Dijalog i institucija nasušne reči, a nezadovoljstvo svuda: Zašto je Srbija morala da stane?

„Dijalog“ i „institucija“ su nasušne reči u Srbiji, rovovi između dve strane još su dublji nego pre izbora, a od velikog broja osvojenih glasačkih listića za vladajuću stranku, još je veće nezadovoljstvo stanovnika na svim nivoima, rekao je univerzitetski profesor Miloš Bešić.

„U prirodi ovakve vlasti je da ne popušta. Svako popuštanje sa njihove strane, oni to tako vide, bio bi znak slabosti. Demonstracija snage i sile sastavni je deo njihovog bića“, rekao je Bešić, gostujući u emisiji „Newsnight“.

Sa druge strane, ističe, opozicija je sebe dovela u situaciju da ne sme, prosto ne sme da popusti.

„Pre izbora rovovi su bili duboki, sada su još dublji. Kada je reč o opoziciji, očito je da je emotivni naboj jako visok. Brinu me dve stvari. Prvo, nijedna strana popustiti neće u ovakvoj situaciji. Gledaćemo jedan galimatijas argumenata koji neće odvesti ka rešavanju aktuelne političke krize“, prognozira.

Međutim, još je veći problem što ta trenutna politička kriza, po njegovom uverenju, jeste nešto što će trajati.

„Trajaće u različitim oblicima i scenarijima. Na duže staze sledi period duboke političke nestabilnosti, period snažne deligitimizacije ionako problematično legitimnog političkog sistema, period u kome će obe strane koristiti svaku priliku da prodube već duboke tenzije. To me kao građanina i intelektualca pomalo brine“, istakao je.

Na pitanje ko je odgovoran da pokrene dijalog, profesor odgovara da je ključ uvek u rukama vlasti.

„Ako biste tražili uzrok svih problema, to je odsustvo dijaloga između dve strane. Da funkcionišu institucije, ne bismo imali sukob na ulicama. Kada institucije ne funkcionišu, sukobi se prenose na ulicu. Odgovoran je za to onaj ko je odgovoran i za institucije“, objasnio je.

Dve su nasušne reče u našem društvu – institucija i dijalog, kaže.

„U svakom demokratskom društvu za dijalog je odgovorna uvek više vlast nego opozicija, jer vlast ima mehanizme da ga inicira i pokaže dobru volju. Bilo bi dobro kada bi taj dijalog makar ‘na bokovima’ mogao da se ostvari, ali ono što gledamo u Skupštini nije dijalog“, rekao je Bešić.

Kada je reč o ovoj situaciji po pitanju izbora, misli da obe strane uopšte onu drugu ne čuju.

„Vlast treba da čuje je veliki broj argumenata koji govore u prilog tome da izbori nisu bili regularni. Opozicija koristi termin ‘krađa’ za ono što nije krađa – ako se neko odjavi iz Knjaževca i prijavi u Beograd, pa glasa – da li je to fer? Nije. Da li je krađa? Opet nije. To nije bila fer utakmica. Da li je to izborni inženjering? Jeste. Zašto to radi dominantna partija? Da bi pokazala svoju nadmoć. To treba nazvati neravnopravnim i nefer uslovima na izborima“, mišljenja je.

Najveći deo problema je interni izborni turizam, smatra on.

„Kol centar je već ozbiljnija stvar i to je moralo da bude adresirano od strane tužilaštva. Nije, jer institucije ne rade svoj posao. Tužilaštvo mora da reaguje po službenoj dužnosti, kupovina glasova je krivično delo i tačka. Opozicija u tom smislu ima dobre argumente, koje vlast uopšte ne želi da čuje“, rekao je on.

Vlast, sa druge strane, kaže da su izbori bili čisti i da je izborni turizam potpuno normalan i u redu, podsetio je.

„Poenta je što opozicioni argumenti moraju da odvoje ove stvari i adresiraju ono što je zaista bilo problematično, kao što je direktna kupovina glasova“, rekao je profesor Bešić.

Male nade u međunarodni faktor

Bešić je, kaže, primetio mnogo oportunizma kod samih međunarodnih aktera po ovom pitanju.

