Atrofična integracija

Izvor. Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; izdanje od četvrtka)

Piše: Demuš Šaša (Demush Shasha)

U sredu su objavljeni najnoviji izveštaji EU za deset zemalja uključenih u proces proširenja, uključujući i Kosovo. Kao i obično, procene izveštaja ovde su varirale, od potpredsednika vlade Bisljimija, koji je naglasio da izveštaj “pokazuje da je vlada nastavila sa svojom ambicioznom reformskom agendom prema EU”, do predsednika PDK-a, Krasnićija, koji je rekao da je to “najnegativniji izveštaj koji je naša zemlja ikada dobila”.

I kao obično, istina leži negde između.

Počnimo s pozitivnim stvarima. Ove godine, Evropska komisija je odlučila da unapredi pripreme Kosova za članstvo u EU u dva važna poglavlja: Poglavlje 19: Socijalna politika i zapošljavanje, i Poglavlje 24: Pravda, sloboda i bezbednost. Ova odluka priznaje napredak Kosova tokom godina u ova dva poglavlja, ali i napredak postignut ove godine. Na primer, u Poglavlju 15, izveštaj priznaje značajan napredak postignut ove godine sa izradom nove strategije zapošljavanja, novim zakonom o zapošljavanju, angažovanjem inspektorata za rad, pokretanjem Programa garancije za zapošljavanje mladih, kao i pokretanjem reforme socijalne pomoći. U međuvremenu, u Poglavlju 24, izveštaj visoko ocenjuje ukupni rad Policije Kosova, posebno u vezi sa slučajem Banjska. Takođe, izveštaj hvali pionirski rad Kancelarije premijera u smanjenju administrativnih opterećenja, kao i institucije poput novog Trgovinskog suda, Carine, Agencije za informacije i privatnost, KPM i CIK. U poređenju sa drugim zemljama u regionu, Kosovo je ostvarilo dobar rezultat. Na primer, Crna Gora i Kosovo su ocenjeni sa “dobrim napretkom” u više slučajeva nego sve druge zemlje regiona. Ali dobre vesti se tu završavaju. Hajde da pogledamo negativne aspekte.

Ako analiziramo godišnji napredak Kosova unutar svakog poglavlja od 2018. godine, kada je Evropska komisija pokrenula novu metodologiju ocenjivanja, vidimo da je ove godine Kosovo postiglo najmanji godišnji napredak od 2018. godine. Ove poslednje dve godine su godine kada Kosovo nije uspelo da održi trend reformi koji je započelo 2021. godine. Drugim rečima, reforme su stagnirale. Ove godine, u nekoliko poglavlja, Kosovo nije uspelo ni da održi napredak koji je ostvarilo prošle godine. Na primer, u Poglavlju 1: Slobodno kretanje roba, Poglavlju 3: Pravo osnivanja i sloboda pružanja usluga, Poglavlju 4: Sloboda kretanja kapitala, Poglavlju 6: Pravo preduzeća, Poglavlju 20: Politike preduzeća i industrije, Poglavlju 25: Nauka i istraživanje, Poglavlju 26: Obrazovanje i kultura – Kosovo je postiglo manje napretka u svim ovim poglavljima nego prošle godine. Izveštaj takođe oštro kritikuje reforme u oblasti vladavine prava i reforme javne administracije, naglašavajući da je vlada ignorisala date preporuke.

Dakle, ako se vratimo na ranije procene koje su izneli g. Bisljimi i g. Krasnići, primetimo da istina leži negde između. Izveštaj svakako nije pohvalio “ambicioznu reformsku agendu” vlade, ali u isto vreme, nije bio ni “najnegativniji izveštaj koji je naša zemlja ikada dobila.” I tu leži problem. Reforme se na Kosovu odvijaju, ali izuzetno sporo. Ušle su u fazu atrofije.

Ovo nije karakteristika samo ove vlade; to je bio slučaj i ranije. Bilo je reformi i tokom vlade Tačija, Mustafe i Haradinaja. Reformi ima i danas u Kurtijevoj vladi, ali kao i ranije, te reforme su slabo promišljene i pod uticajem kratkoročnih političkih kalkulacija.

Ova činjenica nas dovodi do dva glavna uzroka za nedostatak ozbiljnog napretka u sprovođenju reformi na našem integracionom putu. Kosovo nastavlja da bude lišeno zrele i odgovorne političke klase koja može da artikuliše i dogovori ozbiljnu međupartijsku reformsku agendu koja bi bila podržana od strane svih političkih snaga u zemlji. Ove reforme se ne mogu sprovesti od strane jedne vlade, jer zahtevaju vreme. Uzmite, na primer, situaciju u ekonomiji, javnoj administraciji, obrazovanju ili zdravstvu. Strukturne intervencije u ovim oblastima zahtevaju vreme koje prevazilazi mandat svake vlade.

Drugi uzrok koji je sprečio napredak Kosova ka EU je nedostatak iskrene volje EU da unapredi integracioni put Kosova. Gotovo deceniju, Kosovo nije napredovalo na svom integracionom putu. Od tada, sve druge zemlje u regionu su napredovale ka EU. Shodno tome, lideri Kosova su izgubili motivaciju da podrže skupe i složene reforme koje zahteva EU. Sve ovo nas ponovo vraća na dijalog. Nedostatak napretka u dijalogu ostaje glavna prepreka napredovanju Kosova ka EU. Možda nam se to sviđa ili ne, ali to se neće promeniti. To nije promenio ni izveštaj objavljen juče; on je samo to dodatno potvrdio.