Branko Pavlović bavi se nesvakidašnjem hobijem, a u pitanju je pravljenje minijaturnih crkava i manastira koji, dok ih gledate, neodoljivo podsećaju na prave bogomolje. Ovim neverovatnim hobijem počeo je da se bavi 2004. godine, a za KoSSev portal, Branko je govorio o svojim počecima, inspiraciji, kao i o veštini koja je nephodna za pravljenje ovih divnih maketa.
Na ideju za ovaj zanimljiv hobi došao je nakon bombardovanja 1999. godine, kada je izbegao u Kosovsku Mitrovicu, te ga je, priseća se, u tim trenucima tinjila nostalgija za mestom iz kojeg je izbegao.
„Voliš svoje mesto, tu si se rodio, tu su ti se deca rodila, vuče te to“, počinje razgovor Branko.
U početku je, kaže, pravio šumske kućice i razne druge objekte, ceo zanat je pekao preko interneta, dok su ideje navirale same.
„Na ulici kada nešto vidim, odmah mi dolazi ideja“, kaže on.
Prvu maketu koju je napravio je manastir Mileševa, priseća se Branko, dodajući da mu je gledanje crkvenog kalendara, takođe dalo ideju da se bavi ovim neobičnim hobijem.
„Tada sam napravio dve makete, ali nije mi bilo ‘to to’ i korigujem posle. Skiciram ponovo, pa ga dignem više u vis jer moraš da pratiš, ako on ide u visinu, moraš da pratiš i širinu i ima dosta detalja“, kaže Branko i dodaje:
„Sečeš santin, santin i po, iziskuje mnogo strpljenja“.
Branko kaže da jednu bogomolju u proseku pravi od 20 do mesec dana, a u ovim fascinantnim maketama, posebno se ističe materijal koji Branko koristi, među kojima su i neki na koji nikada ne biste pomislili kada bi ugledali neku od ovih prelepih mini-bogomolja.
„Od materijala koristim asure za prozore, gips mase, žice, vosak i šperploče, koristim i slamčice, kao i špagete“, ističe Branko dodajući da, iako se makete ne vide iznutra, za freske koristi ikonice iz crkvenog kalendara, jer bi mu, kaže, „bez toga izgledalo nekako prazno“.
Dok posmatrate ove makete, koje zaista oduzimaju dah, primetan je neverovatan broj detalja, kao što su statue, trava i drveća oko samih manastira i crkava.
Veliki je broj bogomolja koje je Branko napravio, među kojima se ističu crkva Pustinja u Valjevu, Svete Nedelje u Svinjaru, a na dve je najponosniji, ujedno naglašavajući da su one bile i najizazovnije za pravljenje, a to su manastiri Visoki Dečani i Ostrog, koji je specifičan, jer se nalazi u steni.
„Zahtevni su za pravljenje, zid manastira Ostrog sam pravio sa glet-masom, pa stiropor, pa žicu dok ne dobije onaj oblik i onda potom stavim boju i lak i ono se samo prelije preko stena“, naglašava on.
Svako je rođen sa nekim talentom, čovek treba stalno da istražuje
Branko podcrtava da je svako rođen sa nekim talentom i savetuje da svaka „osoba treba stalno da istražuje“.
„Ima neko umre, a ne zna za šta je živeo. Neko je za violinu, neko da vari, a ne zna za šta je, jer nije nikada ništa probao“, kaže Branko.
Ja sam od malena još znao da volim ovo, vuklo me je, pravio sam figurice Miki Mausa kao dete
U ovim poduhvatima, podrška mu je i porodica, koja mu pomaže oko svega u ovom divnom hobiju.
„Porodica mi ištampa slike crkava u boji i ja stanem i gledam sa svih strana, ima neke koje krećem od temelja, neke od zidova, sve se razlikuju na svoj način“, kaže Branko.
Pravljenje ovih divnih crkava i manastira ga smiruje, ističe, i naglašava da to radi zbog čiste ljubavi, a ne zbog zarade.
„Daje mi duševni mir, dok ih radim, ja se skroz isključim iz svega i ne razmišljam ni o čemu i totalno me smiruje“, zaključuje Branko za naš portal.
U duševnom miru koji nastaje dok vredni prsti pletu ove crkvice, poruke sunarodnicima hrle da predstojeći Vaskrs dočekaju u radosti i toplini najvećeg hrišćanskog praznika.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