„Iz istih zemalja EU imate ljude koji kažu da je sve bilo u redu, a drugi da je reč o krupnoj izbornoj prevari. Neke zemlje ćute, druge reaguju blago, treće čestitaju vlasti na pobedi. Ne bih za ovaj sukob računao na međunarodnu zajednicu“, rekao je on.

Na pitanje ko je tas na vagi u ovoj situaciji, Bešić i sam pita da li je u pravu ambasador SAD ili Stejt department?

„Srbija ostaje u pat poziciji na duge staze i ne verujem da će bilo kakav međunarodni faktor doći da reši ovaj problem. Taj politički patos sve iznuruje“, kazao je on.

Penzioner iz Užica: „Kad vidim kako onu decu tuku u Beogradu, naježim se“

U emisiju „Newsnight“ ukjučio se Vladimir Đokić, penzioner iz Užica, koji je reporteru N1 opisao penzionerski život u proteklih godinu dana.

„Dobili smo nekih 20.000 dinara, pa povećanje od pet, šest odsto, najavljeno je i jedno u januaru. Nemam tu mnogo nekih drugara penzionera, ali mogu samo reći da kada je bila ta pomoć od 20.000, ništa nisam mogao da pazarim ništa taj dan, jer je sve bilo puno“, rekao je on.

Kaže, pita druge penzionere ko im je te pare dao – oni kažu „dao im Vučić“.

„Odakle i kako? Obično sam se šalio, kada idem po onim mojim brdima, gledam kad će neki helikopter da padne, jer ovo su helikopterske pare“, kaže on i sleže ramenima.

N1 podseća da se Đokić u februaru uključio u Utisak nedelje i postao poznat.

„Posle toga, sledeće nedleje me je Olja stavila u Utisak nedelje pod broj sedam. I pobedio sam. Posle toga su mi u prodavnicama ljudi prilazili da mi pruže ruku, ali mahom krišom. Dešavalo se da plaćam na kasi da mi se jedna devojka maltene poklonila i rekla mi ‘svaka čast’“, kazao je on.

Upitan zašto penzioneri mahom ćute o ovoj situaciji, Đokić kaže da se manji broj penzionera ne plaši.

„Ne znam čega se plaše. Nemam čega da se plašim, imam 75 godina, ali moram da mislim o svojoj deci“, kazao je on.

Za svoj vršnjake ima poruku:

„Iz ovoga života niko živ nije izašao, a mi smo mnogo bliži tome nego ovi što dolaze. Kada gledam da onu decu gore u Beogradu tuku, naježim se“, kazao je on.

Veliki broj glasova, ali još veće nezadovoljstvo

Nemojte nikoga da zavaraju veliki brojevi koje je dobila vladajuća stranka, upozorava profesor Bešić.

„Nema sumnje da je nezadovoljstvo u svim sferama na vrlo visokom nivou. Ova davanja će amortizovati muke određenih socijalnih kategorija, ali na duže staze oni će biti vrlo ugroženi. Nema sumje da nam ne sledi nekakav naprasan ekonomski razvoj – niti da će se nastaviti inflacija. Imaćemo negativne ekonomske trendove u situaciji gde je veći deo populacije vrlo opterećen i nezadovoljan. Dominantna partija je ovu utakmicu odigrala ‘na mišiće’ i to je rezultiralo velikom brojkom dobijenih glasova. Ali nivo zadovljstva i motivacije je na vrlo niskom nivou i preti da ide negativno“, rekao je.

To će se ukrstiti sa izbornom i ekonomskom krizom, a šlag na torti je Kosovo, dodaje.

„Već odmah posle izbora desilo se ovo sa RKS tablicama i EU je to zdušno pozdravila. Kada se sve sabere, dobićete situaciju koja je neprijatna za sve, a vrlo nepovoljna za vlast. Sve ove okolnosti im ne idu u prilog i mnogo će dublje potresti rejting vladajuće stranke nego fantomski glasovi“, rekao je Bešić.

