Slaviša Kocić, pedesetjednogodišnji penzionisani pripadnik MUP-a iz Kosovske Mitrovice, do sada je sedamdeset puta dobrovoljno dao krv. Iako je poslednji put to učinio na molbu kolege, prvo učešće bilo je samoinicijativno, u okviru akcije koju je u njegovoj firmi, davne 1984. godine, organizovao Crveni krst. S obzirom na to da ima retku krvnu grupu (nulta negativnu), ovaj penzionisani radnik MUP-a često se odaziva na pozive svih onih kojima je krv neophodna.
„Život se ne može kupiti,“ kaže Slaviša u razgovoru za KoSSev.
„S obzirom na to da imam retku krvnu grupu – nulta negativnu, često me poznanici, prijatelji, pa čak i iz bolnice, obaveste da je potrebno davanje krvi, a kontakt telefon ostavio sam i u Crvenom krstu u Kosovskoj Mitrovici,“ objašnjava i dodaje da krv daje na svaka četiri meseca.
Na sve pozive se podjednako motivisano odaziva i ne pravi razliku odakle stižu:
„Bez obzira na nacionalnost, uvek se trudim da budem human. Ništa me ne košta, par minuta odvojim, a nekome mogu život da spasim.“
Tokom rata 1999. godine dobrovoljno je davao krv ranjenim vojnicima. Upravo je tada razumeo važnost dobrovoljnog davanja krvi, kada je i sam ranjen.
Ljudi pozdravljaju ovaj plemeniti gest, ali Kocić priznaje i da je nailazio i na neodobravanja od okoline.
On sebe, međutim, pronalazi upravo u tome da je „čovek bogat kada ima šta da daje“.
Dok god bude bio zdravstveno sposoban, učestvovaće u akcijama dobrovoljnog davanja krvi.
Ovaj penzionisani policajac ujedno apeluje na sve koji su zdravstveno sposobni da se priključe akcijama humanog karaktera, jer, kako kaže „kada znate da ste nekome spasili život, baš u tome se nalazi sva naša humanost“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
