Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Premijer Aljbin Kurti je u svečanom govoru pred poslanicima povodom 16. godišnjice nezavisnosti rekao da bi Srbija, da je osećala odgovornost za genocid na Kosovu, priznala nezavisnost Kosova već 17. februara 2008. godine.
Kurti je pred stranim ambasadorima još jednom podsetio da Srbija ide putem konfrontacije sa Kosovom. On je pomenuo i pasivizaciju adresa Albanaca u Dolini, rekavši da su oni najdiskriminisanija manjina u Evropi.
„I danas se, kao i svake godine, okupljamo da čestitamo rođendan Kosovu. Sa 16 godina iza sebe, to je najmlađa država u regionu, ali sa zrelom svešću koliko i starije države. Nezavisnost je bila ostvarenje narodne težnje. Kosovo je prerano sazrelo otporom našeg naroda uzastopnim talasima invazija i genocida. Kosovo je postalo republika u Kačaniku i borilo se puškama OVK. Žrtvovanjem koje je podneo za ideju Republike, Kosovo je steklo simpatije demokratskih država koje su se svrstale na njegovu stranu 1999. godine. U 2008. nije bilo sumnje među međunarodnim nacijama da li će Republika Kosovo doći. Ali razgovaralo se da dođe u takvoj formi koja je prihvatljiva i za njenog najvećeg neprijatelja, srpsku državu, koja je želela da uguši ideju o državi Albanaca. Svima nam je jasno da je država Srbija, u slučaju da bi se i najmanje osećala odgovornom za genocid na Kosovu, da je u njenoj politici preovladao razum, a ne šovinistički revanšizam, trebalo da prizna Kosovo već 2008. godine. koje garantuje šira prava manjinama u našem regionu, posebno Srbima. Albanci u Dolini su najdiskriminisanija manjina u Evropi, koja se i dalje čisti takozvanom pasivizacijom adresa. Za žaljenje je što je naš severni sused izabrao put konfrontacije i blokade unutrašnjeg funkcionisanja Kosova i spoljnog priznanja“, rekao je premijer pred 67 prisutnih poslanika.
Kurti je spomenuo odbijanje Srbije da potpiše osnovne sporazume, dodajući da je izabrao da predstavlja terorizam.
„Ona i dalje odbija da potpiše francusko-nemački plan i nije potpisala osnovni sporazum za normalizaciju odnosa sa Kosovom koji donosi dobro evropsko susedstvo. Umesto toga, ona je predstavljala terorizam. I tu je sramno propala pred junaštvom i profesionalizmom naše policije. Za odbranu naše Republike od napada koji finansira i režira Srbija, morali smo ponovo da podnesemo mučeništvo. Afrim Bunjaku je dodat na ovu listu. Slava herojima, Republika vas ne zaboravlja“, poručio je on.
Ceo govor Aljbina Kurtija možete pročitati i pogledati na objavi koju je Kurti postavio na svojoj Fejsbuk stranici.
Konjufca: Bez međunarodnih prijatelja put Kosova bio bi nemoguć
Predsednik Skupštine Kosova Gljauk Konjufca nazvao je Dan nezavisnosti danom inspiracije govoreći na svečanoj sednici Skupštine 17. februara.
Konjufca je rekao da se klanjamo onima koji su dali svoje živote za slobodu zemlje.
„Bio je potreban kolosalan trud i uzvišena žrtva da bi se rodila Republika Kosovo. To je dan inspiracije. Klanjamo se onima koji su dali živote za slobodu. Herojstvo Jašarija, mudrost Rugove i ideal Demaćija. U srcu su nam svi oni koji se nisu plašili zatvora i nisu se plašili demonstracija. Setimo se poslanika 2. jula i 7. septembra. Klanjamo se našem nepobedivom narodu, žednom slobode“, rekao je on.
Konjufca je dalje naglasio da će se sve naredne generacije vaspitavati u slobodarskom duhu.
„U tom duhu slobode vaspitavali smo se i sami i u ovom nadahnuću vaspitavaćemo našu decu. Kada je svet shvatio da se prvo borimo za slobodu i da se ne pokoravamo, pomogao nam je da uklonimo okupatora. Mi kao narod imamo i strpljenja i hrabrosti. Svi naši prijatelji, bez kojih bi putevi Kosova bili nemogući, prvo SAD, a zatim zemlje EU. Zahvaljujemo NATO-u što je zaustavio genocid nad narodom. Zahvaljujemo se svim zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova“, naveo je Konjufca.
Osmani: Vojno prisustvo Srbije na Kosovu okončano je jednom zauvek 1999. godine
17. februar je naše najveće istorijsko dostignuće, rekla je predsednica zemlje Vjosa Osmani na svečanoj sednici Skupštine za Dan nezavisnosti
Osmani je govor održala pred poslanicima Skupštine, gde su bili i ambasadori. Posebno se zahvalila potonjima, čije su zemlje pomogle u oslobađanju i izgradnji države Kosovo.
„Na poseban način se moramo zahvaliti našim prijateljima slobode. Bili ste sa nama na našem putu kada su nam bila uskraćena sva prava, kada smo bili surovo ugnjetavani i kada smo se borili za slobodu, kada smo bili oslobođeni i kada smo gradili naše demokratske institucije. I bez sumnje vas imamo uz sebe i danas u odbrani suvereniteta, naših granica i demokratije. Naš savez sa SAD je najmoćniji stub našeg građanstva“, rekla je ona
Osmani je spomenula napad na Banjsku 24. septembra i s počašću ime heroja Afrima Bunjakua, policajca kojeg su tamo ubili srpski napadači. Ona je naglasila da je prisustvo Srbije okončano 1999. godine.
„Neka bude jasno, vojno i policijsko prisustvo Srbije na Kosovu okončano je jednom zauvek u junu 1999. godine, kada je slobodarski duh nadvio nebo Kosova. Ujutro 24. septembra, naši sinovi i kćeri pokazali su posvećenost i žrtvu da zaštite svoju zemlju“, izjavila je ona.
Osmani je navela da je za građane stvaranje države uvek bila žrtva, kao što je ponovila značaj 17. februara.
„Naša republika se svakog dana konsoliduje. Za građane Kosova, imati državu je uvek bila žrtva i ideal, ovaj ideal je često krao srca i živote generacija, očeva, majki, sestara, braće, baka i deka, koji su teško postradali za ovu zemlju. Negovaćemo to dalje. 17. februar, koliko god jedinstven, poseban je datum na emotivnom planu kao i dan koji nas ujedinjuje oko cilja, ljubavi prema Republici i posvećenosti uzdizanju njenog imena. Danas se prvo klanjamo generacijama koje su se posvetile slobodi“, zaključila je ona.
Odbornici SO Severna Mitrovica po prvi put uz himnu i svečanu sednicu proslavili nezavisnost
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
