Poruka sa samita Brdo-Brioni u Tivtu: EU nije celovita bez Zapadnog Balkana

Evropska unija nije celovita bez država Zapadnog Balkana, zajednička je poruka predsednika država regiona sa samita Brdo-Brioni koji se juče održao u Tivtu.

Na pres konferenciji nakon plenarne sednice koja je bila zatvorena za javnost, crnogorski predsednik Jakov Milatović, koji je domaćin skupa, je rekao da dugoročna stabilnost regiona podrazumeva i dobrosusedske odnose.

„Sa uzdrmanim svetskim poretkom i rastućom globalnom nestabilnosti, lideri zapadnog Balkana su svesni političkog trenutka i novog prozora u EU kada je u pitanju proširenje. Spremni smo da još jače iskoristimo ovu priliku“, rekao je Milatović.

On je rekao kako očekuje da crnogorski napredak ka EU bude podsticaj i drugim zemljama:

„EU nije samo potreba i deklarisani cilj, već geopolitički i moralni imperativ.“

Hrvatski predsednik Zoran Milanović je rekao da je vrednost Samita Brdo-Brioni  „u tome što na tim sastancima komuniciraju zemlje od kojih se neke nisu međusobno priznale“.

Milanović je naglasio da je zadatak Hrvatske i Slovenije, koje su u EU, da ohrabre zemlje Zapadnog Balkana da ne posustanu na putu ka članstvu u EU, navodeći da je unija inertan sistem:

„Postoji inertnost i slabost EU u globalnoj konkurenciji sa jačim, beskrupuloznijim igračima. A to su SAD i države BRIKS-a, dakle Rusija, Kina, Indija… dakle oni koji nas ne vole.“

Predsednica Slovenije Nataša Pirc Musar, rekla je da Slovenija i Hrvatska intenzivno podržavaju proces evropskih integracija na Balkanu:

„Crna Gora je najviše napredovala i ima najbolju perspektivu za skoro priključivanje EU.“

Ona je kazala je da je u poslednjoj deceniji Zapadni Balkan napustilo 4,8 miliona mladih i da je to „nešto što mora sve da zabrine“.

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Denis Bećirović je ukazao da zemlje regiona imaju dva puta:

„Jedan je da se međusobno odnosimo kako to rade zemlje EU, a drugi put je da se prihvati ruski odnos prema susedima koji vodi u nesreću i tragediju. Mislim da naš evropski put nema alternativu.“

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije prisustvovao plenarnom delu samita, već se kasnije pridružio učesnicima.

Održao je samostalnu konferenciju za novinare na kojoj se uglavnom bavio srpsko-crnogorskim odnosima, ponovivši optužbe zbog crnogorskog priznanja Kosova.

Što se tiče regiona, rekao da je sa svima razgovarao, osim sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani, te da se zalaže za regionalnu saradnju bez obzira na međusobni stepen slaganja.

Vučić: Ne rušimo Crnu Goru

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio u Tivtu da Srbija nema pretenzije da ruši Crnu Goru.

On je utvrdio da se svakodnevno plasiraju optužbe na njegov i na račun Srbije o mešanju u izbore u Crnoj Gori. Nije precizirao na koga misli:

„Nikada nećemo rušiti Crnu Goru, ali nećemo nikome dozvoliti da se iživljava nad Srbijom. Nije Srbija ništa učinila protiv Crne Gore, ni strateški, ni taktički.“

Ponovio je ranije optužbe da je „Crna Gora oduzela 14 posto teritorije Srbije“ priznajući nezavisnost Kosova.

Prethodno je predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, rekao da izjave svih lidera treba da budu odmerene i bazirane na međusobnom uvažavanju.

Odgovarajući na pitanje o mešanju Srbije u crnogorsku unutrašnju politiku, Milatović je rekao da bi „voleo da svi politički činioci u Crnoj Gori odlučuju sami“:

„Ako bilo ko misli drugačije – ne voli Crnu Goru.“

Odnose Srbije i Crne Gore je na pres konferenciji sa Milatovićem komentarisao i predsednik Hrvatske, Zoran Milanović, koji je podsetio da je Crna Gora NATO članica:

„To znači da joj Srbija, Hrvatska ili neko treći ne može ništa. Ostalo morate rešiti sami.“

Tema Samita u Tivtu je unapeđenje saradnje zemalja Zapadnog Balkana sa članicama Evropske unije.

Na Samitu su učestvovali predsednici Hrvatske, Albanije i Srbije, Zoran Milanović, Bajram Begaj i Aleksandar Vučić, predsednice Slovenije, Severne Makedonije i Kosova, Nataša Pirc Musar, Gordana Siljanovska-Davkova i Vjosa Osmani, kao i članovi Predsedništva BiH Željka Cvijanović, Denis Bećirović i Željko Komšić.

Proces Brdo-Brioni je slovenačko-hrvatska inicijativa pokrenuta 2010. u cilju jačanja poverenja i pomoći zemljama Zapadnog Balkana na putu ka Evropskoj uniji.

Prvog dana samita 7. oktobra većina učesnika je posetila Kotor gde je u njihovu čast Bokeljska mornarica izvela tradicionalno kolo na gradskom trgu.

Kotor je jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih gradova na Mediteranu dok je Tivat letovalište sa luksuznom marinom Porto Montenegro. Oba se nalaze u Bokokotorskom zalivu.

RSE

Pročitajte još:

Vučić u Podgorici: Mnogo volim Crnu Goru ali Srbija joj jedina meta, isporučujete manje Škaljaraca i Kavčana

U Tivtu danas i sutra samit lidera procesa Brdo-Brioni