Evropska komisija preporučila je kosovskim vlastima da unaprede sprovođenje legislativa koje se tiču prava nevećinskih zajednica, te da usvoje strategiju zaštite i unapređenja prava zajednica. Iako je u najnovijem izveštaju za Kosovo konstatovano da su odnosi kosovske vlade sa srpskom zajednicom „značajno pogoršani“, izveštaj pre same konstatacije sadrži i pohvale.
Šta smo još izdvojili iz najnovijeg izveštaja, čitajte u:
Izveštaj EK: Odnosi kosovske vlade sa srpskom zajednicom značajno pogoršani
Ceo izveštaj možete pročitati ovde
Pohvale se odnose na način na koji ova evropska institucija vidi rad tri ključne kancelarije koje se tiču zaštite prava nealbanskog stanovništva na Kosovu. To su poverenik za jezike i savetnik za zajednice – službe koje funkcionišu godinama pri kabinetu kosovskog premijera, te savetodavno veće pri kabinetu Vjose Osmani.
„Kosovo ima dobro uspostavljen pravni okvir za zaštitu prava nevećinske zajednice na centralnom i lokalnom nivou. Savetodavno veće za zajednice pri kabinetu predsednice, Kancelarija poverenika za jezike i savetnika za zajednice u kabinetu premijera nastavile su sa radom na rešavanju njihovih najhitnijih zabrinutosti“, navodi se u izveštaju.
Te „zabrinutosti“, kojima se ove kancelarije, kako tvrdi EK, bave, uključuju, navodi se dalje u izveštaju, „jednak pristup obrazovanju, zapošljavanju, neusaglašenost jezika, njihova zastupljenost u institucijama na lokalnom i centralnom nivou, promovisanje kulturnog identiteta i pristup društvenom blagostanju“.
Tokom izveštajnog perioda predstavnici centralnih institucija su sproveli niz poseta nevećinskim zajednicama, fokusirajući se na kontakt sa civilnim društvom i poslovnim sektorom, takođe se potvrđuje u izveštaju.
Sa druge strane, Evropska komisija konstatuje da ostaju izazovi u vezi sa institucionalnom koordinacijom između različitih nivoa vlasti i trajno nedovoljno finansiranje mehanizama za zaštitu prava zajednica.
„Inicijativama usmerenim na rešavanje konkretnih problema nedostaje politička posvećenost i uglavnom su vođeni donatorima. Štaviše, zabrinutost za bezbednost, nejednak pristup obrazovanju, zapošljavanju i socijalnoj zaštiti, pristup ilegalno zauzetoj imovini i nepoštovanje Zakona o jezicima ostaju uglavnom nerešeni“, navedeni su kao neki od problema.
U izveštaju EK za Kosovo se konstatuje da su potrebni „dalji napori na tome da se osigura inkluzivnost za sve zajednice koje žive na Kosovu“.
Ko su srpski članovi veća pri kabinetu kosovske predsednice
Evropska komisija je u svom izveštaju ujedno pozdravila to što od pre tačno godinu dana (novembra 2022. godine), Savetodavno veće za zajednice ima tri nova člana, koje je kosovska vlada imenovala za naredni dvogodišnji mandat. To su ocenili kao pozitivan korak.
Na sajtu Konsultativnog veća za zajednice pri kabinetu Vjose Osmani, kako smo se sami uverili, izlistano je 27 imena ovog veća, za period od 2022-2024. Radi se o Srbima, Turcima, Bošnjacima, Egipćanima, Romima, Aškalijama, Gorancima, Hrvatima, uz jednog člana predsedništva i tri predstavnika kosovske vlade, među kojima su savetnica Aljbina Kurtija Elizabet Gauning, te poverenik za jezike pri kabinetu premijera – Slaviša Mladenović.
Prema dostupnim podacima na sajtu Konsultativnog veća, ostali srpski članovi su: Zoran Đokić (NVO „Omladinska Parteška aktivnosti“), Petar Đorđević (NVO „Mlada aktivna Gračanica“), Saša Petrović (NVO „Centar za prava manjinskih zajednica“), Brankica Timotijević (NVO „ACDC“ ) i Miloš Arsić (NVO „Prijateljstvo bez granica“)
Kako je na sajtu protumačen njihov rad, Konsultativno veće za zajednice je: „Razvilo okvir za zaštitu prava zajednica na Kosovu, koji je omogućio višeslojan i međusobno povezan sistem ustavnih i zakonskih mera za osiguranje pune zaštite i uživanja individualnih prava i prava zajednica za pripadnike manjinskih zajednica na Kosovu“.
Navodi se da je upravo ovaj okvir poslužio da se izradi Zakon o zajednicama koji je donet 2008. godine, u godini kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost.
Šta se na Internetu može videti za Kancelariju za zajednice?
Što se tiče dve kancelarije kojima je posao da štite prava nevećinskih zajednica, a pri kabinetu kosovskog premijera, u izveštaju je navedeno da iako su preduzeti koraci za imenovanje novog direktora Kancelarije za pitanja zajednica, mesto je upražnjeno od februara 2021.
Za razliku od Konsultativnog veća pri kabinetu Vjose Osmani, kako smo se sami uverili, Kancelarija za zajednice je još manje vidljiva na internetu. Oni niti imaju poseban sajt, niti su dostupni podaci o članovima ove kancelarije na sajtu kosovskog premijera.
Na sajtu su vidljivi samo podaci o obavezama i zadacima ove kancelarije.
Sa druge strane, postoji Fejsbuk stranica koja nosi naziv Kancelarija za pitanje zajednica. Međutim, poslednja objava je još od 9. jula i to uz fotografiju na kojoj je i Elizabet Govning.
U pitanju je aktuelna savetnica Aljbina Kurtija za zajednice, ali koja je ovog avgusta, podsetimo, dala ostavku na poziciju u ovoj kancelariji.
Tokom godina u široj javnosti – niti aktivnosti kancelarije za zajednice pri kabinetu kosovskog premijera, kao ni savetodavno veće u kabinetu kosovske predsednice nisu bile vidljive, barem kada je u pitanju srpska zajednica.
Što se poverenika za jezike tiče, ovu dužnost dugi niz godina obavlja Slaviša Mladenović.
Problemi u sprovođenju Zakona o upotrebi jezika
U Izveštaju Evropske komisije konstatuje se da „kosovskim institucijama još uvek nedostaje kapacitet da obezbede adekvatnu primenu Zakona o upotreba jezika“.
„Nedostatak prevoda zvaničnih sajtova institucija centralnog i lokalnog nivoa, na oba službena jezika ometa jednak pristup informacijama. Nedoslednost između prevoda zakona na albanski i srpski jezik i ograničenog broja prevodilaca, uključujući i sudove, ograničava jednak pristup pravdi za pripadnike nevećinskih zajednica“, konstatuje se u izveštaju EK za Kosovo.
Ustavna problematičnost imenovanja Rašića na ministarsko mesto
Inače, Strategija 2023-2027 za zaštitu i unapređenje prava zajednica i njihovih članova je na čekanju. Štaviše, imenovanje novog srpskog ministra u kosovskoj vladi za zajednice i povratak – Nenada Rašića, 1. decembra 2022. otvorilo je pitanja da li je ovo imenovanje bilo ustavno.
„Ako imenovani nije izabrani član Skupštine, Ustav zahteva formalnu podršku većine poslanika kosovskih Srba“, konstatuje se i u ovom izveštaju.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
