Apelacioni sud u Beogradu objavio je presudu donetu pre skoro deset meseci po kojoj su okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije – Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić oslobođeni krivice, objavio je Insajder, prenosi N1. Fondacija koja nosi ime ubijenog novinara poručuje da je šokirana presudom, ali i da „zemlja koja ne kažnjava ubice nema budućnost“.
Sud je, usvajanjem žalbi odbrane i delimičnim usvajanjem žalbe Tužilaštva, preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog Markovića oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo teško ubistvo u podstrekavanju, a okrivljene Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića da su, kao saizvršioci, izvršili krivično delo teško ubistvo, piše Insajder.
Apelacioni sud je, kako se navodi, nakon održane sednice veća, doneo odluku da otvori pretres pred drugostepenim sudom, jer je „osnovano izjavljenim žalbama ukazano da je prvostepeni sud i u ponovljenom postupku učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka zbog kojih nije bilo moguće ispitati pravilnost i zakonitost pobijane presude, a takođe nije postupio po nalogu drugostepenog suda i nije otklonio nepravilnosti na koje je ukazano ranije donetim rešenjem Apelacionog suda“.
Dodaje se da je prvostepeni sud presudom koja je osporavana žalbama “prekoračio optužbu, povredio identitet optužbe i presude i nije rešio predmet optužbe, a pritom je i selektivnom ocenom dokaza u potpunosti zanemario određene činjenice koje proizlaze iz izvedenih dokaza, a koje međusobno posmatrane pružaju osnov za drugačije presuđenje“.
Po oceni Apelacionog suda, i pored svih izvedenih dokaza, tokom postupka nije utvrđeno postojanje organizovane kriminalne grupe, niti je utvrđeno ko je, kada i gde, kao što se navodi u dispozitivu optužnice, učestvovao u sačinjavanju prethodnog dogovora i plana za lišenje života vlasnika, direktora glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista “Dnevni telegraf” i nedeljnika „Evropljanin” Slavka Ćuruvije, a nije izveden ni jedan dokaz u prilog navodima optužbe, da je takav nalog dat od strane NN lica “iz najviših struktura vlasti”.
Predsednik Komisije za istraživanja ubistava novinara i član Radne grupe Vlade Srbije za bezbednost novinara Veran Matić izjavio je u septembru prošle godine da je „još tokom maja i juna“ od kolega novinara počeo da dobija informacije da će presuda optuženima u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije biti oslobađajuća.
Izvršna direktorka „Slavko Ćuruvija“ Fondacije Ivana Stevanović pozvala je u novembru Apelacioni sud da što pre objavi pravosnažnu presudu za ubistvo Ćuruvije.
Slavko Ćuruvija fondacija šokirana presudom: Zemlja koja ne kažnjava ubice nema budućnost
Ova fondacija reagovala je nakon objavljivanja presude navodeći da je šokirana odlukom Apelacionog suda da oslobodi nekadašnje pripadnike Resora državne bezbednosti optužene za ubistvo Ćuruvije.
„Ova je presuda duboko uznemirujuća za porodicu, prijatelje, kolege i poštovaoce novinara i izdavača ubijenog zato što je javno kritikovao zločinački režim Slobodana Miloševića. Ona predstavlja jasan znak da država nije u stanju da se obračuna sa najmračnijim delovima sopstvenih službi iz devedesetih i da one i dalje imaju ogroman uticaj i na pravosuđe i na političke procese u Srbiji“, poručuju iz Fondacije.
Ukazuju na to da domaća i međunarodna javnost gotovo četvrt veka zahtevaju da se ovaj zločin rasvetli i njegovi počinioci pravedno kazne, međutim:
„Petočlano sudsko veće Apelacionog suda je pokazalo da su im od dokaza i zakona važnija zaštita predstavnika države ogrezlim u zločinima i zaštita tajne službe koja je toliko puta pokazala da joj ljudski život ništa ne znači“.
Konstatuju da je ova presuda „trijumf kriminalizovanih delova tajne službe, odgovorne za brojne zločine“, te navode da ista svedoči da oni nikada neće biti rasvetljeni i da će „oni koji su ubijali i dalje uticati na institucije ove države“.
„Država koja ne kažnjava ubice nema budućnost. Ovakvom odlukom u Srbiji je vladavina zakona dovedena u pitanje, demokratski procesi zaustavljeni, sloboda govora suspendovana. Zemlja se priključuje najmračnijim državama u kojima je moguće nekažnjeno ubiti zbog javno izrečene kritike, dodaju iz ove fondacije.
Presuda Apelacionog suda ovakav zločinački sistem potpuno legitimizuje i vraća na veliku scenu devedesete godine prošlog veka
Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999, tokom NATO bombardovanja na Saveznu Republiku Jugoslaviju, u prolazu zgrade u kojoj je živeo u centru Beograda. Prvo suđenje je počelo juna 2015 – 16 godina nakon ubistva.
Prema rigidonom Zakonu o informisanju njegove dnevne novine „Dnevni telegraf“ su, uz još nekoliko medija zabranjene 14. oktobra 1998. godine. Od oktobra počinje da ga prati Služba državne bezbednosti. Nakon toga, „Dnevni telegraf“ je štampan u Crnoj Gori. Neposredno pre početak bombradovanja marta 1999. godine osuđen je na petomesečnu kaznu zatvora zbog uznemiravanja javnosti. Advokati su, ipak, uspeli da intervenišu i spreče njegovo zatvaranje.
Pet dana pre ubistva, šestog aprila 1999, u dnevnom listu „Ekspres politika“ pojavio se tekst „Ćuruvija dočekao bombe“, koji je iste večeri pročitan u Drugom dnevniku RTS-a. Pisac teksta Miroslav Marković poziva se na izjavu Mirjane Marković iz novembra i kaže da je Ćuruvija „izdajnik“, koji je sve vreme „priželjkivao bombe za Srbe“ i čija izdaja neće biti zaboravljena.
Na Uskrs 11. aprila ubijen u prolazu zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici u Beogradu. Ubijen je vatrenim oružjem s leđa a sa njim je bila nevenčana supruga Branka Prpa. Vest o ovom ubistvu šturo je preneta na Dnevniku RTS.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
