Posle Atine i Tirane, treći po redu samit Ukrajina – Jugoistočna Europa održan je u Dubrovniku uz najveći odziv državnika do sada – 12 izaslanika. Profesor na Fakuletu političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović za N1 kaže da takav odziv zvaničnika pokazuje povećanu podršku za Ukrajinu u zemljama koje nisu članice EU.
Jović ističe da je posebno važno to što je ovaj samit povezao i one zemlje koje su u EU i one koje su kandidati za članstvo.
„Mi znamo da je sam status kandidata za Gruziju, Moldaviju i Ukrajinu izazvao određenu skeptičnost u nekim zemljama zapadnog Balkana, na primer u Bosni i Hercegovini ili Severnoj Makedoniji, koje već jako dugo čekaju na to članstvo. Sada se ipak pokazuje jedna vrsta solidarnosti i prilične političke podrške, naravno uz neka specifična pitanja kao što je pitanje vojne pomoći ili nešto drugo ili sankcija Rusiji. Tu očigledno i dalje postoje razlike“, kaže profesor Jović.
Kada je u pitanju Dubrovačka deklaracija, kao najzanimljivije ističe deo gde se direktno referira na buduće članstvo Ukrajine u NATO-u.
„To je nešto što mi se čini dosta zanimljivo jer za sada zapravo ne izgleda sasvim realno. Znamo da se čak i u nekim zemljama kao što je Hrvatska, određene političke snage, poput predsednika Milanovića, protive direktnom involviranju hrvatskih vojnika u obrambene strukture, u samu Ukrajinu. Onda takođe znamo da među zemljama potpisnicama te deklaracije, ima zemalja koje nisu u NATO-u i ima i Srbija koja je vojno neutralna. Dakle, na neki način taj stav mi se čini izuzetno zanimljivim. Tu je takođe i jasno izražen stav o poštivanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, kao nešto što su svi mogli prihvatiti. Videli smo da, kad se radi o sankcijama i o vojnoj pomoći, tu očigledno nije bilo dovoljno saglasnosti“, objašnjava Jović.
Komentarišući to što je u deklaraciji promenjen deo koji se ticao sankcija Rusiji, istakao je da je dobro da se nije rizikovala situacija u kojoj Srbija ne bi uopšte došla ili ne bi potpisala deklaraciju.
„Važno je bilo pokazati da se svi mogu složiti oko ogromnog broja stvari koje su ipak prilično eksplicitno jasne. Tu je jasna pozicija i Rusije i Ukrajine, jasno je takođe da su svi izrazili solidarnost s Ukrajinom, da su svi podržali njen teritorijalni integritet i da su osmislili ili podstakli, kao što se ovde kaže, čitav niz mera zbog kojih Rusija sigurno neće biti srećna, a svaka zemlja ih može individualno primenjivati onako kako želi“, objašnjava Jović.
U poslednjem času, umesto Marka Đurića, u Dubrovniku se pojavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Za profesora Jovića dolazak Vučića je dosta značajan, zato što, kako kaže, „svi znaju da on odlučuje o političkim pitanjima u Srbiji“.
„Što se tiče te promene od Marka Đurića do Aleksandra Vučića, o tome ćemo moći nešto više reći sutra, jer sutra sledi jedan prilično zanimljiv i do sad još nenajavljen politički susret koji će najverovatnije involvirati Marka Đurića. Što se tiče toga, ne mogu sada ništa govoriti, ali treba pratiti vesti sutra. Tako da je možda došlo do nekih promena planova kada se radi o toj dvojici srpskih političara“, kaže on.
Samit posvećen Ukrajini u Dubrovniku: U znak podrške Kijevu, usvojena deklaracija
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
