„Smatram da je efikasno sredstvo u borbi protiv tiranije dobro obrazovanje. Natpis na ulazu Univerziteta Južna Afrika glasi: Za uništavanje jedne nacije nisu neophodne atomske bombe i projektili dugog dometa. Dovoljni su snižavanje kvaliteta obrazovanja i dozvoljeno varanje na ispitima. Kolaps obrazovanja je kolaps nacije“, kazao je profesor Ognjen Radonjić, kojem je danas u Narodnom pozorištu u Beogradu uručeno priznanje „Vitez poziva“.
No, dobro obrazovanje nije dovoljan uslov, naglasio je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, već su za to potrebni i duhovna i kulturna transformacija.
Promišljajući o današnjoj Srbiji i savremenom svetu, Radonjić je u svom kratkom govoru to objasnio kroz uzajamno prožimanje i konfrontiranje predviđanja današnjice – pisca Oldosa Hakslija i Džorža Orvela od pre skoro sto godina. U pitanju su pisci koji su se bavili totalitarnim društvima, odnosno kulturama.
„Orvel se plašio da će spoljni represor zabraniti knjige. Haksli se plašio da neće biti razloga da se zabrane knjige, pošto niko neće želeti da ih čita. Orvel se plašio spoljnog represora koji će ljudima uskratiti neophodne informacije i kreirati fiktivnu istoriju. Haksli se plašio da ćemo u toj meri biti zatrpani informacijama da će ljudi postati pasivni i sebični. Orvel se plašio da će istina biti sakrivena od nas, a Haksli da će istina biti zatrpana u moru irelevantnih informacija. Orvel se plašio da ćemo postati podanička kultura, a Haksli da da ćemo postati trivijalna kultura koja podilazi bazičnim strastima. Orvel je smatrao će se ljudi kontrolisati putem straha i nanošenja bola, odnosno da će nas uništiti ono što mrzimo. Haksli je, sa druge strane, naglasio da je velika greška boraca protiv tiranije njihov previd skoro neograničene sklonosti ljudi da se prepuste distrakcijama. Stoga, Haksli je smatrao da će kontrola nad ljudima biti uspostavljena kroz primitivne oblike užitka i zabave i da će nas uništiti ono što volimo i čemu se rado prepuštamo“.
Tumačeći teze dvojice čuvenih pisaca, s početka prošlog veka, koji su omeđili i novi, Radonjić napominje da su Orvelova podanička, a Hakslijeva trivijalna kultura, pre svega, kulture zaborava.
„Mi ne smemo da zaboravljamo, pogotovu mučki ubijenog Olivera Ivanovića i dva majska svirepa masovna ubistva“, naglasio je.
„Borba protiv represije ne garantuje da ćemo pobediti, ali ćutnja i odustajanje od ove borbe garantuju da ćemo izgubiti. Ova borba je ponekad rizična, iscrpljujuća i neprijatna, ali je za mene, pre svega, privilegija. Borba za istinu i pravdu na mene deluje lekovito“.
Pored Radonjića, dobitnici prestižnog priznanja „Vitez poziva“, koju po 18. put dodeljuje Liga eksperata (LEC) su novinari Vesna Mališić, Tatjana Lazarević, Petar Peca Popović, naučnik Aleksandar Kavčić, i major MUP-a Katarina Petrović.
Žiri je radio u sastavu prof. dr Vida Ognjenović, prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić, prof. dr Žarko Trebješanin, Božo Prelević i predsednik žirija prof. dr Zoran Radovanović.
Pročitajte još:
Prelević: Ono što je 80-ih bilo sramota, 90-ih poželjno, danas je patriotski
U nastavku objavljujemo, govor profesora Ognjena Radonjića u celosti:
Želim da se na ovom vrednom i prestižnom priznanju zahvalim Lex-u i cenjenom žiriju. Priznanje, samo po sebi, dobija na značaju tek u odnosu na one koji su ga dodelili. Naravno, dodatno dobija na značaju kada se uzmu u obzir prethodni dobitinici, ali i današnji čiji rad, zalaganje i vrednosni sistem, bez razlike, izuzetno cenim. Takođe bih se na bezrezervnoj podršci zahvalio mojoj porodici, posebno supruzi Anki i ćerkama Nevi i Višnji. Zahvalan sam i svim svojim prijateljima i prijateljicama, kolegama i koleginicama, posebno, mom dugogodišnjem mentoru, prijatelju i saradniku profesoru Miodragu Zecu od koga sam puno naučio, ne samo u stručnom, već i duhovnom smislu.
