Većina, odnosno 72,16 odsto mladih kosovskih Albanaca smatra da albanske osuđenike za ratne zločine treba tretirati kao heroje, dok je za 48 procenata njihovih vršnjaka u Srbiji proterivanje i ubijanje Albanaca na Kosovu – “neminovnost rata”. Takvi stavovi ne čude, ako se imaju u vidu izjave Aleksandra Vučića za koga je osuđenik za zločine protiv čovečnosti Vladimir Lazarević, “veliki junak” dok je Aljbin Kurti ubeđen da suđenje pripadnicima OVK u Hagu može da Srbiji posluži da “prekroji istoriju“.
Istraživanja Inicijative mladih za ljudska prava na Kosovu (YIHR Kosovo) predstavljena pre par dana u Prištini, pokazuju da većina kosovskih Albanaca, rođenih kasnih devedesetih godina ili početkom dvehiljaditih, smatra da su isključivo pripadnici njihove etničke zajednice žrtve rata na Kosovu devedesetih godina. Ubeđeni su i da Albanci tada nisu počinili nijedan ratni zločin.
Na takve stavove utiču “porodična iskustva i sećanja”, ali i preovladavajući stavovi kosovskih političara i javnih ličnosti, kao i pisanja medija, navodi Inicijativa mladih na Kosovu.
Sa druge strane, prema nedavnim istraživanjima Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji (YIHR Srbija) za gotovo polovinu mladih u Srbiji, zastrašivanje i proterivanje Hrvata u Hrtkovcima, opsada Sarajeva od strane srpskih snaga nisu ratni zločini već ”neminovnost rata”. Isti stav imaju i kada je u pitanju bombardovanje Dubrovnika od strane JNA i proterivanje i ubijanje Albanaca sa Kosova.
”Suprotno tome, samo oko deset odsto mladih smatra da su zločini počinjeni nad Srbima bili neminovnost rata”, navodi YIHR Srbija u izveštaju, čiji je autor Rodoljub Jovanović.
Ko je odgovoran?
Odgovornost za ovakve stavove mladih snose i mediji i obrazovni system, ali političari, navodi za N1 koordinatorka istraživanja Inicijative mladih za ljudska prava Ivana Nikolić.
O tome, između ostalog govori i izjava Aleksandra Vučića, koji je 2023. godine u Skupštini Srbije Vladimira Lazerevića, osuđenog pred MKSJ za zločine protiv čovečnosti zbog deportacije i prisilnog premeštanja albanskih civila tokom rata na Kosovu – nazvao “velikim junakom“, dok je u maju ove godine rekao da je taj bivši general VJ “odležao sve za šta je osuđivan“ – ali za ono za šta “nije trebalo“.
“Srpski junak sa Kosova i Metohije“, kako ga je takođe Vučić prošle godine nazvao u Skupštini Srbije, proglašen je 2021. godine za počasnog građanina niške opštine Pantelej, gde je na vlasti bila Srpska napredna stranka, a na čijem je čelu tada još uvek bio predsednik Srbije.
Nije začuđujuće ni to što je 72,16 odsto mladih na Kosovu ubeđeno da Albanci nisu počinili nijedan ratni zločin, kao i da bi osuđenike za ratne zločine trebalo tretirati kao heroje. Posebno – ako se ima u vidu izjava premijera Kosova Aljbina Kurtija ida je “nečuvena“ presuda bivšem pripadniku OVK Saljihu Mustafi koji je pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu prvostepeno osuđen na 26 godina zatvora jer je utvrđeno da je kriv za zločine nad albanskim civilima za koje se sumnjalo da su politički protivnici tj. „špijuni“, srpskih vlasti.
Osim toga, kako je preneo Euronews Srbija, Kurti je prošle godine za londonski Tajms izjavio da nikada nije podržavao Specijalizovana veća Kosova i dodao da je zabrinut da bi taj sud mogao da pomogne Srbiji da „prekroji istoriju“.
Koliko se zna o aktuelnim suđenjima za ratne zločine?
Većina, 62 odsto mladih u Srbiji, uzrasta od 18 do 30 godina, ima negativan stav prema Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), a više od polovine – 50,77 odsto ubeđeno je da je svrha suđenja na tom sudu bila da “krivicu za ratne zločine svali na Srbe“.
Među mladima na Kosovu postoje razlike među etničkim grupama kada je u pitanju stav prema MKSJ, pa tako njegov rad pozitivno ocenjuje 73,4 odsto Albanaca, dok među Srbima manje od polovine – 48 odsto, nema ništa protiv rada tog suda.
Iako je pred Višem i Apelacionim sudom u Beogradu u toku dvadesetak suđenja za ratne zločine, između ostalih i za ubistvo 1.313 bošnjačkih civila 1995. godine u Kravici u BiH, i za ubistvo više od 140 albanskih civila tokom rata na Kosovu, većina mladih u Srbiji, ne zna ni da u sudovima u Beogradu postoje odeljenja za ratne zločine.
Među onima koji to znaju – većina ne podržava suđenja za ratne zločine u Srbiji, navodi se u izveštaju Inicijative mladih u Srbiji.
Informisanost o aktuelnim suđenjima nije mnogo bolja ni na Kosovu – prema istraživanjima organizacije Integra iz 2020. godine, oko 40 odsto ispitanika reklo je da o Specijalizovanim većima Kosova „uopšte nije informisano”.
Kosovski Albanci manje nego ranije veruju da taj sud može da dovede do zadovoljenja pravde, dok je među kosovskim Srbima poverenje u taj sud poraslo, precizirala je u svom izveštaju ta organizacija sa Kosova.
Ko je “jedina žrtva rata“?
“Nedavna analiza politike sećanja na ratove devedesetih u Srbiji je pokazala je da je fokus kulture sećanja u Srbiji isključivo na srpskim žrtvama, dok su žrtve nesrpske nacionalnosti i zločina koje su počinile srpske snage potpuno nevidljive”, navela je istoričarka Jelena Đureinović, a podseća YIHR Srbija.
Gotovo isto je i na Kosovu, pokazuju istraživanja, pa tako većina ispitanika među mladim kosovskim Albancima smatra da su pripadnici njihove etničke zajednice “jedine žrtve rata”.
Nastavlja se začarani krug uverenja da postoje samo ”naše žrtve” jer isto – ali za svoju etničku zajedincu misli i većina ispitanika među mladim kosovskim Srbima.
U vezi sa tim je i podatak da je prema mišljenju 18,6 odsto mladih u Srbiji, ”najznačajniji događaj tokom ratova devedesetih godina” operacija ”Oluja”, za 13,74 procenata – NATO bombardovanje, dok ubijanje više od 8.000 civila u Srebrenici na prvo mesto stavlja samo 2,75 odsto ispitanika.
Na Kosovu je, piše YIHR Kosovo, većina mladih viša informisana o ratnim zločinima počinjenim nad njihovim etničkim grupama, dok mnogo manje znaju o zločinima protiv srpskog civilnog stanovništva.
Sagovornica portala N1 kaže da su rezultati oba izveštaja slični, što je i očekivano zbog odnosa između Beograda i Prištine ali, kako je rekla, i zbog njihovih gotovo jednako nacionalističkih i isključivih stavova prema ratnoj prošlosti. „To je očekivana posledica društveno-političkih okolnosti u obe zemlje: bujanje nacionalizma i šovinizma, problematičnih izvora informisanja, zapaljive retorike najviših državnih zvaničnika i načina na koji se ratovi devedesetih obrađuju u školama ali i u najširoj javnosti”, zaključuje za koordinatorka istraživanja Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji Ivana Nikolić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
