Bojan Klačar navodi da je na delu pregrupisavanje pred beogradske i predsedničke izbore 2022, dok Dejan Vuk Stanković kaže da je reč o pokušajima pridobijanja birača koji su podržavali petooktobarski prevrat i vlast do 2012. godine.
Za razliku od većine raznih pokreta osnovanih u prethodnom periodu, sa ciljevima koji se tiču uglavnom uticaja na lokalnom nivou (poput „Ne davimo Beograd”, „Lokalni front”, „Odbranimo reke Stare planine”), nove organizacije koje nastaju posle junskih parlamentarnih izbora očigledno imaju veće ambicije.
Pokret „Oslobođenje” Mlađana Đorđevića, osnovan 9. jula, a upisan u registar udruženja 15. jula, kao oblast ostvarivanja ciljeva naveo je državu i društvo, dok pokret „Za sve moje ljude” doktora Dejana Žujovića, osnovan 22. avgusta, a registrovan 27. avgusta, za cilj ima „humanitarni rad i unapređenje zaštite ljudskih prava”. Pored tih formalnih naznaka, mediji već neko vreme Đorđevića „sumnjiče” da se sprema za kandidovanje na predsedničkim izborima 2022, a Žujović sam kaže da bi mogao da bude kandidat opozicije na tim izborima.
Nešto, dakle, po uzoru na Emanuela Makrona, iza koga je na izborima za predsednika Francuske stajala organizacija „Republika u pokretu”. Kao primer uspešnih pokreta često se navodi i onaj koji je oformio Sebastijan Kurc uoči parlamentarnih izbora u Austriji 2017, tako što je Austrijsku narodnu partiju transformisao u pokret Lista Sebastijana Kurca – Nova narodna partija.
Pre Đorđevića i Žujovića, kod nas je to pokušao Pokret slobodnih građana, organizujući se uoči predsedničkih izbora 2017. oko kandidata Saše Jankovića. PSG je, uz četiri godine parlamentarni pokret Dosta je bilo, jedan od malog broja organizacija koje u formi udruženja igraju, manje ili više uspešno, na velikoj političkoj sceni. Opet, jedna stara stranka je krenula u suprotnom pravcu – DSS je pred izbore izašao u okviru pokreta „Metla 2020” – ali nije prešao cenzus za Narodnu skupštinu.
Komentarišući pojavu novih pokreta, politički analitičar Dejan Vuk Stanković ukazuje da su manje-više sve opozicione partije propale na izborima 21. juna i sada mnogi koriste tu okolnost da krenu u osnivanje novih partija, očekujući da će biti neka vrsta magneta za nezadovoljne građane. „Ti novi pokreti su pokušaji da se pridobiju birači koji su nekada bili na strani partija nosilaca petooktobarskog prevrata i vlasti do 2012. godine. I zbog toga se pojavljuju kao neka vrsta pečurki posle kiše, u velikom broju. A opet, i one stranke koje jesu politički propale, ali nisu u potpunosti ugašene grčevito se bore da opstanu. Tako da to formiranje novih pokreta nosi u sebi jednu konfuznu dimenziju”, navodi Stanković i dodaje da svi ti ljudi kao da očekuju da se nešto nepredviđeno desi i da se nađu u situaciji da se baš oni nekako dokopaju vlasti. „A pokušaji su dozvoljeni”, kaže on.
I Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, u ovoj pojavi vidi novu fragmentaciju političke scene, koja u suštini kontinuirano traje već skoro osam godina, budući da se posle svakih izbora, kada se sumiraju rezultati, nekako na kraju uvek dođe do toga da neki nezadovoljni ljudi formiraju svoje stranke ili pokrete. „A poruke birača su, zapravo, potpuno suprotne – traže ukrupnjavanja. I to ne ukrupnjavanja tako što bi se spajale neke stranke, nego ukrupnjavanje gde bi se jedan entitet pojavio i objedinio nekoliko fragmentisanih pokreta”, ocenjuje on.
