Novinarska nagrada „Dušan Bogavac“, koja se dodeljuje za etiku i hrabrost, u Beogradu je uručena redakciji Televizije N1 i novinaru NIN-a Vuku Cvijiću. Predsednik NUNS-a Željko Bodrožić, obrazlažući odluku žirija, rekao je da redakcija TV N1 svojim programom uživo, informativnim emisijama, reportažama i istraživačkim prilozima, već godinama de fakto obavlja posao Javnog medijskog servisa Srbije.
KoSSev portal je prošlogodišnji dobitnik nagrade „Dušan Bogavac“, a urednica, Tatjana Lazarević, ove godine bila je članica žirija.
„Sve ono što je po Zakonu o javnim medijskim servisima obaveza RTS-a i RTV-a, dakle istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje, kao i poštovanje profesionalnih standarda i novinarskog kodeksa, zastupljeno je u emisijama TV N1“, rekao je Bodrožić obrazlažući odluku žirija.
On je podsetio na pretnje koje redakcija N1 dobija, ali da ipak ne odustaje da se bavi profesionalno svojim poslom, a što svedoči o etici i hrabrosti tog medija. Bodrožić je naveo da je žiri odlučio Vuku Cvijiću da dodeli nagradu zato što se već dvadeset godina bavi osetljivim temama iz oblasti kriminala i korupcije, za šta je u Srbiji potrebna velika hrabrost.
On je naveo da je Cvijić razotkrivao i korupciju u obaveštajnim službama i vrhovima vlasti zbog čega su ga prisluškivali, obili auto i ukrali kompjuter.
Ove godine Vuk Cvijić je objavio dva značajna novinarska istraživanja: koautor je intervjua sa Radoljubom Milovićem, bivšim načelnikom kriminalističke policije, koji je prvi put javnosti otkrio šokantne detalje o kriminalnim radnjama u policiji i državi. Druga priča Vuka Cvijića koje je uzdrmala javnost je članak o hapšenju uzbunjivača Aleksandra Obradovića iz fabrike „Krušik“ u Valjevu i o rasprostranjenoj korupciji u fabrikama namenske industrije Srbije
Branka Bogavac, sestra Dušana Bogavca, rekla je da su oni koji su osvojili nagradu poput svetionika u sve mrklijem medijskom mraku. Vuk Cvijić je rekao da za njega nagrada predstavlja veliku obavezu i odgovornost s obzirom na značajna novinarska imena koja su tu nagradu dobila prethodnih godina.
On je kazao da nagrada ne pripada samo njemu, već i redakciji nedeljnika NIN za koji radi. Nagrada dodeljena Televiziji N1 je uručena novinarima – Emini Kovačević i Miodragu Sovilju, koji su istakli da je to priznanje značajno jer je dokaz da rade u interesu građana. Nagradu su posvetili uredniku TV N1 Peđi Obradoviću koji je prisustvovao ceremoniji.
„Ove nagrade su važne da nas vrate na put kada budemo umorni i da znamo da radimo pravi posao i u interesu javnosti“, rekao je Sovilj. „Niko ko drži do etike ne radi ovo zbog nagrada, nego interesa javnosti“, rekao je Sovilj. On je kazao da ih sa jedne strane etiketiraju kao izdajnike, a sa druge imaju apsolutnu podršku svih kolega i najvećeg broja ljudi koje sreću na ulici.
Ove godine u užem izboru za nagradu „Dušan Bogavac“ bili su: Maja Pavlović (Kanal 9), Tamara Grujić (RTS), Gordana Bjeletić („Južne vesti“), BIRN i redakcija „Čačanskih novina“
Uručenje nagrada je počelo aplauzom za uzbunjivače koji otkrivaju informacije o kršenju propisa, a u svetlu hapšenja Aleksandra Obradovića, radnika „Krušika“, koji je ukazao na malverzacije u trgovini oružjem u šta je umešan otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića.
U nastavku prenosimo govor novinara Filipa Mladenovića, predsednika Fondacije „Dušan Bogavac“, preuzet sa bloga B92.
„Kada su koleginice i kolege novinara Dušana Bogavca 1991. godine osnovali Fondaciju sa njegovim imenom i nagradu za novinarsku etiku i hrabrost, nisu ni slutili da će ova dva atributa, sva načela našeg žurnalizma – etika i hrabrost – biti toliko skupo plaćeni.
