Prema veštačkom jezeru koje se gradi na reci Ibar u delu toka od Raške prema Kraljevu, i gde je planirana izgradnja MHE, svake godine odlaziće više tona jalovine, od oko 160 miliona tona koliko se ukupno industrijskog otpada nalazi na teritoriji u ovom slivu, kazao je u Propitivanju profesor Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Aleksandar Ćorac.
Tvrdi da ovolika količina otpada uveliko ima uticaj ne samo na životnu sredinu Kosova i Metohije, već i na centralnu Srbiju, odnosno deo dunavske regije, jer je do sada otpad završavao u rečnom slivu Dunava. Izgradnjom jezera, štetni uticaj se takođe pojačava i na rašku oblast.
Jalovišta u Ibarskom slivu, odnosno industrijski otpad nagomilan tokom decenija rada fabričkih postrojenja bivše SFRJ, prostiru se u neposrednoj blizini reka Gračanka, Sitnica i Ibar. Tako su naselja na Kosovu i Metohiji – od Gračanice, preko Obilića, do Severa Kosova, okružena ovim zagađivačima. Stanovnici ih se sete samo onda kada se osete direktno ugroženim, a to je kada počnu da duvaju vetrovi ili padnu kiše, te se otpad tada raznosi vazduhom i vodama.
„Sada će najveći deo tog zagađenja, sve što u toku godine voda spere, završiti u tom jezeru, a ljudi o tome ne razmišljaju“, kazao je Ćorac.
Posebno na Severu Kosova, uz Sitnicu i Ibar, više je ovakvih deponija – od Kosovske Mitrovice, preko Zvečana, Leposavića i Rudnica, prateći sliv Ibra, koji dalje teče ka Raški i Kraljevu.
„U kišnim periodima, posebno kada su jače kiše, dignu taj sediment iz reka, plus dodaju sa tih deponija još otpada i to niz reku gura i gura“, dodaje.
Ćorac je naglasio da je u ispitivanjima koje je vršio sa kolegama, i to upravo u kišnim sezonama, najveću količinu otrovnih čestica pronašao u mestima prema Kraljevu.
„I kod Bogutovca smo pronašli veće količine arsena i olova nego što smo našli ovde u Grabovcu. Vidite kako je u ekologiji sve spregnuto. Ekologija poznaje granice, ali to nisu granice koje čovek crta“, naglasio je.
Ćorac ukazuje na to da još uvek nije urađena studija uticaja jalovišta na životnu sredinu.
„To samo pokazuje koliko živimo u apsolutno nezrelim društvima, koja možemo klasično da nazovemo eksploatatorskim, jer politička klasa ili oni kojima je moć data – bilo politikom bilo preko novca, damo gledaju kako da realizuju lične interese, vrlo malo se gleda na interes nas kao građana, a suština ekologije i borbe protiv zagađenja životne sredine upravo je u tim strateškim odlukama koje daju dobro za sve nas“, kazao je.
Ovaj profesor sada pokušava da pokrene inicijativu za izradu studije kroz Dunavsku inicijativu.
„Pokušavamo sada da pokrenemo projekat kroz koji bismo ispitali uticaj svih zagađenja sa preostalih industrijskih lokaliteta koja utiču na zdravlje i da sistermski radimo kroz zajedničku inicijativu sa kolegama iz zemalja u našem rejonu“.
Teritorija Kosova i Metohije nije obuhvaćena Dunavskom grupom, i to je jedan od značajnih problema kako bi se rešavanju problema tretiranja industrijskog otpada prišlo sistemski i proaktivno.
Celu emisiju o ekološkim pitanjima možete pogledati ovde.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
