U izveštaju organizacije Fridom haus o „Državama u tranziciji 2023“, kada je u pitanju stanje demokratije, Srbija je ostala na istom nivou, beleže se mala poboljšanja u Albaniji, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji.
Izveštaj u delu za Srbiju navodi da se opozicija vratila u političku arenu, posle bojkota 2020. godine, ali da su predsedničke i parlamentarne izbore 2022. godine obeležile neregularnosti, rezultirajući pobedom Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke.
Vučić se održao na vlasti tako što je sebe postavio kao ključnu ličnost za domaću i regionalnu bezbednost, koristeći razne krize koje je sam pravio kako bi skretao pažnju sa toga što njegova vlada preuzima medije i ućutkuje kritičare iz civilnog društva, piše Fridom haus.
Organizacija takođe konstatuje da su u 2022. godini građani zemalja kandidata za EU generalno održali podršku za članstvo u EU, ali da su ostali skeptični prema tome da bi puno članstvo moglo da se dogodi uskoro.
Građani Srbije su izuzetak, sa velikom sumnjom u vezi sa koristima članstva u EU.
Aleksandra Karpi, ekspertkinja Fridom hausa, navodi da za ovakav skepticizam u Srbiji ima više faktora.
„Mislim da je najvažnije imati u vidu da je Srbija ono što nazivamo hibridni režim, tako da su to zemlje koje su između demokratije i autokratije, i to u poslednjih nekoliko godina. Srbija je u nekoliko indikatora pala, najviše zbog kontrole države. Moramo imatu na umu da srpski predsednik, Aleksandar Vučić, drži kontrolu nad medijima i javnim narativom, što je najverovatnije ogroman faktor koji utiče na ovo razočaranje građana. Ali nije sve na Vučiću i na srpskoj vladi, mislim i da Evropska unija može da uradi više da pokaže koliko je koristan evropski proces za građane u svim zemljama kandidatima“, navela je Karpi u intervjuu za Glas Amerike.
Šta će Srbiji doneti protesti?
U izveštaju se pominje polarizacija u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Glas Amerike upitao je sagovornicu da li postoji bojazan od toga da dođe do polarizacije u Srbiji, pogotovo kada se održavaju protesti posle dva masovna ubistva, a jedan od odgovora na to jeste poziv Vučića svojim pristalicama na skup.
„Za početak, želim da uputim saučešće onima koje je ova tragedija pogodila, osuđujemo sve vrste nasilja i mene je lično pogodila ova tragedija u regonu. Što se tiče polarizacije, to je trend koji vidimo širom Zapadnog Balkana, ali ga vidimo i širom EU, znate, u trenutnim članicama i širom centralne i istočne Evrope.
Ne bih da spekulišem previše o rezultatu protesta i u kom će pravcu povesti zemlju, ali mislim da su vidljivi i da su brojniji nego išta što smo videli u Beogradu u mnogo mnogo godina. I kao što ste naveli, u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, pa čak i u Bosni, vidimo brzo mobilisanje civilnog društva, aktera, političkih partija, ali i građana na ulice. Nismo još videli da to vodi, da tako kažemo do radikalnih promena od statusa kvo, ali je svakako nešto što treba pratiti i može imati uticaja na odnose u društvu“, navela je Karpi.
Jedan od političkih analitičara koji prati situaciju u regionu, stručnjak berlinskog nevladinog Saveta za politiku demokratizacije, Kurt Basiner, za Glas Amerike na bosanskom jeziku, navodi da se već sada u Srbiji može videti politička polarizacija.
„Problem je što ne postoji političko sredstvo za one koji su besni, po mom mišljenju, opravdano, zbog reakcije Aleksandra Vučića i Ane Brnabić na dve masovne pucnjave, možda bi tačnije bilo reći, nedostatkom reakcije. To se videlo i u svedočenju zvaničnika Stejt departmenta u Senatu, zvučali su kao advokati odbrane Vučića“, kaže Basiner.
Napet odnos Beograda i Prištine ne koristi ni jednoj strani
„Dugogodišnji napeti odnosi između Srbije i Kosova nastavili su da podrivaju demokratski napredak u obe zemlje“, ali na različite načine, navodi se u izveštaju.
„Neverovatni napori kosovskog civilnog društva da napravi pozitivne promene kada je u pitanju nasilje na rodnoj osnovi i etničke podele, bili su su senci, jer je tokom cele godine rasla stopa nasilja na Severu Kosova gde su većinski Srbi, dok je srpska vlada nastavila da uticajem i aktivnostima podriva kosovsku vlast nad celom teritorijom“, navodi se u izveštaju.