Mlađan Đorđević, koji se u poslednje vreme u medijskim istupima potpisuje kao „srpski opozicioni aktivista”, poznat je kao nekadašnji savetnik Borisa Tadića dok je ovaj stolovao na Andrićevom vencu, a bio je zadužen za odnose sa Srbima u regionu, osnivač je dve nevladine organizacije „Naša Srbija” i „Srpski kod”. Ono zbog čega ga deo medija najčešće proziva u poslednje vreme je – što je kum Dragana Đilasa. Nezvanično, pokret „Oslobođenje” izaći će na javnu scenu tokom septembra, a Đorđević do tada ne želi da se oglašava. Naši izvori navode da on poslednjih dana intenzivno obilazi Srbiju, razgovarajući o ciljevima pokreta „Oslobođenje” sa ljudima različitih političkih orijentacija, u Jagodini, Loznici, Leskovcu, Nišu…
Prema nezvaničnim informacijama, „Oslobođenje” će biti „patriotska, apsolutno nadstranačka priča, koja neće da deli ljude i koja će da pokuša da okupi ljude koji vole Srbiju, bez obzira na njihovu političku orijentaciju i stranačku pripadnost”. Kako navodi izvor „Politike”, pripadnost ovom pokretu neće isključivati mogućnost članstva u strankama i drugim pokretima jer „Oslobođenje” neće imati odbore i organizaciju kakve imaju stranke. Biće to, navodno, specifična organizacija, koja će biti „izuzetno tvrdo nacionalna, patriotska” kada je reč o pitanju KiM i odnosima u regionu, koju će karakterisati, između ostalog, dobri odnosi sa Rusijom. A cilj je – oslobođenje Srbije, koja je, kako se navodi, „zarobljena od strane mafije, korupcije i kriminala, zbog čega su najodgovorniji Vučić i SNS”.
U martu je za portal „Kossev” rekao da nije razmišljao o predsedničkoj kandidaturi 2022, dodajući: „Ako ono što ja govorim o Kosovu i Metohiji neko smatra za predsedničku ambiciju, to je njegov problem.” Tom prilikom je naveo da nije član nijedne stranke i da podržava političke aktivnosti Đilasa i Saveza za Srbiju.
Nova ličnost na političkoj sceni pulmolog zaposlen u Gradskom zavodu za plućne bolesti u Beogradu Dejan Žujović otvoreno kaže da bi pristao da bude zajednički predsednički kandidat opozicije na izborima 2022, ali bi imao „veoma čvrste uslove”. Ono što povezuje predstavnike ova dva nova pokreta jeste opozicioni stav prema vlasti Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke. U slučaju Žujovića, široj javnosti se predstavio tokom pandemije virusa korona, kritikujući najpre preko društvenih mreža, a onda i u medijima, poteze kriznog štaba i vlasti u vezi sa suzbijanjem kovida 19.
Bojan Klačar ocenjuje da je na delu prestrojavanje za 2022, kada su redovni beogradski i predsednički izbori. Prema najavama u oba ova slučaja, posebno u slučaju Mlađana Đorđevića, zaključuje i da je reč o pokretima koji su bliži desnici ili desnom centru. „Oba ta pokreta pokušavaju da nastanu na talasu jednog nezadovoljstva koje se rađa ili se može roditi. Izvesno je da je motiv okupljanja pokreta Mlađana Đorđevića neko potencijalno nezadovoljstvo birača zbog Kosova i odnosa sa Rusijom. I u slučaju Žujovića izvesno je da pokušava da iskoristi ovaj talas nezadovoljstva koji je povezan prevashodno sa virusom korona i sa odnosom ljudi prema zdravstvenom sistemu. I to treba da budu okidači neke njihove političke budućnosti”, kaže Klačar.
Ali, kako naglašava, koliko god oni imali takve ambicije, vrlo je teško zamisliti da pojedinačno mogu da računaju na neki ozbiljan politički uspeh. Veruje da će oni, bez obzira na njihove izjave, pokušavati da u narednim nedeljama naprave neku saradnju sa već postojećim pokretima i strankama. „Njihov politički uspeh će se deliti sa uspehom opozicije u širem smislu. Koliko opozicija bude umešnija da se strateški postavi za te izbore 2022, to će i ova dva pokreta moći da računaju na neki uspeh. Ako opozicija odabere neku lošu strategiju i ovi pokreti će vrlo verovatno na neki način trpeti neuspeh. U opoziciji stvari u poslednjih šest godina funkcionišu po sistemu spojenih sudova, jer je u pitanju relativno slično biračko telo. Vrlo su retke situacije u kojima neuspeh jedne stranke ne predstavlja neuspeh i šire opozicije. Uspeh se deli na više činilaca, neuspeh takođe”, ističe Klačar.
Stanković: Odraz političke dekadencije
Činjenicu da se kod nas stalno priča o potrebi ukrupnjavanja političke scene, a stalno imamo osnivanje novih stranaka i pokreta, Dejan Vuk Stanković pripisuje „strašnoj iracionalnosti” koja počiva i na tome što ljudi veruju da su u politici nezamenljivi. Zato napuštaju postojeće stranke i formiraju nove. „To je odraz neke političke dekadencije koja vlada u jednom delu naše političke scene”, zaključuje on, primećujući da je osnivanje pokreta „neka vrsta prečice u političkom organizovanju i delovanju”. Osnivanje i registrovanje stranke je zahtevan i skup proces, a pokret se formira praktično pukom registracijom. Ukoliko budu iole uspešni, uvek mogu da prerastu u stranku.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
