Šest dana nakon što je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad Alta banci, a dva dana po otvaranju stečaja, posledice njenog poslovanja i dalje su u fokusu javnosti u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. U Srbiji se istražuju sumnje na zloupotrebe vredne oko 380 miliona evra, u Severnoj Makedoniji, gde je banka pod privremenom upravom, počele su ograničene isplate klijentima, dok su iz Crne Gore objavljeni podaci o milionskim transferima prema Alta banci.
Stečaj i istraga u Srbiji: Sumnja na zloupotrebe od 45 milijardi dinara
Narodna banka Srbije oduzela je 30. oktobra dozvolu za rad Alta banci AD Beograd, nakon što je, kako je saopštila, utvrdila značajno pogoršanje njenog finansijskog stanja.
Prethodile su kontrolne aktivnosti i mere usmerene na povećanje likvidnosti, ali je NBS zaključila da postoji rizik od daljeg pogoršanja i ugrožavanja interesa deponenata.
Privredni sud u Beogradu otvorio je 3. novembra stečajni postupak.
Dan ranije uhapšeni su vlasnik banke Davor Macura i dvojica zaposlenih, zbog sumnje na zloupotrebu položaja odgovornog lica i pomaganje u izvršenju tog krivičnog dela.
Prema navodima Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, sumnja se da je pribavljena protivpravna imovinska korist od oko 45 milijardi dinara, odnosno više od 380 miliona evra.
Macurin advokat Isa Spahović izjavio je da je njegov branjenik negirao krivicu.
Prema dokumentaciji tužilaštva u koju je KRIK imao uvid, najveći deo novca obuhvaćenog istragom, prema sumnjama istražnih organa, nije ni bio fizički unet u trezor banke.
U naredbi o sprovođenju istrage navodi se sumnja da je približno 17 miliona evra izneto iz trezora, dok je oko 370 miliona evra evidentirano kao pazar menjačnice „Alta Pay“, iako novac navodno nikada nije stigao u banku.
KRIK navodi i da je među osobama čije je saslušanje predviđeno tokom istrage guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, kao i drugi rukovodioci i zaposleni u NBS i Alta banci.
NBS je 2. novembra oduzela i dozvolu instituciji elektronskog novca Alta Group DOO Beograd, uz saopštenje da su sredstva korisnika platnih usluga zaštićena.
Od menjačnice do banke: Poslovi sa državom i veze sa Radoičićem
Alta banka nastala je iz nekadašnje JUBMES banke, čiji je većinski paket akcija Macurina kompanija kupila od države 2019. godine. Macura je prethodno poslovao u oblasti menjačkih i platnih usluga, a narednih godina proširio je poslovanje na bankarstvo, nekretnine i trgovinu.
Njegova poslovna ekspanzija u javnosti je povezivana sa bliskošću Srpskoj naprednoj stranci, između ostalog zbog poslova koje je Alta grupa obavljala za državna preduzeća i institucije.
Posebno je značajno istraživanje BIRN-a, koje je otkrilo poslovne veze Macure sa Milanom Radoičićem, nekadašnjim potpredsednikom Srpske liste, i ljudima iz njegovog okruženja.
Prema dokumentaciji koju je BIRN pribavio, Macurina firma „Danica park“ bila je investitor izgradnje stambenog objekta od 1.550 kvadratnih metara na Radoičićevoj parceli na Dedinju.
Ista kompanija bila je povezana i sa izgradnjom na parceli Ljiljane Božović, supruge Zvonka Veselinovića, dok je zemljište u neposrednoj blizini stekao i Nikola Petrović, kum Aleksandra Vučića. Prema BIRN-u, dve parcele koje je Petrović stekao prethodno su bile u vlasništvu firme „Danica park“.
Poštanska štedionica preuzima isplatu depozita
Banka Poštanska štedionica i Agencija za osiguranje depozita potpisale su danas ugovor o isplati osiguranih depozita klijentima Alta banke.
NBS je ranije saopštila da su depoziti zakonski zaštićeni do iznosa od 50.000 evra po deponentu u jednoj banci.
Poštanska štedionica istovremeno je preuzela jednokratnu isplatu penzija korisnicima koji su novac do sada primali preko Alta banke.
Za ove korisnike otvoreni su privremeni računi, a isplata je organizovana po kategorijama penzionera.
Centralna banka Srbije tvrdi da problemi pojedinačne banke ne predstavljaju pokazatelj nestabilnosti bankarskog sektora u celini.
Šoškić: Ko će vratiti novac javnih preduzeća?
Nekadašnji guverner NBS i kandidat Studentske liste Dejan Šoškić izjavio je danas za TV Nova da mogućnost naplate potraživanja zavisi od vrednosti imovine koja bude utvrđena u stečajnom postupku.
