OEBS: Nedostaci u procesima rešavanja predmeta nasilja u porodici na Kosovu, preblage mere, rokovi se ne poštuju

OEBS: Nedostaci u procesima rešavanja predmeta nasilja u porodici na Kosovu, preblage mere, rokovi se ne poštuju

Kašnjenje i nepoštovanje proceduralnih rokova i česta upotreba alternativnih ili blažih kazni – dva su glavna nedostatka u vezi sa predmetima nasilja u porodici na Kosovu, prema izveštaju koji je na ovu temu napravila Misija OEBS.

Ova međunarodna organizacija objavila je danas svoj najnoviji izveštaj o presuđivanju u predmetima nasilja u porodici u sudovima na Kosovu.

Analizirali su podatke prikupljene iz 141 građanskog i krivičnog predmeta nasilja u porodici u 2023. godini.

Najpre kažu da su primetili konstruktivan pomak u oblasti zaštitnih mera kada je reč o žrtvi i konstatuje da je „sudstvo na odgovarajući način odgovorilo na zabrinutosti na koje je OEBS ukazao u svom izveštaju iz 2012. godine“.

Suprotno tome, OEBS navodi da ima više nedostataka zabeleženih u ovom izveštaju, a koji iziskuju dodatne izmene u kreiranju praktične politike i razvoj kapaciteta pravosuđa.

Preblage mere

U većini su presuda za nasilje u porodici, sudovi izricali, kako je OEBS utvrdio – preblage mere.

„U velikoj većini presuda u kojima je okrivljeni oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela nasilja u porodici osnovni sudovi su izricali preblage mere, kao što su uslovne kazne, novčane kazne ili druge alternativne mere. Prosečna efektivna kazna zatvora iznosila je nešto više od pet meseci, a prosečan iznos stvarne i uslovne novčane kazne iznosio je 350 evra. U analiziranim predmetima je bilo evidentno da sudovi ponekad nisu pravilno procenjivali olakšavajuće faktore kao što su iskrenost ili kajanje okrivljenih. Štaviše, primećeno je da sudovi nisu pravilno procenjivali osnovne otežavajuće okolnosti, npr. da li su osuđena lica ponovo počinila krivična delo protiv istih žrtava, starosna dob žrtava, relevantne ranije krivične osude osuđenog lica i da li je došlo do zloupotrebe poverenja“.

Ovakva praksa, ističu, odstupa od okvira predviđenog Smernicama za kaznenu politiku Vrhovnog suda i:

„Po svemu sudeći krše međunarodne standarde“.

Nepoštovanje rokova u krivičnim i građanskim predmetima

Veliki nedostatak u ovim presudama jeste i nepoštovanje proceduralnih rokova, utvrdio je OEBS.

OEBS podseća da postoje posebni vremenski okviri koji se moraju poštovati kako u krivičnim tako i u građanskim predmetima nasilja u porodici:

„Uključujući vreme od podizanja krivične optužnice do pripremnog ročišta (koje ne treba da bude duže od 30 dana) i vreme za završetak suđenja (koje ne treba da prekorači 90 dana)“.

OEBS je utvrdio da se osnovni sudovi na Kosovu toga ne pridržavaju.

„OEBS je utvrdio da se osnovni sudovi ne pridržavaju zakonom propisanih proceduralnih rokova – ponovo, u suprotnosti sa domaćim pravnim okvirom i potencijalno u suprotnosti sa međunarodnim standardima Evropskog suda za ljudska prava“.

„Na primer, u predmetima nasilja u porodici ili rodno zasnovanog nasilja, sudovi su ispoštovali rok od 30 dana – od podizanja optužnice do održavanja pripremnog ročišta – u samo 28,6% predmeta“.

Kašnjenja u procesu donošenja naloga za zaštitu

Misija je kroz analize utvrdila i da postoje kašnjenja u procesu rešavanja zahteva za donošenje naloga za zaštitu.

Procena je pokazala da su kosovski sudovi ostavili skoro jednu četvrtinu žrtava bez pravovremenog rešenja, čime su ih potencijalno izložili daljem nasilju. Štaviše, stranke koje su u obavezi da to učine, ne prisustvuju uvek građanskim raspravama u vezi sa nalogom za zaštitu“, naveo je OEBS.

Predstavnik CSR mora da prisustvuje raspravi o nalogu za zaštitu maloletnom licu

Ako podnosilac zahteva ima manje od 18 godina ili navodno delo nasilja uključuje osobu mlađu od 18 godina, naveo je OEBS, raspravi o nalogu za zaštitu mora da prisustvuje predstavnik Centra za socijalni rad (CSR), ali:

„U 60% posmatranih predmeta na Kosovu, koji uključuju decu mlađu od 18 godina, CSR nije učestvovao u sudskim raspravama na koje je morao da dođe“.

Koje su preporuke?

OEBS je izneo niz preporuka za sudove na Kosovu, ali i za Centar za socijalni rad.

Apelovali su na sudstvo na Kosovu da izradi dodatne smernice o izricanju kazni u predmetima nasilja u porodici, koje promovišu delotvorno i srazmerno kažnjavanje, smanjuju recidivizam i rehabilituju prestupnike.

Imali su preporuke i za kosovsku akademiju pravde – o tome kako se nove sudije trebaju o ovome obučavati.

„Sudijama održati rodno odgovornu obuku na temu nasilja u porodici o sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, kosovskom pravu i međunarodnim standardima ljudskih prava. Obuka za sudije treba da sadrži module o metodama doslednog odmeravanja kazni, koje pravilno uzimaju u obzir olakšavajuće i otežavajuće faktore u svim predmetima nasilja u porodici“.

Potrebna im je i, ističe OEBS, obuka o efikasnim postupcima sudske administracije u skladu sa kosovskim zakonima.

Predsednicima osnovnih sudova i Sudskom savetu Kosova preporučili su da preduzmu „neposredne korake kojima će se obezbediti da sudovi zakazuju neprekidna i kontinuirana ročišta u krivičnim predmetima nasilja u porodici“.

„Preduzeti neposredne korake kojima će se obezbediti da sudovi poštuju rok od 24 sata za rešavanje zahteva za donošenje naloga za hitnu zaštitu i rok od 15 dana za rešavanje zahteva za donošenje naloga za zaštitu. Svesti na minimum kontakt između žrtava i okrivljenih, svedoka odbrane ili podržavalaca tokom ročišta, kako bi se izbegla ponovna viktimizacija oštećenih“, naveo je OEBS.

Za Centar za socijalni rad imali su samo preporuku – da njihov predstavnik bude u pratnji žrtve i njenih izdržavanih članova porodice na svim raspravama za donošenje naloga za zaštitu i da ih podržava tokom celog postupka.