Izvir: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)
Premijer Aljbin Kurti je pre godinu dana obećao da će tokom ove godine biti podneta aplikacija za NATO program – Partnerstvo za mir. Godinu dana kasnije, osim ukoliko ova akcija ne bude preduzeta, stručnjaci iz te oblasti ocenjuju da na ovom planu nije dovoljno urađeno. Problemom se smatraju zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova, a koje su članice Severoatlantske alijanse.
Cilj Kosova da postane deo Partnerstva za mir, programa NATO-a, ostao je nerealizovan.
Kurti je prijavu za ovaj program najavio u decembru prošle godine kada je zvanično predao aplikaciju za članstvo u EU.
„Sada smo u mesecu decembru i naravno ne možemo da imamo nove aplikacije, ali sledeće godine ćemo se pripremiti da se što više integrišemo u međunarodne organizacije i imamo poseban cilj – Partnerstvo za mir“, rekao je Kurti decembra prošle godine.
Bivši ministar Kosovskih bezbednosnih snaga, Agim Čeku, ocenjuje da institucionalni lideri nisu dovoljno lobirali da postanu deo ovog partnerstva sa NATO-om.
„Mislim da nije dovoljno urađeno. Moramo biti veoma uporni, stalno, na svakom sastanku, u svakom slučaju, da uputimo ovaj zahtev i tražimo da budemo član NATO-a“, kaže Čeku.
Nezavisnost Kosova ne priznaju četiri države članice NATO-a – Grčka, Rumunija, Slovačka i Španija.
Čeku je rekao da Kosovo godinama ispunjava kriterijume za prijavu, ali prema njegovim rečima, problem ostaju države koje ne priznaju (Kosovo), jer NATO odlučuje konsenzusom.
Što se tiče akcija koje su preduzete, kako bi Kosovo imalo otvorena vrata za podršku zemalja nepriznavača, Koha nije dobila odgovor ni od Vlade Kosova, ni od Kancelarije predsedništva.
Iz Ministarstva odbrane su kazali da se detalji traže kod Ministarstva spoljnih poslova, ali ni iz tog resora nisu odgovorili.
Ministarstvo odbrane je navelo neke od aktivnosti koje su preduzeli.
„Međutim, što se tiče Ministarstva odbrane, kao pokretača ove inicijative za članstvo Republike Kosovo u NATO-u, preduzeti su svi koraci koji su u okviru naše delatnosti kao ministarstva. S tim u vezi formirana je stručna tehnička grupa koja u saradnji sa NATO kancelarijom za vezu radi na standardizaciji doktrina, dok mi ulažemo u podizanje profesionalnih i operativnih kapaciteta KBS-a, kroz edukaciju kadrova, novih vojnika u Centru za univerzitetske studije Akademije odbrane, ali i u najprestižnijim akademijama u svetu, kao i kroz modernizaciju vojne opreme, ulaganje u naoružanje nabavljeno po standardima NATO-a, koje samo tokom 2023. premašuje preko 200 odsto iznosa uloženog u odnosu na prethodne vlade, dok smo budžetom od preko 200 miliona evra izdvojenim za vojsku u 2023. godini premašili 2 odsto BDP-a koji je kriterijum za zemlje članice NATO-a“, rekla je portparolka Ministarstva odbrane, Ljiridona Gaši (Liridona Gashi).
Partnerstvo za mir je program bilateralne saradnje između evroatlantskih partnerskih država i NATO-a, nastao 1994. godine i koji u mnogim slučajevima prethodi članstvu u organizaciji.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