Takođe se dodaje da su pregovori između Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija bili bez učinka, i pored snažnih pokušaja američkih i evropskih zvaničnika da reše dugotrajni spor oko „suvereniteta Kosova“. Širom Zapadnog Balkana, političke elite i diplomate isključivale su glasove civilnog društva i običnih građana, dopuštajući antidemokratskim i autoritarnim liderima da kontrolišu budućnost njihovih zemalja, navodi Fridom haus.
Aleksandra Karpi iz te organizacije kaže da je dobro što se vidi da je rešavanje kosovskog pitanja „na radarima lidera i u SAD i u EU“. Ona obrazlaže i kako je Kosovo napredovalo na listi Fridom hausa, i šta bi se moglo učiniti u samom procesu pregovora, kako bi bi bilo opipljivih rezultata.
„Bili smo impresionirani civilnim društvom na Kosovu prošle godine, to je istorijski jako društvo sa priličnom podrškom, i mislim da smo ih videli kako su stupili na scenu. Biće jako teško, rešavanje ove situacije sa Srbijom, i mislim da civilno društvo tu može da pomogne. Mislim da je fer kritikovati ovaj proces pregovaranja kao nešto što vode elite, znate, mi u stvari vidimo kako dvojica čoveka vode ovaj proces, premijer Aljbin Kurti i predsednik Aleksandar Vučić. Mislim da ima mnogo toga što EU može da uradi vodeći ovaj dijalog i da uvede glasove civilnog društva i isto kao perspektivu običnih građana, posebno sa severa Kosova, u proces pregovora i to bi napravilo dobar temelje za dublje demokratske reforme“, navela je Karpi za Glas Amerike na srpskom jeziku.
Šta može da uradi međunarodna zajednica?
U izveštaju o „Državama u tranziciji 2023“, Fridom haus zaključuje da građani zemalja koje su kandidati za EU generalno i dalje podržavaju članstvo u EU, ali imaju sumnje o tome kada će se to i dogoditi.
Čak i dugoročne nade su poprično skromne, za mnoge u regionu privlačnost ulaska u EU je više u individualnom napretku, pravu na putovanje, rad i studiranje u inostranstvu, drugim rečima da se napusti zemlja, pre nego da se misli o perspektivi demokratskog napretka u zemlji, prenosi izveštaj.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, OECD, petina populacije rođena na Zapadnom Balkanu, živi van zemlje, najviše u članicama OECD.
„Dopustiti ovim zemljama da pokleknu, ili još gore, sarađivati i pružati usluge nazadnim političarima, otvorilo bi novo polje za strane autoritarne sile da izazovu nestabilnost i dobiju uticaj, kao što to čini moskovska konstantna politička mreža uz širenje dezinformacija u susedstvu. Evropska unija mora da promisli svoj pristup i da se ponovo uključi uz dobru volju, ali je i odgovornost na nacionalnim liderima da pruže demokratski napredak za kojim njihovi građani toliko žude“, navodi se u izveštaju Fridom hausa.
Za razliku od Ukrajine, gde su očekivanja javnosti za ulazak u EU visoka, godine, pa čak i decenije čekanja ostavile su građane Zapadnog Balkana razočaranim u vezi sa mogućnošću skorijeg članstva.
Zaključci i preporuke
U zaključcima izveštaja o Ukrajini, navodi se da se „neka vrsta zapostavljanja i polumera koje su karakterisale odnose EU sa Zapadnim Balkanom ne smeju da se ponove kada je u pitanju Ukrajina, kojoj će biti potrebna ogromna pomoć i podrška da bi sagradila uspešnu demokratiju nakon pobede“.
Takođe se navodi da su zemlje Zapadnog Balkana dugo čekale, dok su se lokalni lideri opirali demokratskim reformama, a zvaničnici EU nisu uspevali da pokrenu proces unapred. Rezultat stagnacije je opadanje nade kod građana da će se nešto pobošljati i otvaranje mogućnosti za autoritarno mešanje.
Kako bi se ovaj problem rešio, autori izveštaja savetuju EU i vlade koje su zainteresovane da se više govori i konsultuje o reformama potrebnim za članstvo, kao da i se uključe i nevladin sektor i građani, da se u prvi plan stavi ekonomska integracija, uključujući bezvizni režim. Takođe preporučuju se inicijative za finansiranje projekata koji bi imali posledice na svakodnevni život, a tiču se poboljšanja vladavine prava i borbe protiv sistemske korupcije.
Navodi se i da vlade moraju da rade zajedno sa EU, kada su u pitanju sankcije, kako bi demonstrirale jasnu posvećenost demokratskim vrednostima na Zapadnom Balkanu. Preporuka je i da se finansijski i na sve moguće načine pomogne aktivistima za ljudska prava i novinarima.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