Govoreći o pitanju da li bi lična imovina Davora Macure mogla da posluži za obeštećenje poverilaca, Šoškić je objasnio da vlasnici akcionarskih društava po pravilu odgovaraju do visine svog uloga.
Mogućnost zahvatanja lične imovine postoji u posebnim pravnim postupcima, uključujući one koji se odnose na nezakonito stečenu imovinu, ali to ne znači da se poverioci banke mogu automatski namirivati iz druge imovine njenog vlasnika.
Šoškić je posebno kritikovao odluke javnih preduzeća i lokalnih samouprava da sredstva drže u Alta banci.
Prema istraživanju BIRN-a, približno četvrtina depozita Alta banke, odnosno oko 400 miliona evra, poticala je iz javnog sektora, javnih preduzeća i banaka u stečaju. Među deponentima se nalazila i Agencija za osiguranje depozita, koja je nakon otvaranja stečaja imenovana za stečajnog upravnika banke.
BIRN je, na osnovu rešenja NBS u koje je imao uvid, objavio i da je banka tokom 2026. imala probleme sa likvidnošću, dok su u njenim finansijskim izveštajima godinama prikazivani neuobičajeno veliki iznosi gotovine.
Prema istom istraživanju, NBS je dan pre oduzimanja dozvole naložila banci da sama izvrši popis gotovine u trezoru, ostavljajući joj za to tri radna dana. Prema BIRN-u, provera stanja gotovine u trezoru sprovođena je na osnovu dokumentacije, bez neposrednog odlaska kontrolora u banku.
Šoškić je spomenuo i Beograd, Novi Sad, Aerodrom Beograd i Elektrodistribuciju, ocenjujući da se na taj način dovodi u pitanje odgovornost za raspolaganje javnim novcem.
Ukazao je i na potrebu da se utvrdi stvarna vrednost imovine banke i redosled namirenja poverilaca.
Poštanska štedionica odbacuje tvrdnje o problemima u poslovanju
Nekadašnji guverner NBS govorio je danas i o pritiscima na likvidnost Poštanske štedionice, navodeći da su nakon izbornog poraza SNS-a povlačeni veliki iznosi novca, što je povezao sa krugovima bliskim dosadašnjoj vlasti.
Istog dana, Nemanja Šarović objavio je na društvenoj mreži Iks da je, prema njegovim saznanjima, i Poštanska štedionica u problemima.
Како чујем, Поштанска штедионица капут… https://t.co/FY6juSbalB
— Немања Шаровић (@NemanjaSarovic) November 5, 2026
Banka je u saopštenju koje je preneo Tanjug odbacila Šarovićeve navode kao neistinite i neosnovane, zahtevajući da ih povuče i javno se izvini klijentima i zaposlenima.
Podsetila je da redovno posluje, organizuje isplatu penzija korisnicima Alta banke i da je 5. novembra potpisala ugovor sa Agencijom za osiguranje depozita o isplati osiguranih sredstava deponentima te banke.
Poštanska štedionica je još 2. novembra saopštila da je sama zatražila dodatni stručni nadzor NBS nad likvidnošću i finansijskim tokovima, povodom javnih tvrdnji kojima se dovodi u pitanje njeno poslovanje.
Studenti u blokadi pozivaju građane da ostanu smireni
View this post on Instagram
Studenti u blokadi večeras su saopštili da će preduzeti sve potrebne mere za očuvanje bankarskog sistema i pozvali Narodnu banku Srbije i druge institucije da aktivno učestvuju u tom procesu.
Oni su optužili ljude bliske odlazećoj vlasti da pokušavaju da ugroze finansijsku stabilnost nakon izbornog poraza.
Istovremeno su pozvali građane da ostanu smireni, a stručnjake i javne komentatore da ne šire neproverene informacije koje bi mogle izazvati paniku.
View this post on Instagram
U ranijem saopštenju, povodom slučaja Alta banke, studenti su zatražili detaljnu proveru višegodišnjeg poslovanja, kredita povezanim licima, prenosa novca i postupanja NBS.
Posebno su otvorili pitanje odluke da se naplata računa Elektroprivrede Srbije obavlja preko Alta banke, kao i uslova pod kojima su druga javna preduzeća poslovala sa ovom grupacijom.
Severna Makedonija: Alta banka u Bitolju pod privremenom upravom
Posledice slučaja Alta banke osetile su se i u Severnoj Makedoniji, gde je beogradska banka prethodno preuzela Stopansku banku Bitolj.
Beogradska Alta banka posedovala je 95,336 odsto kapitala Alta banke u Bitolju, a makedonska centralna banka joj je 1. novembra povukla saglasnost za kvalifikovano učešće.
