Vrhovni sud Srbije izabrao je da zažmuri na očiglednu diskriminaciju i pogrdni jezik Aleksandra Vulina, oglasio se Ragmi Mustafi, uz objavljenu presudu ovog suda. Bivši predsednik Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji – tela koje je još 2019. godine tužilo Vulina zbog „govora mržnje“, odnosno nazivanja Albanaca „Šiptarima“, najavio je da će se obratiti Ustavnom sudu Srbije, a potom i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Mustafi se danas oglasio na Fejsbuku navodeći da je Vrhovni sud svojom presudom „istakao gorku realnost“, odnosno, kako je kazao, da „pravosudni sistem u Srbiji i dalje je politički talac, štiteći one koji promovišu podele i mržnju protiv Albanaca“.
„Umesto da osudi onoga ko javno poziva na diskriminatorski pristup, podsticanje nasilja i netrpeljivosti prema albanskoj zajednici kao Vulinovom cilju – tom svetu, u svojstvu ministra odbrane, on ga stavlja u odbranu. Termin koji je koristio – ‘šiptar’ nije samo reč. To je pokušaj da se umanji dostojanstvo Albanaca, da se isključe, da se kriminalizuju i da se dovedu do duboke etničke podele“, poručio je.
Naglašava da presuda Ustavnog suda „stavlja ovaj slučaj pred Ustavni sud“. Njegovim zaključkom, poručuje, stvoriće se svi zakonski uslovi da „Evropski sud za ljudska prava u Strazburu postane naša jedina sledeća destinacija“.
Poručuje da ova tužba protiv Vulina za „diskriminaciju, kriminalizaciju, podsticanje na nasilje i pogrdni jezik, sada konačno dobija drugu dimenziju“.
„I da ne mislimo da imamo posla samo sa moćnom političkom figurom – ovo je veliki test za pravdu koja odbija da zaštiti osnovna ljudska prava“, naglašava Mustafi.
Šta piše u presudi
Mustafi, odnosno Nacionalni savet Albanaca je podneo tužbu protiv Vulina još 2019. godine Višem sudu u Beogradu zbog toga što je Vulin u više navrata „javno nazivao Albanace ‘Šiptarima’“.
Međutim, ovaj sud je još 2020. godine odbio kao neosnovan zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je Vulin svojim izjavama učinio „teški oblik neposredne diskriminacije povredom prava na zabranu govora mržnje“.
Apelacioni sud je 2021. godine takođe odbacio žalbu na odluku Višeg suda, a sada je Vrhovni sud odbio kao neosnovanu reviziju tužioca protiv presude Apelacionog suda.
Osim svoje poruke, Mustafi je danas ujedno objavio jednu stranicu presude Vrhovnog suda.
U ovoj presudi pominju se navodi Vulina zbog kojih je Nacionalni savet Albanaca podneo tužbu još 2019. godine.
„Ja sam za što brže i sigurnije razgraničenje sa Šiptarima. Ovo je moj lični stav i ja za ovo nemam ni podršku predsednika Vučića, ni Vlade Srbije, niti je Skupština ikada raspravljala o tome…“, glasi jedna od izjava Vulina.
A nakon što je najavljena tužba, Vulin je poručio:
„Najavu tužbe protiv mene zbog toga što Albance sa Kosova i Metohije nazivam Šiptarima, tumačim kao nastavak zabrane odlaska u Jasenovac ili na prostor Kosova. Srbi koji ne ćute moraju biti ućutkani. Shvatiću tužbu kao kompliment za doslednost i upornu borbu za istinu. To je termin koji Šiptari koriste sami za sebe i ne znam zašto bi bio uvredljiv. Možda nije dobar izgovor? Za mene bi uvreda bila da me neko zove drugačije nego što ja zovem sebe. Šiptar je termin koji označava Albance sa Kosova i pokazuje da se ne misli na Albance koji žive u centralnoj Srbiji ili u Albaniji i ne znam šta je tu sporno. Da li bi bilo bolje koristiti turske izraze Arnaut, Arbanas“.
Vulin termin „šiptar“ poslednjih nekoliko godina redovno koristi u zvaničnom obraćanju i na pozicijama ministra odbrane, ministar unutrašnjih poslova, šefa BIA-e. Ovaj političar je sada potpredsednik Vlade Srbije.
Inače, kroz nekoliko sudskih predmeta u Srbiji, upotreba termina „šiptar“ je dokazana kao govor mržnje. Viši sud u Beogradu je prvostepenom presudom od 19. septembra 2018. godine u parničnom postupku Anite Mitić, kao tužilje, protiv izdavača “Informera” i Dragana J. Vučićevića, utvrdio da je objavljivanjem informacija u izdanju ovog papira u tekstu “Fašisti napadaju” povređeno pravo na zabranu govora mržnje iz člana 75. Zakona o informisanju.
“Termin ’Šiptar’ smatra se politički nekorektnim i uvredljivim sadržajem u srpskom jeziku za pripadnike albanske nacionalnosti koji žive na Kosovu i Metohiji”, navodi se u presudi Apelacionog suda.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
