Uoči završetka jedanaestog dana od izbijanja nove krize na Severu Kosova, izaslanici Evropske unije i SAD-a sastali su se sa kosovskim premijerom, Aljbinom Kurtijem. Ponovili su mu ono što sto govore već danima – potrebni su deeskalacija, novi izbori i okretanje dijalogu.
Iako zakazan za osam, susret kosovskog premijera sa izaslanicima SAD i EU započet je 40-ak minuta kasnije i trajao je oko dva sata.
Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar su po završetku poručili da su kosovskom premijeru izneli tri zahteva, javljaju prištinski mediji.
Predstavnik Evropske unije poručio je medijima da su zatražili smirivanje situacije na Severu, što skorije održavanje lokalnih izbora i povratak dijalogu i procesu normalizacije.
„Nažalost, vratili smo se u Prištinu da se bavimo situacijom na Severu, umesto normalizacijom odnosa. To nije dobra vest. Ovde sam u ime EU zajedno sa mojim prijateljem Gabrijelom da pomognemo da se pronađe rešenje za situaciju na Severu“, rekao je Lajčak, prenose mediji.
Lajčak je kazao da je razgovor sa Kurtijem bio dug i težak, ali i da nastavlja misiju sa američkim izaslanikom.
Lajčak je po pitanju funkcionalnosti opština sa novoizabranim gradonačelnicima na Severu, rekao da legalnost ne znači legitimnost i sposobnost predstavljanja.
„To je upravo problem koji imamo na Severu. U interesu je Kosova i svih, da imamo gradonačelnike koji imaju legalnost, ali i puni legitimitet u predstavljanju“, prenosi Kim.
Odgovarajući na pitanja o najavama mera EU prema Beogradu i Prištini, Lajčak je naglasio da se to navodi u izjavi zemalja Evropske unije.
„Želim da kažem da je to veoma redak instrument, jer je to dokument koji je sastavilo 27 zemalja članica, pa je to veoma težak i ozbiljan dokument. Moram da vam kažem da naše zemlje članice čekaju na mene, i na nas, da se vratimo i da ih izvestimo“, kazao je Lajčak, prenosi Kim.
Eskobar je nakon susreta sa Kurtijem poručio da SAD, EU i NATO, odnosno, skoro svi „prijatelji Kosova“ imaju isti zahtev za smirivanje situacije na Severu Kosova.
Nada se da će Kurti da ih ispuni.
„Ako mogu da kažem jednu stvar, nikada nisam video toliko ujedinjenih u transatlantskoj zajednici. Sjedinjene Države, Evropska unija, NATO i skoro svaki drugi prijatelj Kosova uputili su isti, identičan zahtev“, naveo je Eskobar.
Kaže da poštuje kosovsku vladu i ustavnu strukturu, ali i da samo pokušava da pronađe formulu za „harmoniju među etničkim grupama“.
„Mi smo najveći pobornici vaše bezbednosti, nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Samo tražim da me saslušaju“, rekao je Eskobar.
I on poručuje da je sa Lajčakom na početku misije, ali i da „daje sve od sebe za Kosovo“ kako bi ostvarilo sve težnje.
Već ujutru Eskobara i Lajčaka očekuju susreti sa kosovskom predsednicom, a zatim i predstavnicima opozicije.
Dvojica izaslanika potom putuju za Beograd, gde će se sastati sa srpskim predsednikom.
Eskobar je uoči dolaska u Prištinu još jednom izlistao zahteve svoje zemlje prema Kurtiju – da povuče gradonačelnike i policiju iz opštinskih zgrada i da hitno krene sa razgovorima o formiranju ZSO, navodeći ujedno da je on ujedno kriv za rast tenzija na Severu koji je mogao da se izbegne.
Međunarodna zajednica zapravo već danima poziva Beograd i Prištinu da deeskaliraju situaciju izazvanu novom krizom na Severu Kosova koja danas broji 11 dan, a započeta je nasilnim ulaskom specijalnih jedinica u opštinske zgrade u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću.
Dva hitna zahteva koja su se iskristalisala, a na kojima prvenstveno insistira SAD su – napuštanje opštinskih zgrada od strane policije i da gradonačelnici svoj posao obavljaju van ovih objekata.
Od nedavno, odnosno nakon sastanaka francuskog predsednika i nemačkog kancelara sa kosovskom predsednicom i srpskim predsednikom u Moldaviji, traži se i raspisivanje novih lokalnih izbora, sa garancijama da će na njima ovog puta učestvovati Srbi, uz pozive da se strane okrenu dijalogu.
Evropska unija, sa druge strane, najavljuju mere i posledice ukoliko ne dođe do deeskalacije.
Beograd i Priština takođe tvrde da su za deeskalaciju situacije i okončanje krize, dok se uzajamno optužuju, odnosno tvrde da ju je druga strana izazvala.
Beograd poručuje da je Priština okupirala Sever, te da bi trebalo da odmah povuče specijalce, Priština za sve krivi „fašističku miliciju“ koju podržava Beograd, zahtevajući da se „rulja“ ispred opština povuče pre povlačenja specijalnih jedinica iz opštinskih zgrada.
I dok se bliži kraj 11 danu krize i nema naznaka kada će se i na koji način okončati, na Kosovo je stigao deo od ukupno 700 dodatnih vojnika NATO-a. Kontingent iz Turske sa oko 500 vojnika pridružio se drugim trupama KFOR-a.
Više o najnovijoj krizi na Severu Kosova čitajte na našoj tematskoj stranici: Kriza na Severu
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
