Stanovnici Radeva napuštaju zavičaj i odlaze, pre svega iz ekonomskih razloga i besperspektivnosti za mlade ljude, kazao je za RTV Kim predsednik sela Slaviša Jovanović.
On je svestan da je Radevo nekada živelo od ribnjaka, osnovanog 1961. godine u sklopu živinarske farme iz Lipljana, na površini od 105 hektara.
„Meštani Radeva se uglavnom bave poljoprivedom. Dok je ribnjak funkcionisao, veliki broj stanovnika je bio zaposlen. Želeli bismo da ponovo počne sa radom. Tako bi narod ostao i imao bolju budućnost“, smatra Jovanović.
Akvakultura je na Kosovu ustanovljena početkom šezdesetih godina prošlog veka, zahvaljujući upravo ribnjaku za šarane u Radevu. Nakon njega, izgrađivani su ribnjaci za pastrmku u Istoku, Zubinom Potoku, kao i nekoliko mini ribnjaka u drugim delovima Kosova. U radevački ribnjak su 1987. godine uložena značajna sredstva kako bi se sredili bazeni, cevni sistem i inkubatori za razmnožavanje koji, nažalost, nikada nisu korišćeni.
Proizvodnja ribe u ovom ribnjaku tokom osamdesetih godina dostigla je godišnje 80 tona ribe za tržište i 30 do 50 tona različitih vrsti za dalji razvoj akvakulture i poribljavanje vodenih izvorišta.
Meštanin Radeva Slobodan Joksimović (74) je u svojim srednjoškolskim danima bio čuvar ribnjaka. Pamti da se riba prodavala na vagone, najviše u Makedoniji. Radevački šaran je osvajao medalje za kvalitet na takmičenjima.
„Ribnjak se sastoji od šest jezera, pet za tov, dok je jedno jezero bilo matičnjak. Kvalitet vode, ali i mulj, odgovarao je uzgoju šarana koji je dostizao težinu do 2,5 kilograma za jednu sezonu. Riba se hranila četiri meseca, od maja do avgusta, nakon čega se lovila i izvozila – do deset vagona u toku sezone. Hranjena je otpadom od kukuruza i pšenice, nije bila potrebna kvalitetnija hrana“, seća se Joksimović.
Novica Ilić (85) iz susedne Lepine radio je na ribnjaku šest godina. Kako je kazao za RTV Kim, njegove obaveze su bile prihranjivanje ribe i sprečavanje ribokradica.
„Posao na ribnjaku nije bio težak, ali je ipak bilo dosta obaveza. Riba je morala da se hrani, a 105 hektara treba obići. Pecanje nije bila dozvoljeno ni tih godina, kao ni sada. Žalosno je što ribnjak više nije u funkciji“, rekao je Ilić.
Ribnjačka jezera su snabdevana vodom iz Vrela, Sitnice i sa Goleša. Nekada odlično organizovan i profitabilan, ribnjak je danas prepušten travi.
„To je bila voda koja je odgovarala šaranu, bogata kiseonikom. Ako nema dovoljno vode, šaran ostaje na površini. Pamtim da smo tada morali iz čamaca da lupamo po površini jezera kako bi u preostaloj vodi bilo dovoljno vazduha. Pravili smo talase“, priseća se Novica svojih radnih dana.
Narod je nekada, kako nam je kazao Slobodan Joksimović, dolazio sa svih strana u Radevo da bi kupio šarane. Kao i Jovanović, i on se nada da radevački ribnjak može da se uredi i da se u njemu ponovo krene sa proizvodnjom. Objektom trenutno gazduje Kosovska agencija za privatizaciju (KAP), a usled značajnog uništavanja infrastrukture, nedostatka finansijskih sredstava i nedefinisanja njegovog pravnog statusa, ovaj itekako vredan resurs, uopšte se ne koristi.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
