Dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima: Zločini nekažnjivi i dalje

U svetu je ove godine ubijeno 30 novinara, a u Srbiji je do sada zabeleženo 100 slučajeva nasilja nad novinarima. Danas je svetski Dan borbe protiv nekažnjivosti za zločine nad novinarima. Međunarodna federacija novinara (IFJ), kaže da danas, biti novinar, znači da „uzimanje dece iz škole može biti opasnije od izveštavanja u ratnoj zoni“.

Od 1998. do 2005. godine na Kosovu je ubijeno i nestalno 14 novinara i medijskih radnika. Ni danas ne zna se ko su otmičari i ubice.

Po NUNS-ovoj bazi podataka, 2018, godine su se u Srbiji dogodila ukupno 102 napada na novinare, od čega sedam fizičkih, 72 pritiska i 23 verbalne pretnje. U 2019. do danas, NUNS je zabeležio 100 napada od kojih su 9 fizičkih, 1 na imovinu, 68 pritiska i 22 verbalne pretnje.

Prema podacima Međunarodne federacije novinara, u poslednjih 10 godina ubijeno je 1.064 novinara, dok se samo 1 od 10 zločina nad medijskim radnicima razotkrije. Ono što ova federacija izdvaja kao suprotno mišljenju većine je to da se velika većina ovih ubistava ne događa u ratnim zonama već na ulicama i u kućama.

Danas, biti novinar, znači da uzimanje dece iz škole može biti opasnije od izveštavanja u ratnoj zoni

Prema podacima UNESCO-a čak 93% žrtava su bili lokalni novinari.

---

Prema podacima Međunarodnog instituta za štampu, u proteklih godinu dana je ubijeno čak 40 novinara, od toga 25 u ciljanim napadima, zbog svog rada, najčešće zbog izveštavanja u kojima otkrivaju korupciju ili aktivnosti povezane sa organizovanim kriminalom.

Međunarodna federacija pokrenula je prošle godine globalnu kampanju o kraju nekažnjivosti zločina nad novinarima kako bi se nadležni i javnost podsetili na zločine koji godinama nisu ni rešeni ni procesuirani.

Inicijativu IFJ-a podržalo je i Udruženje novinara Srbije, ocenivši da u Srbiji najveći broj odgovornih za napade na novinare i medijske radnike nije kažnjen ili uopšte nije pokrenuta istraga protiv njih.

Zaštitnik građana, Zoran Pašalić, rekao je agenciji Beta da Međunarodni institut za štampu želi da zajedno s novinarskim udruženjima napravi platformu koja bi, pored napada, registrovala i sve vrste pritisaka, diskriminacije i vređanja ili bilo kojeg drugog čina koji utiče na rad novinara i njihov osećaj sigurnosti i slobodu izražavanja.

Pašalić je naveo i da su novinari u veoma teškoj situaciji ne samo zbog pritisaka kojim su izloženi, nego i zbog svoje loše ekonomske situacije.

Prema podacima UNS-a, čak 39 novinara i medijskih radnika koji su radili za srpske redakcije, među kojima su Slavko Ćuruvija, Milan Pantić, Dada Vujasinović i žrtve bombardovanja RTS-a, je ubijeno, oteto, nestalo ili izgubilo život pod nerasvetljenim okolnostima, u periodu od 1991. do kraja 2001. godine.

Ni posle 11 godina od pokušaja ubistva novinara „Vremena“ Dejana Anastasijevića odgovorni nisu pronađeni i kažnjeni. Više od tri godine nisu pronađeni ni napadači na Ivana Ninića, kao ni odgovorni za prebijanje urednika FoNeta Davora Pašalića 2014. godine, ističe ovo udruženje.

Kakvo je iskustvo naše redakcije

Na portal KoSSev je pucano posle samo godinu dana od njegovog osnivanja 11. juna 2015. Prema zvaničnoj policijskoj istrazi, saopšteno je da je pucano sa sedam metaka iako smo u redakciji pronašli metke koje Kosovska policija nije pronašla i nije sve pokupila, a mi izbrojali da ih je ukupno bilo 11, prema nezvaničnim informacijama – ispaljenih iz heklera. Do danas, nemamo nikakvu informaciju ni o toku same istrage, kao ni o statusu predmeta.

