Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja dan Svetog Dimitrija, koji je u narodu poznatiji kao Mitrovdan. Ovaj praznik proslavlja se u Kosovskoj Mitrovici kao gradska i hramovna slava.
U crkvi Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici, jutros je povodom praznika služena sveta arhijerejska liturgija.
Liturgiju je, uz sasluženje lokalnog sveštenstva i monaštva, služio vladika raško-prizrenski Teodosije, u pratnji crkvenog hora „Branislav Nušić“.
Pored velikog broja vernika koji su jutros poranili na liturgiju povodom gradske slave, u hramu je bio veći broj sugrađana koji Svetog Dimitrija slave u svojim domovima kao krsnu slavu. Doneli su na osveštenje svoje slavske kolače.
Ljubite jedni druge! – na reči Hristove podsetio je vernike okupljene danas u hramu vladika Teodosije:
„U Svetom jevanđelju, Gospod nas uči da ljubimo i neprijatelje svoje. Gospod nas uči da nikoga ne mrzimo i da nikome ne uzvraćamo istom merom. Budući da smo Božji učenici, onda treba i mi da budemo izvor svakog dobra i ljubavi“.
Od Hrista pa do danas, dodao je vladika – mnogi su gonili crkvu i Hristove sledbenike.
„Ljudi ovoga sveta su sebični, oni ne gledaju na druge, nego su samoljubivi. Oni misle da svet postoji radi njih. Ljudi iz takvog sveta ne mogu da podnesu nosioce ljubavi, istine, pravde, zato je crkva uvek bila i sada je i biće gonjena u ovom svetu“, poručio je dalje u besedi vladika Teodosije.
Gospod je, dodao je, pokazao nesebičnu ljubav, i time je učio svoje učenike i time je pokorio svet:
„Tu ljubav Hristovu nasledio je i Sveti velikomučenik Dimitrije, koji se nije plašio zemaljske smrti, jer je znao da je ovaj život ovde za vreme zemaljski, a da je Gospod nama pripremio onaj lepši, večni život na nebu. Tako je Dimitrije, budući vojvoda, imao sve što bi čovek poželeo u ovom životu, on je ipak pošao za Hristom i zato je bio mučen i postradao za Hrista“.
Stradanje svetitelja koji se danas slavi, uporedio je episkop raško-prizrenski sa položajem u kome se danas nalazi srpski narod na Kosovu.
„Jedini izlaz i pomoć može doći od Boga“, njegova je poruka za građane.
Pored velikog broja vernika, liturgiji su prisustvovali i pomoćnik direktora Kancelarije za KiM, Miloš Terzić, predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Ivan Zaporožac, načelnik kosovsko-mitrovačkog okruga, Vučina Jankovič, bivši gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević, kao i Zoran Todić, Slavko Simić i Miljana Nikolić.
Olujni i kišan dan sprečio je da se ove godine održe tradicionalne gradske litije, a iz istog razloga slavski kolač presečen je u hramu Svetog Dimitrija.
Tu se lomila i Mitrovdanska česnica sa dukatom, koji je ove godine došao u ruke Srđana Dujovića iz Kosovske Mitrovice.
Izvukao je zlatni dukat ali ne smatra da je to njegovo lično – već „božji blagoslov za ceo narod na KiM“.
„Sabrali smo se u hramu Svetog Dimitrija da proslavimo Božjeg zaštitnika koji nam daje snagu da istrajemo u teškim trenucima na Kosovu i Metohiji. Božji je blagoslov veliki kao nikada do sad. Što nas više gaze – duhovno smo jači“, poručio je ovaj sugrađanin.
Slava Svetog Dimitrija za građane Kosovske Mitrovice ima poseban značaj, a od 1999. godine se posebno proslavlja.
Gradsku slavu jutros je čestitao novoizabrani predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Ivan Zaporožac.
„U vremenima koja nisu laka, želim svima nama moralnu i duhovnu snagu da izdržimo i mudro odgovorimo na izazove koji su pred nama“, deo je njegove čestitke građanima.
I zaista, grad Kosovska Mitrovica još jednu slavu dočekuje u posebno osetljivom trenutku i u jeku tenzija.
Danas Mitrovčani gradsku slavu dočekuju i u redovima za preregistraciju svojih vozila. KM tablice zamenjuju za RKS, iste one tablice zbog kojih su tenzije pre dve godine i započele.
Osim toga, godinu je dana od kada su Srbi sa Severa Kosova napustili kosovske institucije i to upravo zbog tablica. Blokirane su tri opštine, najmanje je četvoro stradalih u sukobu u selu Banjska krajem septembra – ovo je samo deo sudbonosnih problema, koji su se svalili na leđa Mitrovčana.
Sretna nam slava Mitrovčani!
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
