju čvrstih veza između SAD i Kosova i nastavlja da bude pristalica i simbol podrške SAD narodu Kosova“, poručio je u ovoj objavi Hovenijer.

Osmani: Klarkova uloga 1999. godine – donela nam je slobodu

Potom se bivši američki general sastao i sa Vjosom Osmani, koja je i ovoga puta akcenat stavila na Klarkovu ulogu 1999. godine, kada je on bio na čelu NATO-a, alijanse koja je te godine bombardovala Srbiju.

To je, kazala je na ovom sastanku Osmani, Kosovu donelo – slobodu.

„Predsednica Republike Kosovo Vjosa Osmani primila je na sastanku generala Veslija K. Klarka, bivšeg vrhovnog komandanta NATO-a za Evropu, koji je vodio NATO intervenciju 1999. godine, a koja je odigrala važnu ulogu za slobodu Kosova. ‘Vaša odlučnost i vođstvo doprineli su slobodi Kosova, obezbeđujući budućnost u kojoj dostojanstvo preovladava strahom i ugnjetavanjem’“, njene navode prenosi kosovsko Predsedništvo.

U nastavku mu je govorila upravo o budućnosti:

„Istakla je napredak Kosova tokom godina, konstatujući kontinuirani rad na jačanju pozicije na međunarodnoj sceni, kao i članstvo u međunarodnim organizacijama. Budućnost Kosova je jasna u cilju evroatlantskih integracija i stabilnog partnerstva sa Sjedinjenim Državama“.

Maćedonci: Pod Klarkovom komandom 1999. godine zauvek je promenjena naša budućnost

Ulogu i značaj Veslija Klarka te 1999. godine, istakao je nakon sastanka sa njim i kosovski ministar odbrane, Ejup Maćedonci.

Ovaj ministar kaže da, dok ga sa jedne strane susreti sa Klarkom podsećaju na „teška vremena“, sa druge asocira ga i na njihovu „zajedničku posvećenost slobodi“.

„Kada smo se sa svojim drugovima borili protiv zla koje je pretilo našoj zemlji, pomoć iz vazduha preko NATO-a bila je presudna za završetak rata. Vesli Klark, komandovao je NATO snagama u humanitarnoj intervenciji koja će zauvek promeniti budućnost naše zemlje“.

Zahvalio mu se u ime naroda – „za vođenje vazdušne kampanje NATO-a protiv vojnih snaga okupatorskog srpskog režima“.

I on je potom Klarku govorio o budućnosti, najpre o stanju KBS-a:

„Iskoristio sam priliku da generala Klarka detaljno obavestim o značajnom napretku Kosovskih bezbednosnih snaga u postizanju ciljeva dogovorenih u okviru Sveobuhvatnog plana tranzicije. Visok nivo profesionalizma koji danas pokazuju Kosovske bezbednosne snage je, pre svega, rezultat bliskih odnosa i saradnje u oblasti odbrane i bezbednosti između naših zemalja, čemu je doprinos generala Klarka bio i ostao veoma važan“.

Za kraj, Klark i sa Kurtijem

Dobrodošlicu bivšem komandantu NATO-a poželeo je i kosovski premijer, Aljbin Kurti, sa kojim je Vesli Klark danas održao poslednji sastanak.

„Klark nastavlja da ostaje prijatelj i podrška naroda i države Kosovo“, poručio je nakon njihovog razgovora Kurti.

Zahvalio mu se kosovski zvaničnik i na „stalnom interesovanju za Kosovo i izuzetnom doprinosu“.

„U pratnji sina koji je obnovio ime i saradnika iz različitih zemalja, američki vojnik se zainteresovao za razvojne planove Republike Kosovo u vreme velikih promena i prilika u svetu. Zajedno smo razgovarali o napretku naše zemlje, aktuelnim regionalnim kretanjima i mogućnostima za saradnju“.

Ovo je druga poseta bivšeg komandanta NATO-a Kosovu ove godine. U junu je u Prištini odlikovan, odnosno uručeno mu je priznanje za „ulogu u oslobađanju Kosova“. To mu je uručila stranka LDK.

On je na Kosovu neretko boravio i u prethodnim godinama, kada se takođe ujedno sastajao sa predstavnicima vlasti iz Samoopredeljenja, a obavezan mu je bio i sastanak sa aktuelnim ministrima odbrane.

Za razliku od Albanaca, koji ovog bivšeg komandanta NATO-a pamte po njegovoj ulozi u, za njih oslobodilačkoj intervenciji na Srbiju 1999. godine, Srbi ga sa druge strane vide kao nekoga ko je izvršio protivpravnu agresiju na SRJ.