Lepota je u oku posmatrača. A neki posmatrači zgradu biblioteke u Prištini već tri puta uvrstili su na listu najružnijih zgrada na svetu. 2011. britanski „The Telegraph“ rangirao je kao treću na listi sa 21 najružnijom zgradom, a pre tri godine zauzela je neslavno prvo mesto na sajtu „Spotted by Locals“. Dok je za većinu stanovnika na prostoru bivše Jugoslavije brutalistička arhitektura sasvim uobičajena, za ostatak sveta ona je očigledno fenomen koji ne prestaje da ih intrigira.
Sa svojih 99 staklenih kupola, isprepletenih belim mrežastim okvirima i gvozdenim pokrivačem, narodna biblioteka i posle 50 godina od izgradnje, ostaje nezamenjiv simbol Prištine.
Objekat koji je projektovao hrvatski arhitekta Andrij Mutnjaković, spaja u sebi razne istorijske elemente pod kupolom koja predstavlja pčelinje saće.
„Ideja arhitekte je bila povezivanja grčko-rimske arhitekture sa vizantijskom arhitekturom ilirijskih elemenata, koji se mogu videti, poput ilrijske spirale i svih drugih karakteristika koje su konceptirane i realizovane unutar ovog objekta”, objašnjava Bljerina Rogova Gađa, direktorka kosovske Narodne Biblioteke.
Objekat biblioteke je do sada bio predmet mnogih kontroverzi. Jedna od njih je i to što se našao na listi najružnijih objekta na svetu.
„Ova zgrada nije toliko ruzna kako se priča. Mislim da ima svoju posebnost. Izgrađena je pre dužeg vremena i svakako ne zaslužuje taj epitet”.
„Ružna je dosta, da te zabole oči, ali šta da radiš.“
„Mislim da to nije baš prava formulacija da je ovo deseta najružnija zgrada na svetu. Mislim da ima mnogo više zgrada koje bi možda mogle biti kritikovane. Ali, da, to je možda relativno.“
U samoj instituciji ocenu da se radi o ružnoj zgradi smatraju svojevrsnim marketingom.
„Upravo uvrstavanje ovog objekta na listu 10 najružnijih na svetu, donelo je još vise slave objektu Nacionalne biblioteke. Ali ocena da je jedan od najružnih objekata apsolutno nije tačna. Zgrada je delikatna u svojoj formi. Druge ocene kažu da je ovo jedan od najposebnijih objekata u svetskoj arhitekturi”, navodi Bljerina Rogova Gađa, direktorka kosovske Narodne Biblioteke.
Prvo renoviranje biblioteke od njenog postojanja planira se za sledeću godinu, a ministarstvo kulture je za tu namenu odvojilo šest miliona evra.
Veruju da će to povećati broj čitalaca koji je u poslednje vreme manji, ali i stranih turista.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
