Nakon današnjeg oslobađanja trojice pripadnika Kosovske policije, koji su sredinom ovog meseca uhapšeni od strane srpskih organa, kako tvrdi Beograd, odnosno „kidnapovani“ – prema navodima Prištine, stižu reakcije od gotovo kompletne političke scene u Prištini. Zajednički tvrde da Srbija mora da odgovora „zbog agresije“. Sa druge strane, za doprinos njihovom oslabađanju, ističu ulogu međunarodne zajednice.
Prema saopštenju Višeg suda u Kraljevu, oni su praktično pušteni da se brane sa slobode, a terete se za „po jedno krivično delo“ – „nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija“.
Policajci su u ranim popodnevnim satima stigli na Kosovo, preko Merdara.
Da su ovi policajci oslobođeni, u međuvremenu je, bez ikakve poruke potvrdio i sekretar Kancelarije za vezu Prištine u Beogradu Fatmir Hadžoli, objavivši zajedničku fotografiju sa njima.
Među prvima, sa potvrdom ovih navoda, oglasio se kosovski premijer Aljbin Kurti.
„Iako smo radosni što su se vratili svojim porodicama, ova otmica predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava i mora biti sankcionisana. Srbija mora da odgovara zbog agresije“, poručio je Kurti na Tviteru.
Potvrda je potom stigla i od kosovske predsednice Vjose Osmani, koja je, kao i Kurti, poručila da „Srbija snosi odgovornost“, te se za oslobađanje policajaca – zahvalila – „partnerima Kosova“.
„Tri kosovska policajca su puštena, ali to ne oslobađa Srbiju od odgovornosti za ovaj flagrantni čin agresije na Kosovo i kršenje Vojno-tehničkog sporazuma sa NATO-om. Veliko hvala našim partnerima koji su ovo omogućili, posebno SAD“, navela je ona.
Sa druge strane, šef kosovskog MUP-a, Dželjalj Svećlja, tvrdi da će se „njihov progon od strane Srbije nastaviti“.
„Iako je njihovo današnje oslobađanje dobra vest, njihov progon od strane Srbije će se nastaviti na slobodi“, napisao je šef kosovskog MUP-a Dželjalj Svećlja.
On ujedno smatra da je puštanje policajaca na slobodu – pokušaj Srbije „da zataška agresiju na Kosovo“.
„Potvrđivanjem optužnice i puštanjem na slobodu u redovnom postupku, nastavak je nastojanja Srbije da zataška policijsko-vojnu agresiju na teritoriju Republike Kosovo“, naveo je on.
Ponovio je i da su se oni u trenutku hapšenja nalazili na teritoriji Kosova, te da su obavljali dužnost „u odbrani integriteta, suvereniteta zemlje i borbi protiv šverca“.
„Njih treba bezuslovno pustiti i Srbiju smatrati odgovornom za narušavanje teritorijalnog integriteta Repubilke Kosovo“, napisao je Svećlja na Fejsbuku.
Da je hapšenje kosovskih policajaca „cilj Beograda da destabilizuje Kosovo“, tvrdi i kosovska ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju.
„Puštanje iz pritvora u Srbiji trojice kosovskih policajaca dobra je vest koja dodatno dokazuje istinu o šemama koje je Beograd napravio u cilju destabilizacije severa zemlje“, napisala je Hadžiju.
Ova ministarka ujedno tvrdi i da „kidnapovanje“ trojice policajaca nije imalo veze sa pravdom, već sa „agresijom Srbije na Kosovo“.
„Ovu činjenicu treba da prepoznaju i prihvate naši međunarodni prijatelji, koji treba da traže odgovornost od srpskih vlasti za njihov ilegalan ulazak na Kosovo i kidnapovanje trojice graničnih policajaca“, navela je Hadžiju.
Reagovali su i predstavnici kosovske opozicije, koji, kao i predstavnici kosovskih vlasti, ističu ulogu „međunarodnih partnera“, kao presudnu u ovom oslobađanju.
Izlistavši imena ovih policajaca, lider PDK Memlji Krasnići, naveo je da, „iako kasni“, ovo je dobra vest „za njihove porodice i naše građane“.
„Zahvaljujem svim našim međunarodnim prijateljima, koji su se angažovali i odigrali odlučujuću ulogu u ovom procesu“, napisao je Krasnići, dodavši da je sada red da se „odmerenim i odgovornim političkim delovanjem, situacija na Severu vrati u normalu“.
Podpredsednica ove partije, Vljora Čitaku, takođe se zahvalila, „međunarodnim partnerima“, konkretno Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskoj uniji i Albaniji na oslobađanju policajaca.
Uz naznaku da je oslobođanje policajaca „dobra vest“, lider AAK Ramuš Haradinaj, tvrdi da se ovaj događaj „ne može smatrati zatvorenim, tek njihovim puštanjem“.
„Ni predsednik Srbije ni premijer Kosova ne mogu da izbegnu odgovrnost koja je dovela do kidnapovanja policajaca i njihovog pritvora bez optužnice više od deset dana“, napisao je Haradinaj na Fejsbuku.
Za pritvaranje ovih policajaca, prema njegovim rečima, odgovornost snose i Beograd i Priština.
„Kosovska policija ne bi trebalo da plati cenu neodgovornog i proračunatog političkog delovanja režima u Srbiji, kao ni neodgovornog postupanja vlasti u Prištini, koji je doveo do kidnapovanja kosovskih policajaca i njihovog pritvaranja bez ikakve krivice više od deset dana“, naveo je on.
Naznačio je, kao i članovi PDK, da je za njihovo oslobađanje zaslužna međunarodna intervencija.
„Njihovo oslobađanje je omogućeno samo zahvaljujući intervenciji američke diplomatije, stoga im se zahvaljujemo“, naveo je Haradinaj.
Sa druge strane, albanski premijer Edi Rama, smatra da se sa oslobađanjem policajaca kasni, ali da je ovo „veoma dobra vest“:
„Jer prvo stavlja tačku na proizvoljno lišavanje slobode za tri lica koja nisu počinila nijedan zločin, a drugo, ponovo otvara put deeskalacije i dijaloga“.
Kosovski policajci, albanske nacionalnosti uhapšeni su 14. juna, dan nakon hapšenja M.M.L. u Kosovskoj Mitrovici, zbog čega je kosovski premijer tvrdio da je u pitanju „osveta“.
Nasuprot njima, srpske vlasti su prvih dana tvrdile da se radi o „do zuba naoružanim specijalcima“, da su oni uhapšeni u rejonu sela Gnjilica u opštini Raška, na 1,8 km od administrativne linije.
Kosovske vlasti su ostale pri tvrdnji da su policajci uhapšeni sa kosovske strane i to dok su obedovali, da nisu u pitanju specijalci, već redovna pogranična policija, sve vreme insistirajući na tome da je u pitanju otmica, i agresija Srbije.
Najviši međunarodni zvaničnici su od tada Srbiju pozivali na hitno i bezuslovno oslobađanje policajaca, a komandant KFOR-a se čak istog dana obreo u Beogradu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