U svom kratkom obraćanju izabrao sam da krenem od Nila Postmana, američkog pedagoga, kulturologa, pisca i teoretičara medija, koji je 1985, dakle godinu dana nakon Orvelovih predviđanja za 1984, objavio knjigu Amusing Ourselves to Death – u prevodu Zabavljajući se do smrti. U uvodu ove knjige, Postman je elaborirao predviđanja dva najveća distopijska pisca, Oldosa Hakslija, knjiga Vrli novi svet iz 1932. i Džorža Orvela, knjiga 1984. iz 1949.
Orvel je predviđao da će nas savladati spoljna represivna sila. Po Haksliju, Veliki brat nije potreban u cilju lišavanja ljudi njihove slobode jer će ljudi zavoleti probuđenu represiju u njima samima i prigrliti tehnologije koje će im oduzeti kapacitet da samostalno misle.
Orvel se plašio da će spoljni represor zabraniti knjige. Haksli je se plašio da neće biti razloga da se zabrane knjige, pošto niko neće želeti da ih čita. Orvel se plašio spoljnog represora koji će ljudima uskratiti neophodne informacije i kreirati fiktivnu istoriju. Haksli se plašio da ćemo u toj meri biti zatrpani informacijama da će ljudi postati pasivni i sebični. Orvel se plašio da će istina biti sakrivena od nas, a Haksli da će istina biti zatrpana u moru irelevantnih informacija. Orvel se plašio da ćemo postati podanička kultura, a Haksli da da ćemo postati trivijalna kultura koja podilazi bazičnim strastima. Orvel je smatrao će se ljudi kontrolisati putem straha i nanošenja bola, odnosno da će nas uništiti ono što mrzimo. Haksli je, sa druge strane, naglasio da je velika greška boraca protiv tiranije njihov previd skoro neograničene sklonosti ljudi da se prepuste distrakcijama. Stoga, Haksli je smatrao da će kontrola nad ljudima biti uspostavljena kroz primitivne oblike užitka i zabave i da će nas uništiti ono što volimo i čemu se rado prepuštamo.
Smatram da je efikasno sredstvo u borbi protiv tiranije dobro obrazovanje. Natpis na ulazu Univerziteta Južna Afrika glasi: “Za uništavanje jedne nacije nisu neophodne atomske bombe i projektili dugog dometa. Dovoljni su snižavanje kvaliteta obrazovanja i dozvoljeno varanje na ispitima. Kolaps obrazovanja je kolaps nacije.“
Ipak, dobro obrazovanje nije dovoljan uslov. Gas Spet, američki borac za zaštitu životne sredine je rekao: „Mi, naučnici smo smatrali da su glavni problemi degradacije životne sredine gubitak biodiverziteta, kolaps ekosistema i klimatske promene. Mislio sam da ćemo uz tridesetogodišnji razvoj nauke uspeti da rešimo ove probleme. Međutim, nisam bio u pravu. Glavni problem degradacije životne sredine su sebičnost, pohlepa i apatija. Da bismo se suočili sa ovim problemima potrebna nam je duhovna i kulturna transformacija.”
Orvelova podanička kultura i Hakslijeva trivijalna kultura su, pre svega, kulture zaborava. Mi ne smemo da zaboravljamo, pogotovu mučki ubijenog Olivera Ivanovića i dva majska svirepa masovna ubistva. Na kraju bih istakao da borba protiv represije ne garantuje da ćemo pobediti, ali ćutnja i odustajanje od ove borbe garantuju da ćemo izgubiti. Ova borba je ponekad rizična, iscrpljujuća i neprijatna, ali je za mene, pre svega, privilegija. Borba za istinu i pravdu na mene deluje lekovito i odvela me je na put na kojem sam upoznao veliki broj divnih i kvalitetnih ljudi i dobio veliku podršku ljudi koji su već bili sastavni deo mog života zbog čega sam veoma zahvalan i motivisan da nastavim.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
