Nije dobro kada novinar postane vest, preči od svoje priče, to znači da nešto u društvu nije kako treba, kazala je Tatjana Lazarević danas u Narodnom pozorištu u Beogradu, gde joj je uručeno priznanje „Vitez poziva“. Ovo priznanje je po prvi put uručeno nekom sa Kosova.
„Nije posao novinara da stvara laž, ulepšava ili upropašćuje stvarnost, ili boji istinu – u svetliji ili mračniji ton, već da nam svima da ogledalo“, poručila je.
Rekavši da je i Kosovo predugo glavna vest, kazala je: „Do nepodnošljivosti na njemu i oko njega trsimo zajedničku kuću. Otkivamo i zakivamo onu vlasničku pločicu, bacamo ga kao lovinu zverima pred svetinom. Mrzimo se i ubijamo, negiramo identitet i dobrobit onog drugog, sarađujemo lako u prljavim rabotama. Grdno je to ogledalo“.
Nepodnošljivo dugo dom nam nazivaju ognjištem. Zašto ne rajskom baštom? – poručila je.
Osim urednici KoSSev portala, danas je priznanje „Vitez poziva“, uručeno i novinarima Vesni Mališić, Petru Peci Popović, naučniku Aleksandru Kavčiću, majoru MUP-a Katarini Petrović i profesoru Filozofskog fakulteta Ognjenu Radonjiću.
Prestižno priznanje „Vitez poziva“ dodeljuje nevladina organizacija Liga eksperata – LEX, već 18. put, a dobijaju je izuzetni pojedinci iz različitih sfera društva, koji su tu titulu zaslužili svojim savesnim i profesionalnim radom i ponašanjem, odnosom prema pozivu.
Žiri je radio u sastavu prof. dr Vida Ognjenović, prof. dr Vesna Rakić-Vodinelić, prof. dr Žarko Trebješanin, Božo Prelević i predsednik žirija prof. dr Zoran Radovanović.
Na početku ceremonije, minutom ćutanja odata je počast nedavno preminulom profesoru Ratku Božoviću, jednom od utemeljivača nagrade „Vitez poziva“.
U nastavku objavljujemo govor urednice KoSSeva
Poštovani žiri, Dragi laureati, kolege,
Nije dobro kada novinar postane vest, preči od svoje priče. To znači da nešto u društvu nije kako treba.
Predugo smo glavne vesti. Do nepodnošljivosti mnogi u ovom zanatu naginju na jednu ili drugu stranu, zaobilazeći činjenice, nepodnošljive samo njima i onima koje zastupaju.
Nije posao novinara da stvara laž, ulepšava ili upropašćuje stvarnost, ili boji istinu – u svetliji ili mračniji ton, već da nam svima da ogledalo.
U to ogledalo, u čijoj čestici istine, nadam se i sama svojim radom sudelujem – se zagledam. Ko smo? Gde smo? Kuda idemo? Šta ovo radimo, zašto?
Prebolno je gledati Grdanin odraz u ogledalu.
Kažu, istina i vera su prvi korak ka isceljenju. Godinama tragam baš za tom rečju – preciznom i tačnom koja može da nas snagom svojom obuhvati sve.
Tu, jednu reč nisam pronašla. Možda ćete se je setiti vi.
Poštovani žiri,
Počastvovana sam priznanjem – dirnuta vašim gestom i društvom u kojem sam se našla.
Ni jednog trenutka neću pomisliti da mi mesto tu istinski pripada, ali razumem vreme, noseći i sama njegovo breme.
Nije dobro kada nečiji dom postane vest, preča od njegovih ukućana. To znači da u toj kući nije sve potaman.
Predugo je Kosovo glavna vest. Do nepodnošljivosti na njemu i oko njega trsimo zajedničku kuću. Otkivamo i zakivamo vlasničku pločicu, bacamo ga kao lovinu zverima pred svetinom. Mrzimo se i ubijamo, negiramo identitet i dobrobit onog drugog, sarađujemo lako u prljavim rabotama. Grdno je to ogledalo.
Kažu, spoznaja sopstvenog ja i prepoznavanje onog drugog su prvi korak ka isceljenju naših društava. Ispovest i saosećajnost su nam potrebni svima, ako ne odmah za pomirenje, onda za umirenje.
Samo jedno slovo drugačije u ovoj reči moglo bi da opiše ne tako daleku budućnost Srba na Kosovu. Nepodnošljivo dugo dom nam nazivaju ognjištem. Zašto ne rajskom baštom?
Jer ognjišta se gase čim se crna marama baci preko ogledala.
Ako sam baš ja sada obojila istinu u mračniji ton, tražim pomilovanje.
Pročitajte još:
Prelević: Ono što je 80-ih bilo sramota, 90-ih poželjno, danas je patriotski
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