Predsednik Srbije je pre ove godine rekao da posle ovih izbora novih neće biti naredne četiri, podsetio je on.

Poštar Stefan Mitrović: 23. novembra – mizerija, 17. decembra – izdaja i prevara

Stefan Mitrović je poštar u Srbiji, otac troje dece, koji je tokom protesta poštara javno govorio koliko je teško hraniti porodicu kada ti je plata svega 50.000 dinara.

„Izneo sam svoje mišljenje 23. novembra. Nisam zadovoljan ishodom. Posle mesec dana onakve borbe i sloge da dobijemo samo mrvice… Neprihvatljivo za mene. Vidim da kolege nisu ekstremno nezadovoljne. Ako je većini to okej, a meni mizerija, ko sam ja da im kvarim sreću?“, rekao je on.

Posle 17. decembra oseća se, kako kaže – kao i većina Srbije, izdano i prevareno.

„Svi znate šta se dešava i i dalje traje ta bezočna krađa od strane vladajuće partije. Čim narod krene da protestuje, ubacuju svoje elemente i službe da divljaju, vrše nasilje i etiketiraju nas koji sa tim nemamo veze. To me najviše pogađa kao građanina koji ovde vidi svoju budućnost i želi da ostane ovde“, otkrio je.

Njegova je želja da ljudi nađu u sebi neku iskru i nastave sa borbom.

„Negde sam pročitao da u svakoj državi postoji kriminal, a samo u Srbiji kriminalci imaju svoju državu. Mislim da ona oslikava ovo naše jadno i bedno stanje, ali ljudi ne treba da padaju u letargiju. Nek u novu godinu uđu sa novom snagom i ja verujem da, pre svega na krilima radnika, ovde može svašta da se desi i promeni u korist onih koji hoće da pošteno žive i rade“, zaključio je on.

Bešić kaže da se i u slučaju poštara opet problem „rešio“ jednokratnom pomoći.

„Protest poštara i poljoprivrednika su, po mom mišljnju, najautentičniji protesti. Oni su apartijski, nepartijski da sa njima nijedna vlast, a naročito ova, nema rešenje. To što oni traže je toliko legitimno i toliko su u pravu da nemate nijedan argument protiv“, opisao je on.

Poljoprivrednik Jovan Jovanov: Mi nismo uzurpatori, već rešenje ove države

Jovan Jovanov iz Bavaništa, čiju kuću su jesenas blokirali lokalni članovi Srpske napredne stranke, tokom njegovog učešća u protestu poljoprivrednika, kaže da su ljudi koji su bili ispred njegove kuće sada u selu odbačeni, da ih ljudi sreću na ulici i svašta im pričaju.

„Voleo bih da se to više ne dešava. Mi nismo uzurpatori i problem, mi smo rešenje ove države. U nas treba ulagati i podržavati nas“, poručio je Jovanov.

Dodao je da bi voleo da država promeni odnos prema poljoprivrednicima, da ih više sluša i čuje.

„U svim zemljama Evrope poljoprivrednici imaju finansijku pomoć, naročito u stvarima koje ovi naši poljoprivrednici traže – jeftinja cena goriva i, ako je ne dobiju, proizvodi će biti skuplji. Ako poskupe svoje proizvode, daje im se argument da su jeftiniji iz uvoza. Duboko sam uveren da poljoprivrednici ne dobijaju pomoć od države jer neko ima interes za uvoz“, komentarisao je Bešić.

Za vlast je ProGlas opozicija

Vlast tretira ProGlas kao opozicionu strukturu, kaže Bešić.

„Ulica će biti mesto na kojem se rešavaju stvari, jer dijaloga nema i instutucije ne rade. Tako će biti, meni se čini, u mesecima koji dolaze. U najavi je ProGlas rekao vrlo važnu stvar – da su planski organizovali protest, da imaju svoje redare i da imaju saradnju sa policijom za slučaj da neko dođe da pravi incidente. Protesti su legitimno sredstvo u svakoj demokratskoj zemlji, još je legitimnije kada institucije ne rade, ali morate to raditi na organizovan način“, zaključio je on.

N1