Insistirati na pitanju otete i uzurpirane srpske imovine na KiM-u, formiranje slobodnih carinskih zona na severu i jugu Kosova, Garantnog fonda, ali i "fleksibilnost" Srbije, te raspisivanje referenduma na kome bi građani odlučili na koji način treba da se reši pitanje KiM-a – neki su od predloga iznetih na danas održanom okruglom stolu ekonomskih stručnjaka, u okviru inicijative srpskog predsednika za unutrašnji dijalog o Kosovu. Gledajući samo po ekonomskim kriterijumima, "trebalo bi priznati Kosovo" ali "to ne može da bude jedini kriterijum" i zato se treba da se nastavi sa vođenjem "mudre politike" i sa "odugovlačenjem", bili su takođe neki od predloga ekonomskih mozgova Srbije. I dok iz Agencije za statistiku Kosova zajedno sa Programom Ujedinjenih nacija za porodično planiranje, predviđaju da će 2061. godine na Kosovu biti manje od 1,500000 stanovnika, u Beogradu danas pojedini ekonomisti iskazuju strah da bi, ukoliko bi Kosovo bilo u potpunosti reintegrisano u Srbiju, "što je za sada mala verovatnoća", posle 2050. ili 2060. godine moglo da se dogodi da Albanci budu većina u Srbiji.
Generalni sekretar Predsednika Srbije, Nikola Selaković, kazao je, sa druge strane, da ekonomski odnosi, njihov razvoj i bolja pozicija Beograda, stvara veći kredibilitet, uvažavanje i poštovanje Srbije u širim okvirima. Današnje izlaganje ekonomista, kaže, bilo je izuzetno korisno i značajno.
Početi od ekonomskih problema, pregovori da budu integrisani, rešenje jedinstveno
|
Đurić: Srbija će tražiti reviziju privatizacija na KiM Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je da će Srbija tražiti i insistirati da bude izvršena revizija privatizacija na Kosovu i Metohiji koja je, kako kaže, po svom karakteru nelegalna, pljačkaška i kriminalna, ali i protivna domaćim i međunarodnim propisima i rezolucijama. Podsetio je da je preko 900 fabrika na KiM čiji je vlasnik država Srbija, "oteto" u procesu pljačkaške privatizacije bez da su Srbi na Kosmetu ili država Srbija dobili ijedan dinar. "Imamo papir za svaki uloženi dinar i šraf" Đurić je posle okruglog stola u okviru unutrašnjeg dijaloga na kome su učestvovali predstavnici ekonomskih fakulteta, instituta i strukovnih udruženja, rekao da je Kancelarija za KiM napravila sveobuhvatnu bazu podataka imovine. "Imamo papir za svaki dinar, za svaki šraf koji smo kao država ulagali u proteklim decenijama na KiM", rekao je Đurić novinarima. "Svim sredinama se poklanja puna pažnja" Đurić je naveo da smo kao narod na teži način na primeru KiM naučili i izvukli pouke zbog čega je važno da postoji plan za svaku opštinu, selo ili grad, navodeći da se danas poklanja puna pažnja svim sredinama. "Nema konačnih rešenja za KiM, već stalna borba" Marko Đurić se složio sa konstatacijom da nema konačnih rešenja kada je KiM u pitanju, već da postoji samo stalna borba za ostvarivanje srpskih interesa i da srpski narod "ostane i opstane i na KiM i na svakom drugom mestu". On je s tim u vezi zaključio da ekonomska politika Srbije i predsednika Aleksandra Vučića znači da Srbija konačno ima plan za svaku opštinu. Normalizacija za Srbiju je slobodan život ljudi Odgovarajući na pitanje šta znači normalizacija između Beograda i Prištine, Đurić je rekao da se zajednički imenitelj traži već šest godina, a da za Srbiju normalizacija predstavlja "da nema barijera i prepreka, da ljudi mogu slobodno da žive". Podsetio je da postoji neslaganje oko statusa Kosova, ali i da se dve strane slažu da se mora razgovarati i na taj način tražiti rešenje. "Činjenica je da neki od njih nisu u istoj meri posvećeni pronalaženju te vrste rešenja, koje bi podrazumevalo kompromis. Neki od njih misle da im je unapred dato da svoj cilj ostvare bez ikakve fleksibilnosti i ustupaka. Možda ih je neka podrška koju su uživali u prošlosti takvom ponašanju naučila, ali sasvim sigurno da od nas ustupke bez utemeljenja ne mogu da očekuju, niti će ih imati jer za tako nešto nema razloga," poručio je Đurić. |
Dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Branislav Boričić, složio se sa tim da se danas pokazalo da je ekonomija "najegzaktnija nauka".
"Mogli smo da čujemo puno jasnih predloga i verujem da će nakon ovog zasedanja ponovo, kada se stvar vrati na politički nivo, mnoge stvari biti jasnije i lakše za odlučivanje," rekao je Boričić.
Dekan Ekonomskog fakulteta u Prištini, Nebojša Stošić, ukazao je na brojne probleme na KiM, a među njima su i ekonomski problemi koji su, kako kaže, jako veliki.
"Moramo da krenemo od ekonomskih problema. Lično smatram da čitav proces pregovora mora da bude integrisan da rešenje bude jedinstveno, da bude sve dogovoreno i da ne idemo u neka parcijalna rešenja, jer ad hoc rešenja mogu samo da nas odvedu na stranputicu," rekao je Stošić.
