Danas se u Evropi obeležavaju dva značajna datuma – Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope, koji se vezuju za kraj Drugog svetskog rata i početak evropske integracije. Dan pobede se takođe obeležava i u Ruskoj Federaciji a nepremostivi jaz dve strane, već četvrtu godinu zaredom, čini ruska agresija na Ukrajinu.
Dan pobede nad fašizmom, koji se u većem delu Evrope obeležava i 8. maja, podseća na bezuslovnu kapitulaciju nacističke Nemačke 1945. godine i okončanje Drugog svetskog rata u Evropi.
U Rusiji i zemljama pod njenim uticajem, uključujući Srbiju, ovaj dan se slavi 9. maja, jer je kapitulacija stupila na snagu po moskovskom vremenu upravo tog datuma.
Centralni događaj u Moskvi je tradicionalna vojna parada na Crvenom trgu, ali ovaj put, kako su izvestili mediji, bez izlaganja vojne tehnike i uz pooštrene mere bezbednosti, a zbog straha od ukrajinskih udara dronovima dugog dometa.
Zbog aktuelnih političkih tenzija, većina lidera EU bojkotuje ovu proslavu, dok bi iz regiona, vojnoj paradi, trebalo da prisustvuje rukovodstvo Republike Srpske na čelu sa predsedsednikom Sinišom Karanom.
Rusija je, inače, zbog obeležavanja Dana pobede nad fašizmom – proglasila trodnevno primirje u ratu sa Ukrajinom od ponoći 8. do 10. maja.
Počasna paljba sa Kalemegdana povodom Dana pobede nad fašizmom
Kada je u pitanju Srbija, pripadnici Garde Vojske Srbije izveli su juče u Beogradu počasnu artiljerijsku paljbu sa Savske terase na Kalemegdanu povodom obeležavanja 9. maja – Dana pobede nad fašizmom.
Počasnoj artiljerijskoj paljbi prisustvovali su državni sekretar Mile Jelić, načelnik Vojnog kabineta predsednika Republike Srbije, brigadni general Predrag Kraljević, i komandant Garde Vojske Srbije, pukovnik Vladimir Vukajlović, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Nakon podizanja državne zastave i intoniranja himne, pročitana je Naredba predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića, na osnovu koje su pripadnici Garde izvršili počasnu artiljerijsku paljbu ispaljivanjem deset plotuna iz šest artiljerijskih oruđa.
Dan Evrope
Istog dana, 9. maja, u zemljama Evropske unije i drugim evropskim državama obeležava se Dan Evrope, u znak sećanja na Šumanovu deklaraciju iz 1950. godine, koja je predstavljala prvi korak ka stvaranju današnje Evropske unije. Ove godine se obeležava 81 godina od završetka Drugog svetskog rata i 76 godina od početka evropske integracije.
Dan Evrope simbolizuje prekretnicu u odnosima evropskih zemalja i otvara put ka zajedničkoj saradnji i miru na kontinentu.
Evropski parlament juče je istakao da se ove godine na Dan Evrope obeležavaju i dva važna međaša, a to je – 40 godina od kada su Portugal i Španija postale članice Unije i 40 godina od prve zvanične proslave tog dana.
Tim povodom, kako se navodi brojni događaji će biti organizovani širom zemalja EU i dalje, okupljajući građane iz svih sfera života. EU institucije otvoriće svoja vrata posetiocima, nudeći obrazovne aktivnosti o svom radu kao što se dešava svake godine, navodi se u saopštenju.
Važne zgrade i spomenici širom Evrope i sveta će biti osvetljene u bojama EU.
Evropski parlament poziva građane da otkriju kako zakonodavstvo EU oblikuje svakodnevni život i kako mogu da utiču na evropsku budućnost pod motom „Dođite da vidite demokratiju na delu“.
EU vrata otvara za građane u gotovo svim svojim predstavništvima.
Evropska unija ove godine organizuje program za Dan Evrope i u Severnoj Mitrovici, koncertom grupe Leb i Sol večeras na mitrovačkom šetalištu.
https://kossev.info/leb-i-sol-u-severnoj-mitrovici-za-dan-evrope/
Istorija se ponavlja
Iako današnji dan predstavlja važan istorijski trenutak, sa evropskim i ruskim pozicijama čvrsto ušančenim jedna nasuprot drugoj, oba datuma – i Dan Evrope i Dan pobede, u istorijskom kontekstu podsećaju na težnju ka miru i stabilnosti u Evropi nakon najmračnijeg perioda njenog 20. veka.
Ukupan broj poginulih u Drugom svetskom ratu procenjuje se na najmanje 55 miliona, a prema nekim procenama i do 85 miliona ljudi, što ga čini najkrvavijim sukobom u istoriji čovečanstva.
Što se tiče Evropljana, najveći broj žrtava bio je u Sovjetskom Savezu, gde je ukupno stradalo između 20 i 27 miliona ljudi, uključujući oko 8,6 miliona vojnika i 16 miliona civila.
U Poljskoj je stradalo oko 6 miliona ljudi, od čega je 5,7 miliona civila i 300.000 vojnika. U drugim evropskim zemljama, poput nekadašnje Jugoslavije, broj žrtava je oko 1,5 miliona, dok su u Nemačkoj ukupne žrtve između 6,9 i 7,4 miliona.
Danas je broj žrtava u rusko-ukrajinskom sukobu, kao i nestalih i ranjenih, prema nepotvrđenim ali dostupnim podacima, oko 2 miliona.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
