Broj srpskih birača na Kosovu: Dve evidencije u Srbiji se ne slažu

Sve ove opštine su južno od Ibra, gde povratka gotovo da nema.

„Nama je u ovom momentu registrovanih povratnika u ovoj godini samo, na žalost, samo 53. Takvo povećanje (broja birača na Kosovu) je jednostavno nemoguće“, kaže u izjavi za Radio Slobodna Evropa Nenad Rašić, ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova.

Većeg povratka prema podacima Ministarstva nije bilo ni u prethodnoj 2022. godini, odnosno vratilo se samo 57 građana.

„Naša zajednica, pogotovo srpska, toliko je mala da mi primetimo kada jedna porodica od pet šest članova dođe ili ode, a kamoli da ne primetimo 30.000 ljudi više“, naglašava Rašić.

Državne institucije Srbije bez jasnih odgovora

Na pitanja RSE o tome kako je došlo do ove razlike, iz Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije su kratko odgovorili.

„Jedinstveni birački spisak nije u nadležnosti Kancelarije za Kosovo i Metohiju“, navode u pisanim odgovorima od 6. decembra za Radio Slobodna Evropa.

Na niz pitanja o praćenju broja birača tokom poslednjih nekoliko izbornih ciklusa iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave odgovaraju da je reč o pitanju koje nije u njihovoj nadležnosti.

„U delokrugu ovog Ministarstva nisu poslovi koji se tiču analize trendova u kretanju birača, niti izrade statističkih informacija, te u vezi sa navedenim pitanjima ne možemo ni dati odgovore“, stoji u pisanim odgovorima upućenom RSE od 5. decembra.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave međutim prema Zakonu o biračkom spisku ima upravo ove nadležnosti.

Vođenje biračkog spiska, analiziranje podataka iz biračkog spiska i preduzimanje mera radi obezbeđenja njihove međusobne usklađenosti, nadležnosti su ministarstva koje predviđa član 2 Zakona o biračkom spisku koji je na snazi od 2011. godine.

Na pozive RSE za dodana pojašnjenja nije bilo odgovora.

Poziv je odbio i ministar državne uprave Aleksandar Martinović.

Stanje na terenu ne odgovara podacima
Na Kosovu funkcionišu Privremeni opštinski organi koji rade u sistemu Srbije, ali su u sredinama južno od Ibra fizički izmešteni u mestima gde žive Srbi na Kosovu.

Primera radi, Privremeni organ Priština se nalazi u obližnjoj Gračanici, a Peć u Goraždevcu.

Srbi sa Kosova 17. decembra glasaće samo na parlamentarnim izborima u Srbiji.

Lokalni izbori u srpskom sistemu za opštine na Kosovu se ne organizuju, kako Vlada Srbije imenuje predsednike Privremenih organa.

Koliko će tačno Srba sa Kosova izaći na predstojeće izbore i kako vide oscilacije u broju birača pokušali smo da saznamo od loklnih predstavnika Srba sa Kosova.

Novak Živić, predsednik privremenog organa u Prištini u telefonskom razgovoru sa novinarima RSE zamolio je da mu pitanja pošaljemo na mejl. Odgovori nisu stigli do objavljivanja ovog teksta.

Huanita Račićević, predsednica privremenog organa u Prizrenu, takođe je zamolila da joj pitanja prosledimo mejlom, međutim, odgovori na ova pitanja takođe nisi stigli do objavljivanja teksta.

Povećanje broja birača jedino je pristao da objasni Darko Kolašinac, predsednik privremenog organa opštine Peć.

„Mi sigurno ovde imamo biračko telo od oko 700 – 800 ljudi koji tu stalno žive“, kaže Kolašinac.

Kaže da on u lokalnom biračkom spisku ne vidi promene broja birača. Na pitanje odakle 3.100 više građana u preseku srpskog Ministarstva za državnu upravu kaže da nema potpuno sigurno objašnjenje.