Iste godine 24. novembra zapaljen je privatni auto, jedini koji je naša redakcija koristila. Ni o ovoj istrazi nema nikakvih informacija, iako je neposredno po paljenju bilo pokušaja da se kao uzrok navede „samozapaljenje“. Porodica urednice portala je tokom trajanja predizborne kampanje za vanredne kosovske izbore 2017, dobila pretnje zbog, kako je objašnjeno, pisanja KoSSeva, a do sada su bila i dva fizička nasrtaja na novinarke portala i to u prisustvu pripadnika Kosovske policije, koji ni u jednom slučaju tokom trajanja incidenata nisu reagovali.

Lokalne samouprave, i u kosovskom i srpskom sistemu su sa portalom KoSSev jednostrano prekinule komunikaciju, uključujući i odeljenja koja se bave sportskim, obrazovnim i kulturnim aktivnostima, kao i same škole i ustanove koje primaju sredstva iz budžeta.

Komunikaciju su jednostrano prekinula i dva čelnika Kosovske policije u regionu Sever – Željko Bojić i Nenad Đurić, koji su uz još jednog zvaničnika, do nedavno bili jedini koji imaju ovlašćenje (po sopstvenom priznanju) da u regionu Sever komuniciraju sa javnošću.

Na listi onih koji su prekinuli komunikaciju sa KoSSevom, pored svih gradonačelnika i predsednika privremenih organa, su bili i srpski ministri u kosovskoj vladi, sa izuzetkom jednog, kao i dosadašnji srpski poslanici u kosovskom parlamentu. Svi ovi zvaničnici su pripadnici, odnosno kadrovi i podržavaoci Srpske liste.

Takođe se protiv urednice portala vodi i sudski postupak po tužbi predsednika privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica Aleksandra Spirića za nanošenje duševne boli zbog naslova u jednom od tekstova.

Predsedik Srbije je tokom aprila u dva navrata iz Pekinga govorio o organizovanju iz vana „medijske agenturne mreže, posebno na Severu Kosova“: „Milione dolara plaćaju i to vam postaju glavni snabdevači informacija i u centralnoj Srbiji i u mnogim drugim mestima, direktno plaćeni spolja, samo da bi srušili jedinstvo srpskog naroda na Severu Kosova i Metohije i u drugim delovima Kosova i Metohije, takođe, i pošto i to ne ide, onda nastavite da vršite pritisak na Srbiju“; „Pa pogledajte samo koliko su svojih medija stvorili na Severu Kosova stranci, koliko su medija stvorili stranci samo da bi razorili ugled Srpske liste, pogledajte sve kampanje koje se vode za kriminalizaciju Severa Kosova, za kriminalizaciju Srba na Kosovu…“

Posle oštre reakcije pojedinaca, organizacija i novinarskih udruženja, predsednik Srbije se po povratku iz Pekinga u televizijskoj emisiji izvinio na sledeći način:

„Neko može da razume da mu je zato dozvoljeno da nekoga od ljudi koji u takvim medijima rade može da napadne, i da sam kriv za nešto gde nisam pomenuo nijedan medij. Nijedan medij nisam pomenuo. Nikog nisam pomenuo poimence, ali sam rekao da su stranci osnivali medije koji treba da rade na kriminalizaciji Srba i davali milione. Oni su rekli – to je Vučićev napad na nezavisne medije. Ne, ne, to je napad na strane službe, ali, evo, ja prihvatam da sam i za to kriv, a reći ću vam i zašto: Zato što neko može da razume da mu je zato dozvoljeno da nekoga od ljudi koji u takvim medijima rade može da napadne“.

Od tada se na Fejsbuk stranicama „Beograd je naš grad“ (u međuvremenu ugašena), potom „Srbija naša zemlja“, a sada „Srbija u srcu“, sa linkovima ka domenu srpske verzije sajta Brajtbart (u žižu javnosti dospeo lažnim vestima u vreme predsedničke kampanje u Americi, čiji je predsednik Stiv Benon nakon inauguracije Donalda Trampa postao glavni strateg Bele kuće) pojavljivao sponzorisan logo KoSSeva sa porukom „proalbanski portal na srpskom jeziku“, a prethodno „šiptarski portal“ (uklonjen nakon prijave Odeljenju MUP-a za tehnološki kriminal), bez linka koji vodi ka našem sajtu i mogućnosti da čitaoci pogledaju sadržaj medija.

Portal KoSSev je često pod pojačanim pretnjama hakerskih napada, uključujući dva puta izvedene i jače DDOS napade.

Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ustanovljen je odlukom UN 18. decembra 2013. godine, a prvi put je obeležen 2. novembra 2014. godine, povodom prve godišnjice ubistva francuskih novinara Žislena Dipona i Kloda Verlona, koji su ubijeni prilikom izveštavanja u afričkoj državi Mali.