Na poziv predsednika Hrvatske, a uoči obeležavanja „Oluje“, kosovska predsednica Vjosa Osmani, boravila je juče u Hrvatskoj, gde je prisustvovala Sinjskim alkama. „Hrvatska je zemlja koja je oduvek pružala podršku Kosovu“, kaže ova zvaničnica.
I dok je juče u Srbiji obeležen Dan sećanja na progon 200.000 Srba u Hrvatskoj u vojno policijskog akciji „Oluja“, Hrvati ove dane obeležavaju kao Dane oslobođenja.
Osmani je u Hrvatskoj boravila zajedno sa svojim suprugom, Prindonom Sadriju, na poziv hrvatskog predsednika, koji je ujedno i pokrovitelj igre „Sinjske alke“.
Bio je prisutan i premijer Hrvatske, Andrej Plenković.
„U društvu hiljada hrvatskih građana, i zajedno sa državnim liderima iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, okupili smo se da odamo počast Sinjskoj Alki, jednom od najznačajnijih događaja za hrvatski narod, koji odaje počast herojskom otporu hrvatskih vojnika kroz niz kulturnih aktivnosti“, napisala je Osmani.
Zahvalila se na podršci, koju je, kako kaže, Hrvatska uvek pružala podrška Kosovu.
Lepe reči imao je i predsednik Hrvatske, Zoran Milanović.
Hrvatski predsednik kazao je da Osmani liderka „prijateljske države, koja je imala sličnu, ali ne istu sudbinu kao Hrvati“, preneo je Indexhr.
„Mi smo počeli teško, branilo nas je malo dobrih ljudi i u početku nismo imali pomoći. Svi ti saveznici i prijatelji su sedeli prekrštenih ruku. Kosovo je započelo drugačije, sa velikom podrškom koja se u međuvremenu izgubila i nestala. I sada su prepušteni sebi, pet članica EU i NATO-a ih nije priznalo. Zato je ona danas ovde moja gošća i zato je ovo uz naše proslave i naše dane ponosa i slave i jedan omaž i priznanje nama prijateljskoj državi“, kazao je Milanović, prenosi ovaj medij.
I dok Oluju u Hrvatskoj proslavljaju kao legitimnu akciju, kod Srba iz Hrvatske i u Srbiji se ova akcija potpuno drugačije obeležava – parastosom.
Hrvatska vojno-policijska akcija „Oluja“ počela je 4. avgusta 1995. godine napadom hrvatskih snaga na nepriznatu Republiku Srpsku Krajinu usled čega je proterano oko 200.000 Srba.
Na evidenciji Dokumentaciono-informativnog centra „Veritas“, kako je potvrdio Savo Štrbac, nalaze se imena 1.903 poginulih i nestalih Srba iz ove akcije i posle nje, od čega 1.246 civila (65%) civila, od kojih su oko tri četvrtine bili stariji od 60 godina.
Među žrtvama se nalazi 563 (30%) žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina.
Od ukupnog broja žrtava do sada je rasvetljena sudbina 1.246 osoba lica, dok se na evidenciji nestalih vodi još 623 (35 %) lica, od čega 472 civila, među kojima je 241 žena.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