„Moguće je, ali nisam siguran, da se taj odnosi na zahteve koje su ljudi predavali po ambasadama i da će glasati iz inostranstva“, kaže Kolašinac.

On napominje da ne iznosi stav privremenog organa već samo pokušava da protumači razliku u podacima.

‘Sada vidimo kulminaciju odlaska’

Nije poznat tačan broj Srba koji žive na Kosovu jer se popis stanovništva 2011. godine nije održao na severu dok su ga Srbi južno od Ibra uglavnom bojkotovali.

Na osnovu podataka nevladinih organizacija i lokalnih samouprava, procenjuje se da na Kosovu živi oko 100.000 Srba.

Ipak, civilni sektor poslednjih godina ukazuje i na odlazak zbog čestih političkih kriza, loše ekonomsko-socijalne situacije i nedostatka perspektive.

Nevladina organizacija Centar za afirmativne društvene akcije (CASA) je krajem novembra tim povodom objavila i studiju „Migracija mladih sa Kosova“, u okviru koje je predstavljen slučaj migracije učenika Gimnazije u Severnoj Mitrovici 2020. godine.

„Proporcije ovog fenomena (odlaska) najilustrativnije su u slučaju odeljenja 4/1 prirodno-matematičkog smera ove generacije. U tom odeljenju, od ukupno 21 učenika, 17 je napustilo Kosovo“, navodi se u studiji.

Da trend odlaska Srba sa Kosova postoji navodi i ministar u Vladi Kosova Nenad Rašić.

„Taj trend je počeo blago 2013. godine, počeo da se ubrzava 2015/16 godine a sada vidimo kulminaciju (odlaska)“, poručuje Rašić i za tako nešto optužuje Srpsku listu, najveću partiju kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.

Birači iz ‘sive zone’

Politikolog Vujo Ilić koji aktivno prati izborne trendove u Srbiji kaže da nije naišao na zvanično objašnjenje ovih razlika koje postoje godinama.

„Ja se ne sećam da je bilo postavljano takvo pitanje, niti sam mogao da pronađem da postoji to objašnjenje. Po pravilu, ako pitate Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave o biračkom spisku, reći će vam da je najažurniji, najtačniji nego ikada ranije“, naglašava Ilić.

Upitan da li je ovakva evidencija prostor za zloupotrebe Ilić kaže da je sve u vezi glasanjem građana sa Kosova godinama nepoznanica jer se „odvija na vrlo specifičan način“.

„Uvek se radilo o nekoj sivoj zoni. Kontrola je uvek bila slabija nego na ostalim mestima u Srbiji. Gledajući neke obrasce glasanja, kolika je bila izlaznost, kako su izgledali glasovi unazad godinama, nikada nije bilo nekog velikog odskakanja. Ne možemo da pokažemo prstom na neki slučaj da su zloupotrebe bile očigledne. Pre se radi o toj administrativnoj sivoj zoni u kojoj se glasači sa Kosova i Metohije nalaze već godinama“, kaže Ilić.

Ilić dodaje da ovakva situacija utiče na to da pojedini građani teže ostvaruju svoja prava.

„Birači koji moraju da putuju do svojih biračkih mesta, njihovo pravo nije jednako kao pravo svih nas ostalih da izađemo iza ćoška i da glasamo u mesnoj zajednici ili osnovnoj školi“, ističe Ilić.

Opštine na Kosovu po srpskom sistemu ne obuhvataju istu teritoriju kao one po kosovskom sistemu zbog procesa decentralizacije 2008/09 godine, kada je formirano šest opština sa srpskom većinom južno od Ibra (Gračanica, Štrpce, Novo Brdo, Ranilug, Klokot i Parteš-Pasjane).

Tako Gračanica i okolna sela u kojima žive Srbi i koja po kosovskom sistemu čini posebnu opštinu, u srpskom sistemu pripada opštini Priština.