Ovde ne mislim samo na Dadu Vujasinović, Slavka Ćuruviju i Milana Pantića, koji su životima platili novinarsku etiku i hrabrost. Mislim i na one novinarke i novinare koji nisu ubijeni vatrenim ili hladnim oružjem, nego na perfidan i podmukao način – zlostavljanjem na radu, ucenama, ponižavanjima, svakojakim pritiscima i otkazima s posla. Navešću tri primera:
Kada se krajem osamdesetih godina novinar Dušan Bogavac javno i hrabro zalagao za slobodu medija, za slobodu okupljanja i udruživanja, pa čak i osnovao Fond solidarnosti za novčanu pomoć koleginicama i kolegama koji dobiju otkaz u svojim redakcijama, bio je izložen najgorim i najprizemnijim uvredama. Tada, te 1987, 1988, 1989… godine nisu postojali tabloidi, ali su zato dnevni listovi POLITIKA EKSPRES, VEČERNJE NOVOSTI i POLITIKA objavljivali grozne tekstove o Dušanu Bogavcu, etiketirajući ga kao stranog plaćenika, izdajnika, ubačenog elementa, pa čak i – lopova, što je dokrajčilo zdravlje i život Dušana Bogavca. U javnom blaćenju Dušana Bogavca tada je prednjačio Vojislav Šešelj. I pogledajte, gde je danas Dušan Bogavac, a gde Vojislav Šešelj.
Za prvog predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije 1994. godine izabran je poznati sportski novinar, legenda TV Beograd Dragan Nikitović. Godinu dana ranije, početkom 1993. Slobodan Milošević je na čelu RTV Beograd postavio Milorada Vučelića. On je ubrzo po zauzimanju direktorske fotelje oterao sa radija i televizije Beograd preko 1000 zaposlenih, koji su odbili da svoje znanje i umeće stave u funkciju ratne propagande jednog zločinačkog režima. Veliki broj otpuštenih se razboleo, među njima i Dragan Nikitović, koji je preminuo 1997, samo četiri godine nakon otkaza. I pogledajte, gde je danas Dragan Nikitović, a gde Milorad Vučelić.
I najzad, treći primer podmuklih, puzajućih ubistava novinara zbog etike i hrabrosti. Sa koleginicom Jasminkom Kocijan sam započeo novinarsku karijeru u listu „Student“ početkom osamdesetih. Poslednje godine života, od 2015. do 2017, Jasminka Kocijan je provela pred sudijkom Višeg suda u Beogradu kao tužilac protiv direktorke TANJUG-a Branke Đukić zbog zlostavljanja na radu. Šta je sve Jasminka Kocijan doživela od zime 2014. godine i to samo zbog jednog kratkog komentara o tadašnjem premijeru, a sadašnjem predsedniku, napisanom na svom privatnom profilu jedne od društvenih mreža, o njegovoj „akciji spasavanja“ zavejanih kod Feketića!
Uzalud sve godine, decenije besprekorne novinarske karijere, toliko radno iskustvo, mnoštvo objavljenih članaka, uređenih stranica novina, toliko sređenih vesti za publikovanje… Premeštaj sa uredničkog mesta u desku, na distributersko mesto, što je osim umanjenja plate za oko 30.000 dinara, podrazumevalo više različitog posla koji se radi, istovremeno i veću mogućnost da se napravi greška, raspoređivanje na rad u noćnoj smeni…
‘Direktorka TANJUG-a Branka Đukić htela je da me predstavi kao manje sposobnu, psihički nestabilnu, samo da bi me spustila na nižu poziciju. Za tužbu je rekla da je baš briga, da mogu i da dobijem na sudu ali da će suđenje da traje najmanje dve godine’, izjavila je Jasminka Kocijan na jednom od sudskih ročišta.
Inače, taj sudski proces se otegao pred našim pravosuđem više do tri godine, da bi potom bio arhiviran, jer je Jaca preminula 19. maja 2017.
I gde je sada Jasminka Kocijan, a gde Branka Đukić, direktorka TANJUG-a?
A sada bih zamolio predsednika NUNS-a Željka Bodrožića da proglasi dobitnike novinarske nagrade „Dušan Bogavac“ za etiku i hrabrost za 2019. godinu.“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