Formirati dve carinske zone i Garantni fond, sprovodi se protivpravna privatizacija
On je tokom izlaganja predložio formiranje dve slobodne carinske zone – sever i jug, kao i pokretanje procesa u vezi sa privatizacijom koja se dešavala na prostoru KiM-u.
Njegov predlog je i da se napravi Garantni fond koji će srpskim privrednicima omogućiti da više investiraju na tom prostoru.
"Deset godina se sprovodi protivpravna privatizacija. Bez procene vrednosti kapitala se ulazi u prodaju preduzeća. Veliki ekonomski sistemi kao Elektroprivreda Kosova su već preimenovani. Najveći problem je da Trepča kao takva opstane, da ona bude osovina za razvoj malih i srednjih preduzeća," rekao je Stošić.
Srbija će morati da bude fleksibilna. Dosledan za imovinu i bez kompromisa, osim za društvenu
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da će Srbija morati da bude fleksibilna u rešavanju kosovskog pitanja, jer je uvek bilo "da velike sile kroje kapu malim silama" i da u granicama onoga na čemu insistiraju treba tražiti "optimum".
"Kada je u pitanju vlasništvo, tu treba biti dosledan i tu ne treba praviti kompromise, sem ponešto oko društvene svojine, a i tu su naši argumenti veoma jaki, budući da je veliki broj firmi na Kosovu bio u vlasništvu, ili su predstvaljale filijale firmi čiji su centri bili u Srbiji," rekao je Madžar.
Demografska projekcija: Posle 2050. ili 2060. "moglo bi da se dogodi da Albanci budu većina u Srbiji"
Kada je reč o demografskim projekcijama, kaže da bi, ukoliko bi Kosovo bilo u potpunosti reintegrisano u Srbiju, što je za sada mala verovatnoća, posle 2050. ili 2060. godine moglo da se dogodi da Albanci budu većina u Srbiji.
"Ja sam ne bih voleo da postanem pripadnik manjine u Srbiji, niti bih voleo da to budu moja deca i to je jedna dugoročna perspektiva koja mora da se ima u vidu u svim narednim pregovorima, jer demografija ne radi za nas, nego za one druge. To je stvar koja mora ozbiljno da se poštuje," kazao je Madžar.
Madžar smatra da Kosovo, koje je sada prepreka na putu ka EU, treba pretvoriti u instrument kojim će se uključenje Srbije u EU ubrzati i predložio da Srbija i Kosovo istovremeno uđu u evropsku porodicu.
Srbija treba da vodi politiku koja će eliminisati carinsku zaštitu
Dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Subotici Aleksandar Čučković ocenio je da se Srbija nalazi u situaciji kada "neko rešenje treba pronaći", a po njegovom ličnom mišljenju se ono vezuje za pitanje da li Srbija treba, ili ne treba da prizna nezavisnost Kosova.
Čučković je rekao da je protiv toga da se prihvati nezavisnost i da je za to da se nađe rešenje koje će Srbiji omogućiti da se razvija i napreduje, navodeći da je Srbiji sada krenula u ekonomski dobrom pravcu što, kaže, pokazuju rezultati.
Ukazao je na prisutnost Srbije na kosovskom tržištu i naveo da Srbija treba da vodi politiku koja će eliminisati carinsku zaštitu, jer je interes Srbije da jača svoje ekonomsko prisustvo u okruženju.
Politika samo treba da podrži ekonomiju, rekao je dekan Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, Petar Veselinović, navodeći da biznismeni nesmetano rade, da nema "nekih prevelikih barijera", a da bi potencijalna mogla da bude ona u političkom aspektu.
"Ono što mene brine je siva zona, a tu svi onda gube," rekao je Veselinović.
Organizovati referendum
Referendum na kome bi građani odlučili na koji način treba da se reši pitanje predložila je Jadranka Đurović-Todorović, dekan Ekonomskog fakulteta u Nišu.
Gledajući samo po ekonomskim kriterijumima, "trebalo bi priznati Kosovo", rekla je Đurović-Todorović, ali i istakla da to ne može biti jedini kriterijum.
Dodala da je ona lično bliska činjenici da se nastavi sa vođenjem mudre politike i da se nastavi sa "odugovlačenjem" dok se ne promeni situacija u svetu.
"Problem Kosova nije nastao juče. Moramo mudro da nastavimo da se borimo dok ne vratimo ono što je naše," rekla je Đurović-Todorović.
Okrugli stolovi organizuju se nakon što je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, letos u javnosti predstavio temu Unutrašnji dijalog u vezi sa Kosovom i Metohijom, objavivši u dnevnom listu Blic 24. jula tekst "Zašto nam je potreban unutrašnji dijalog o Kosovu?".
Od tada, brojni su komentari i reakcije u vezi sa ovom političkom inicijativom, dok je srpska opozicija najavila da u dijalogu, koji naziva lažnim, neće učestvovati. O reakcijama više čitajte na našoj tematskoj stranici O inicijativi Predsednika Srbije za unutrašnji dijalog o KiM-u.
O održanim okruglim stolovima čitajte u vestima:
Unutrašnji dijalog: Sportisti traže obavezujuće uputstvo kako se ponašati sa Kosovom
Unutrašnji dijalog: Otvorena pitanja trgovine između Beograda i Prištine
Drugi okrugli sto o unutrašnjem dijalogu: Status Kosova najvažnije pitanje, ne postoji brzo rešenje
Otvoren unutrašnji dijalog: Kosovo nije izgubljeno dok 120 000 Srba tamo živi
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
