Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog osim naslova koji je adaptiran)
Pukovnik KBS-a Ejup Maćedonci je u intervjuu za emisiju KTV „Danas“ ispričao o 10. junu 1999. godine kada je sa delom 153. brigade Operativne zone Lab ušao u Prištinu. Bila je noć kada su ruski vojnici ušli u Prištinu.
Maćedonci je kazao da je u junu planirano da dođe u Prištinu, kako bi se sprečio svaki mogući masakr srpskih paravojnih formacija i vojnika koji napuštaju Kosovo.
„U junu je planiran operativni plan Operativne zone Lab, da sa jedinicama OVK u to vreme uđemo u glavni grad Kosova, Prištinu. Cilj je bio da se spreči svaki mogući masakr tokom povlačenja srpskih snaga i da se spreči bilo kakva pljačka kuća ili razne akcije koje bi mogle da preduzmu srpske paravojne formacije i vojska koja se nalazi u Prištini. Bio sam u sastavu 153. brigade, komandant bataljona. Sve vreme pre bombardovanja i nakon bombardivanja delovale su gerilske jedinice BIA (jedinica UČK iz ove operativne zone, prim.red.), koje su normalno bile civilne, gerila koja je podržavala operativnu zonu Laba, ne samo informacijama logističkog aspekta, već i operativnim delovanjem upravo u glavnom gradu. Operativna zona Laba planirala je silazak trupa u Prištinu da bi se sprečio neki mogući masakr, na taj zadatak je određena gerila BIA i jedinice 153. Brigade čiji sam deo bio i ja“, rekao je Maćedonci.
On je priznao ono što je tada video u Prištini. Ispričao je i kako je bilo pucnjave, ali je utvrđeno da je to bila proslava Srba ulaska ruskih vojnika u Prištinu.
„Mogu da kažem da je Priština tada bila pusta. Većina kuća je nenaseljena. Čak i u onima u kojima je bilo zaštićenih stanovnika, većina kuća je imala prozore prekrivene ćebadima da bi zaklonili pogled spolja. Da srpske snage ne vide i uđu i potencijalno ne izvrše masakr“, rekao je Maćedonci.
„Sa velikim oduševljenjem su nas primili stanovnici koji su bili u Prištini, posebno kada su nas videli u uniformama OVK i sa našim oružjem koje smo imali sa sobom. Ušli smo 10. uveče, u noći kada su ruske trupe ušle u Prištinu. Bilo je veoma velike pucnjave srpskih državljana i paravojnih i vojnih snaga koje su bile u Prištini u znak proslave ulaska ruskih trupa. Bili smo zbunjeni, nismo znali da li je to upereno protiv nas ili je u pitanju nešto drugo. Shvatili smo to da je kod njih trajala zabava. U to vreme smo zauzeli položaje u većini prištinskih naselja. Desetog smo podigli zastavu u školi ‘Zenel Hajdini’ na Brdu Hrabrih (misli se na Vranjevac, prim.red.)“
Maćedonci priča kako je dobio veoma emotivan telefonski poziv kada je stigao u Prištinu.
„Primio sam poziv od majke. U to vreme majka i sestra su bile u Makedoniji, sa porodicom u Tetovu. Bio sam iznenađen pozivom koji sam očekivao, nisam ih video skoro četiri meseca nakon što je stanovništvo napustilo Prištinu. Prvo pitanje koje mi je postavila bilo je da li sam dobro, da li sam živ. Rekao sam joj da sam živ. Pitala je da li imam noge. Bilo je informacija da sam ranjen ili ubijen u ratu, čuo sam je kako plače nakon razgovora sa mnom. Nismo se čuli neko vreme. Moj otac i brat su bili pripadnici OVK koji su bili na području Laba, moja sestra i majka su napustile Kosovo”, rekao je Maćedonci.
Pukovnik KSB-a ima poruku za sve nove vojnike koji se pridružuju ovim snagama.
„Za sve nove generacije koje su vezane za vas i koje će biti vezane za KBS. Glavna poruka je da, pored svog profesionalnog razvoja, uvek treba da održavaju ideale onih kojih više nema, ideale OVK, i da uvek imaju na umu da opšti interes treba da imamo iznad sebe, iznad ličnog. Da normalno sa ovim postižemo i naše lične ciljeve“, rekao je Maćedonci.
Osmani, Kurti: NATO zaustavio genocid na Kosovu, večno zahvalni; Rama podseća na svađu sa saveznicima
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