Narodna banka Severne Makedonije uvela je 1. novembra privremenu upravu nad Alta bankom AD Bitolj, uz ograničenja podizanja i prenosa sredstava.
Danas je počela isplata novca klijentima koji imaju platne račune, ali ne poseduju platne kartice.
Prioritet imaju penzioneri i korisnici socijalne pomoći.
Guverner centralne banke Trajko Slaveski izjavio je da se isplata odvija bez problema.
Prema njegovim rečima, oko 400 građana pozvano je putem SMS poruka, ali se uslužuju i klijenti koji nisu prethodno ostavili kontakt telefon.
Mickoski: Banka može biti prodata ili završiti u stečaju
Premijer Severne Makedonije Hristijan Mickoski izjavio je danas da je problem Alta banke nastao u Srbiji, a da su njegove posledice prenete na Severnu Makedoniju.
Tvrdi da je preuzimanje Stopanske banke Bitolj sprovedeno u skladu sa zakonskim procedurama i uz potrebna odobrenja.
Prema njegovim rečima, trenutno se razmatraju mogućnosti prodaje banke, a ukoliko ne bude zainteresovanog kupca, moguć je i stečaj.
Mickoski je uveravao građane da će njihov novac biti zaštićen i da će štediše i poverioci biti obeštećeni.
Istovremeno je optužio opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije da javnim nastupima izaziva paniku i odvraća potencijalne kupce banke.
Opozicija, međutim, dovodi u pitanje ulogu vlasti u preuzimanju Stopanske banke i traži odgovore o postupanju državnih institucija tokom tog procesa.
Makedonska centralna banka objavila podatke o transferima sa Srbijom i Rusijom
Narodna banka Severne Makedonije danas je saopštila da analizirani podaci ne potvrđuju javne tvrdnje o značajnim transferima novca preko Alta banke u Bitolju sa Srbijom i Rusijom.
Prema objavljenim podacima, prilivi iz Srbije iznosili su 2,2 miliona evra tokom 2025. godine, a 6,2 miliona evra od početka ove godine do kraja oktobra.
Odlivi prema Srbiji u istim periodima iznosili su 5,3 miliona, odnosno 7,2 miliona evra.
Iz centralne banke navode da su transakcije povezane sa redovnim poslovanjem klijenata.
U posmatranom periodu nije evidentiran promet sa Rusijom.
Crna Gora: Desetine transakcija prema Alta banci, oduzeta dozvola povezanoj kompaniji
Centralna banka Crne Gore saopštila je 31. oktobra da Alta banka iz Srbije nema dozvolu za obavljanje bankarskih poslova u toj zemlji.
Ipak, prema podacima koje je CBCG dostavila podgoričkim „Vijestima“, od 1. januara do 31. oktobra ove godine preko devet crnogorskih banaka izvršeno je 58 pojedinačnih transakcija prema računima Alta banke u Srbiji, od kojih je svaka bila veća od 50.000 evra.
Njihova ukupna vrednost premašuje 2,9 miliona evra, ali precizan iznos nije saopšten.
CBCG je navela i da je u periodu od 26. do 31. oktobra evidentirana jedna transakcija veća od 50.000 evra iz suprotnog smera – od klijenta Alta banke prema jednoj crnogorskoj banci.
Centralna banka Crne Gore je 1. novembra oduzela dozvolu za pružanje platnih usluga kompaniji Alta Pay Group DOO Podgorica.
Odluka je doneta nakon što je regulator utvrdio da više nisu ispunjeni svi propisani uslovi za obavljanje te delatnosti.
Iz CBCG su naglasili da ta kompanija nije banka, ne prima depozite građana i da njeno zatvaranje ne ugrožava finansijsku stabilnost Crne Gore.
Gde je završio novac i ko je odgovoran za nadzor nad bankom?
Istraga o poslovanju Alta banke otvorila je pitanje ne samo sudbine oko 45 milijardi dinara, za koje tužilaštvo sumnja da su nezakonito prisvojeni, već i odgovornosti institucija koje su nadzirale njen rad i onih koji su joj poveravali javna sredstva.
Dok se utvrđuje gde je završio novac koji, prema dokumentaciji tužilaštva, najvećim delom nije ni stigao u trezor, ostaje da se razjasni šta je o poslovanju banke znala NBS, kada je raspolagala tim saznanjima i zbog čega ranije mere nadzora nisu sprečile ovakav ishod.
Posebno pitanje je ko je, po kojim kriterijumima i uz kakvu procenu rizika odlučivao da se stotine miliona evra javnih sredstava drže upravo u Alta banci – i koliki će deo tog novca na kraju biti vraćen.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
